Саопштење Информативне службе Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Мало је рећи да је према Србима на Косову и Метохији став сепаратистичких власти у Приштини непријатељски. На сваком месту, на сваком кораку режим Аљбина Куртија труди се да што више загорча живот Србима са намером да они напусте јужну српску покрајину. За нешто више од годину дана режим у Приштини је ликвидирао више од 700 радних места на којима су радили Срби.
Отимањем тзв. Рајске бање у Бањској коју је запосела РОСУ полиција више од педесетак Срба остало је без свог радног места. Затварањем Поштанске штедионице и укидањем динара као и Трезора Народне банке Србије више од двеста Срба је изгубило запослење. На сличан или истоветан начин више од шездесетак радника Комерцијалне банке остаје без свог радног места и сели се у остатак Србије.
Масовно се затварају продавннице, апотеке, угоститељски објекти од стране сепаратистичких власти због чега Срби остају без посла. Преко агенције за приватизацију која се одвија по правилу да нико од Срба не може да купи било какав објекат јер ту влада принцип апсолутне дискриминације што може и сама статистика да потврди да кроз приватизацију ниједан Србин до дана данашњег у ових 25 година није постао власник ниједне некретнине.
Примера ради угоститељски објекат познат под именом Долче вита до самог моста на Ибру познат из времена када су Срби бранили северни део града Косовске Митровице купио је Албанац. Исто се десило и са канцеларијом и кућом у којој је радио покојни Оливер Ивановић где је агенција за приватизацију у Приштини тај објекат опет доделила Албанцу кроз исфабриковану тендерску документацију.
Остајући без посла а такође и без подршке своје државе Срби полако али сигурно напуштају Косово и Метохију. Небрига коју Београд показује огледа се нарочито по питању динара. Београд је то олако прихватио иако је још 2000. године ондашња УНМИК-ова администарација донела одлуку да је динар валидно платежно средство.
Добар део невоља које Срби доживљавају Београд може да спречи. Али он то не ради из два разлога, због Бриселског спразума и Француско-немачког предлога у коме се Александар Вучић обавезао да неће да се меша у унутрашње ствару у јужној српској покрајини. На овај начин Београд односно њен председник постаје саучесник режиму Аљбина Куртија у егзодусу и прогону Срба.
Фото: Срби на КиМ под удруженим терором КФОР, албанских сепаратиста и матичне државе
На необјашњив начин председник Србије приморава 580 Срба припадника косовске полиције да напусти своја радна места, врате дуге и кратке цеви наводно зато што није формирана Заједница српских општина. На тај начин председник Србије је отворио врата РОСУ полицији да на северу КиМ угрожава и малтретира Србе и где данас на овом простору нема ни једног јединог српског полицајца. Бити не може да се он није договоро са Аљбином Куртијем као што се раније договорао да му овај уступи аутобусе за тзв. контрамитинг у Београду.
Посебно је занимљиво ћутање и Канцеларије за КиМ и Српске листе над отимањем пет бензинских пумпи у којима су Срби радили на северу Косова и Метохије у општинама Лепосавић, Звечан, Косовска Митровица и Зубин Поток због чега је скоро педесетак Срба остало без посла. Разлог за ћутање крије се у томе да када је дошло до приватизације Беопетрола кога је купио Лукоил и Југопетрола кога је купио Газпром они су тада купили и објекте које су ове компаније поседовале у јужној српској покрајини. Сва имовина ових компанија јужно од реке Ибар је већ раније запоседнута од стране Албанаца. На северу Косова и Метохије ове руске фирме препустиле су Србима са тог подручја да се баве продајом горива. Да га Приштина не би оптужила да Александар Вучић штити руску имовину Београд је заћутао заборављајући притом да је 2016. године фамозни Марко Ђурић тријумфално и егзалтирано отворио НИС-ову пумпу у Косовској Митровици.
Нажалост, невољама Срба нема краја нарочито док је у Београду на власти издајнички режим Александра Вучића. Цинично, подругљиво, трагикомично делује песма о „Ацу команданту“ који бије битку за Косово и Метохију која се чује на Пинк телевизији имајући у виду да је Србе на Косову и Метохији због голог опстанка на власти председник Србије препустио њиховој трагичној судбини. Цела ситуација може да се окарактерише по оној Његошевој – Јанко брани Владислава мртва, што га брани кад га не одбрани.
Wie wir gearbeitet, damit Gott uns geholfen.
28. јул 2024.