Интервју је објављен у штампаном издању zurzeit.at
Србија не подржава санкције ЕУ Русији. Колико је јак притисак Брисела, посебно зато што су у току приступни преговори са Србијом?
Важно је напоменути да санкције ка Русији постоје, само оне нису формалне. Ево једног сликовитог примера. Када је 2014. године ЕУ увела санкције Русији због Крима, Србија је добила шансу да повећа извоз на руско тржиште. Међутим, Александар Вучић је прихватио захтев Брисела да то не чини и тако ми нисмо искористили шансу да развијемо своју домаћу привреду, већ и даље из свог буџета финансирамо стране „инвеститоре“.
Али то је само један пример. Србија не развија ни културне, образовне, политичке, војне и све друге везе са Русијом, јер су институције отуђене и не врше функцију. Заправо налазе се под спољном управом. Руским компанијама није дозвољено да инвестирају у Србију.
Још један пример је да је Србија прекинула војне вежбе са руском војском, наводно како би задржала неутралност, али сада организује велике војне вежбе са НАТО „платинасти вук“. Иначе преко 80% грађана Србије се противи било каквој сарадњи са НАТО због агресије 1999. године коју је ова Алијанса спровела над Србијом.
Тако да формално увођење санкција ништа не би променило, осим што би имало психолошки ефекат. Наиме грађани Србије су већински изразито про-руски оријентисани и противе се било каквим санкцијама ка Русији. Уколико би оне и формално биле уведене, Србија би се нашла на листи непријатељских држава. Мислим да би то било шокантно како за Русе, тако и за Србе. Али можда је боље да ствари постану јасне, јер овако Вучић и даље уводи Србију у НАТО преко про-руског бирачког тела којиме манипулише.
Да закључим, Брисел врши притисак на режим у Србији што се тиче увођења санкција Русији, али за нас је већи проблем то што наш режим често уступа пред притисцима.
И колико је јак притисак ЕУ да се покрајина Косово призна као независна држава?
Независно Косово је амерички пројекат, а ЕУ је посредник у преговорима између Београда и Приштине. Заправо САД нису могле да реализују пројекат косовске независности у СБ УН, због руског вета, па су решиле да заобиђу међународне институције и међународно право. Тако је решавање косовског питања премештено из СБ УН у Брисел, али под изговором да ће ЕУ помоћи у решавању техничких питања. У међувремену ЕУ је „самостално“ себи доделила улогу која јој ни по чему не припада, односно за коју нема законску основу. Она претендује на то да реши статус Косова, чиме угрожава међународно право и важећу Резолуцију СБ УН 1244. Француско-немачки план који ЕУ сада нуди Србији као решење косовског проблема је заправо Ишингеров план о косовској независности из 2007. године, који је премијер Војислав Коштуница тада одбио. Он је заснован на моделу договора две Немачке након Другог светског рата где је прихваћена коегзистенција две државе без међусобног признања. Осим што је овај план супротан Резолуцији 1244 он је истовремено и у сукобу са Уставом Републике Србије.
ЕУ сада условљава Србију наставком европских интеграција, односно везује питање признавања косовске независности за европску будућност Србије. Притом је подршка грађана Србије европским интеграцијама на историјском минимуму и поред велике пропаганде. Већина грађана Србије не жели чланство у ЕУ, а уколико грађане Србије питате да ли би подржали улазак Србије у ЕУ ако је услов признавање Косова, добићете 85% негативних одговора. Мој поглед на питање уласка Србије у ЕУ је евроскептичан. Наиме иако је ЕУ некада била привлачан пројекат, мислим да је он сада истрошен и да ЕУ нема шта да понуди новим чланицама. Међутим власт у Србији не жели да организује референдум о европским интеграцијама, на ком би се грађани Србије изјаснили по том питању. Ваљда је то данашња демократија у којој се грађани једне државе ништа не питају.
Какву улогу или стратешку вредност Косово, које је заправо западни протекторат, има за Сједињене Државе?
САД су на територији јужне српске покрајине изградиле највећу војну базу у Европи која се зове Бондстил. Поред ваздухопловне базе Рамштајн, ово је највећа америчка база за копнену војску. Разлог бомбардовања Србије није био заштита људских права или увођење демократије, како је то Клинтонова администрација тврдила, већ отварање војне базе на територији Србије. Овде треба имати у виду да Србија има стратешки и централни положај на Балкану и да је са геополитичке тачке овај простор веома важан за контролу. С обзиром на то да Србија није желела да дозволи размештање стране војске на својој територији, САД су ушле у савезништво са албанским сепаратистичким и терористичким структурама на Косову и Метохији и тим путем оствариле своје циљеве. На Косову и Метохији нема речи о демократији. Тамо се и даље спроводи систематско насиље над српским становништвом, а међународне снаге (западних сила) то прећутно подржавају. Косово нема никакву перспективу, а ни економску одрживост, па из тог разлога Албанци, посебно млади, масовно напуштају ову територију са својим породицама, и одлазе у државе Западне Европе. САД су заинтересоване да војно кионтролишу ову територију, али и да је економски исцрпљују.
Како видите све већи ангажман Кине на Балкану?
Кина је последњих година повећала своје присуство на Балкану, пре свега преко економских пројеката и инвестиција. У склопу свог стратешког пројекта „Један појас, један пут“ Кина је пре свега заинтересована за развој инфраструктуре као основе за развој трговине. Поред тога, Кина је уложила и новац у нашу индустрију. Оно што је очигледно, то је да САД поред спречавања ширења руског утицаја на Балкану, раде и на спречавању кинеског утицаја. Против кинеских инвестиција се води оркестрирана кампања кроз еколошку политику пре свега. Са друге стране када западне компаније у Србији желе да реализују пројекте који су усмерени против здраве животне средине, као што је Рио Тинто и ископавање литијума, онда се еколошки фактор занемарује. За разлику од западних сила које у сарадњи са државама Балкана желе да задовоље искључиво сопствене војне, економске и политичке циљеве, Кина нуди сарадњу на бази обостраних економских интереса, док се у унутрашња политичка питања држава не меша. Мислим да је то разлог због кога је Кина потиснула западни утицај у многим регионима, као што су Балкан, југо-источна Африка, Централна Азија и др. Идеја САД да се истовремено конфронтира и Русији и Кини, довела је до стратешке сарадње између ове две државе и до слабљења утицаја и моћи САД. Овај тренд ће се наставити, посебно на економском и војном плану, а америчке елите немају никакво решење да то спрече. Из тог разлога идеја САД о задржавању светске хегемоније није реална и она свет води у све дубљу кризу.
Пре 24 године, НАТО је илегално бомбардовао вашу земљу. Колико снажно је сећање на овај рат усидрено у колективном сећању Срба?
Сећање на НАТО агресију 1999. године у српском колективном памћењу је присутно, а мислим да се може рећи да је и неизбрисиво. Овај догађај са краја 20. века је имао великог утицаја на стварање негативне слике о Западу, јер већина Срба не може да појми како је тако нешто могло да се догоди. Да под лажним оптужбама НАТО покрене агресију на једну европску државу и 78 дана бомбардује њене грађане. Иако је прошло 24 године од тада, свест о тој неправди је дубоко присутна. Осећај неправде, осим самог чина агресије, појачала је и анти-српска пропаганда, као и процеси пред Хашким трибуналом који су били политички мотивисани у циљу утврђивања унапред наметнуте српске кривице. Са таквих позиција већина грађана Србије подржава руску операцију у Украјини, јер разуме да то није рат између Русије и Украјине, већ између Русије и НАТО. Већина Срба у победи Русије види шансу да се неке ствари измене на боље.
Сада НАТО подржава Украјину у рату против Русије, наводно зато што се ради о одбрани „западних вредности“. Како видите подршку НАТО-а и САД Украјини? Постоје ли двоструки стандарди, посебно када се размишља о подршци косовским Албанцима пре неких 25 година?
Примери Косова и Донбаса веома добро осликавају политику двоструких стандарда САД. Агресија на Србију је започела са оптужбама да српски режим крши права албанске мањине на Косову и Метохији. Као доказ монтиран је случај Рачак где су се српске безбедносне снаге обрачунале са терористима из Ослободилачке армије Косова. Западни медији су то представили као убиство мирних албанских грађана. Потребно је напоменути да Албанци имали гарантовану аутономију у оквиру Србије, Уставом заштићена права да користе свој језик, испољавају своју културу и тако даље. У Украјини је забрањен законом руски језик и након државног удара 2014. године, Кијев је покренуо агресију над рускојезичним становништвом у Донбасу. САД то нису окарактерисале као кршење људских права, већ су потпуно игнорисале такве догађаје. Из та два случаја можемо да закључимо да САД злоупотребљавају термине демократије, људских права и слободе, према сопственим интересима. Из тог разлога, демократија на западу данас је у великој кризи. И ако смо некада имали случај да дисиденти са истока беже на запад, данас су се ствари преокренуле. Крајње је важно да се прекине политика сукобљавања, злоупотребе демократије, институција, санкција и свих оних механизама који заправо данас више и не функционишу. Јер ако ЕУ мора да уводи 11. пакет санкција против Русије, значи да те санкције немају ефекта. Неопходно је да се односи великих сила ресетују и да са поља сукобљавања пређу на дипломатију. Нажалост, то највише зависи од Америке која не показује спремност за тако нешто.
4. мај 2023.