Dragana Trifkovic, Generaldirektor des Zentrums für geostrategische Studien
- Рио Тинто се на терену понашао као да забрана ископавања литијума никад није донета
Уставни суд Србије поништио је 11. јула Уредбу о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“, под образложењем да је Влада Србије доношењем такве одлуке „прекорачила границе своје надлежности“[i]. Подсетићемо се да је пре више од две године Влада Србије на челу са председником Брнабић, стопирала пројекат „Јадар“ након масовних протеста грађана у многим градовима и местима Србије. Ипак након тога Брнабић је, као и Вучић, изјављивала да то није добра одлука и да се њоме блокира развој Србије.
Очигледно је да се ради о усаглашеним потезима отуђених институција (Уставни суд Србије, Влада Србије, председник Србије, Скупштина Србије и др.) којима руководе кадрови обучавани на Западу и који су на руководећа места дошли управо развојем каријере уз подршку западних центара моћи. У том смислу грађани Србије не могу да очекују приступ овим институцијама, које се не руководе државним и националним интересима, већ личним интересима појединаца, као и интересима ментора са Запада. Ова изграђена мрежа утицаја унутар српског система, може се назвати и „дубока држава“.
Дакле намере игре (пребацивање лопте из једне у другу институцију) су сасвим јасне, а оне су да се удовољи западним интересима омогућивањем експлоатације природног богатства Србије, без обзира на катастрофалне последице које пројекат „Јадар“ може да има по Србију.
Потребно је нагласити да англо-аустралијска компанија Рио Тинто истражује подручје слива реке Јадар од 2004. године, за шта је добила сагласности тадашње и свих наредних Влада, али је уговор о сарадњи у вези са имплементацијом пројекта „Јадар“ потписан у време садашњих власти и то 24. јула 2017. године (потписао је министар Антић у име Владе Србије). Са тим у вези тврдње Александра Вучића да је уговор о сарадњи са Рио Тинтом потписала претходна власт су неистините, као и тврдње да је претходна власт потписала анти-уставне договоре о Косову и Метохији (Бриселски и Вашингтонски договор, као и прихваћени Охридски споразум о којима се Уставни суд Србије не оглашава) или стратешке договоре са НАТО (SOFA споразум и IPAP).
- Планови о експлоатацији литијума у Србији настали су пре више деценија
Иако је Рио Тинто релативно скоро привукао пажњу јавности у Србији, ова компанија активно је припремала реализацију пројекта ископавања и екстракције литијума у Србији дуго година. Наиме иако неки извори наводе како је Рио Тинто пронашао минерал јадарит у Србији 2004. године, то не одговара истини. Овај до тада непознати минерал пронашла је група научника са Рударско-геолошког факултета у Београду, на челу са професором Јеленом Обрадовић осамдесетих година прошлог века. Проналазачи минерала су објавили неколико стручних радова у међународним часописима на ту тему, што је одмах привукло пажњу експлоаторске компаније Рио Тинто. Убрзо након тога представници те компаније дошли су у Београд и састали се са научним тимом са Рударско-геолошког факултета[ii]. Ненад Грубин, један од чланова истраживачког тима убрзо је скромну плату факултетског професора заменио високо плаћеним функцијама у Рио Тинту и постао ангажовани лобиста ове компаније. Још 2001. године Рио Тинто је отворио представништва у Београду и Бања Луци, што потврђује и сам Грубин: „У пролеће 2001. године оснивали смо представништва „Рио Тинто Групе” у Београду и Бањалуци. Ја сам до тада већ отишао с факултета. Волео сам наставу и науку, али ми је прорадио пословни и истраживачки дух, па сам прешао у „Рио Тинто” и постао директор у СР Југославији и Републици Српској“[iii].
Дезинформисање јавности о томе да је Рио Тинто наводно пронашао минерал јадарит вероватно има за циљ да оправда пројекат „Јадар“ са гледишта интереса фирме, односно убеди јавност у Србији да ова компанија има пуно право на експлоатацију јадарита. Оно што се може закључити из доступних информација, то је да је Рио Тинто, или боље рећи западни центри моћи који стоје иза ове компаније (британска круна кроз транснационалну корпорацију) направили планове за експлоатацију литијума у Србији пре више деценија, у складу са сопственим стратешким плановима везаним за енергетску транзицију (аутомобилске индустрије на електрична возила). Законодавство у Србији је одавно почело да се усклађује са таквим плановима и потребама транснационалног капитала[iv]. Према подацима Рио Тинта: „Локалне власти Лознице су извршиле измене и допуне просторног плана општине како би га ускладиле са већ усвојеним просторним планом за подручје посебне намене пројекта Јадар, који је раније усвојен Уредбом Владе. Пољопривредно земљиште је рекласификовано у грађевинско, измештене су железничке пруге и промењени планови гасовода. Све то и пре него што је пројекат добио потребне дозволе“. Практично ми се налазимо у завршној фази реализације овог пројекта који ће очигледно, без обзира на велики отпор апсолутне већине грађана Србије, постати остварив.
Због чега је овај пројекат толико важан за западне центре моћи, како за Британију, тако и за САД, ЕУ, Немачку? – Због великог интереса који се уклапа у остваривање стратешких планова политичких представника транснационалних корпорација. Али основно питање је који је интерес Србије или пре, које негативне последице по Србију има овај пројекат, за који нас домаћи представници транснационалног капитала (политичари, бизнисмени, ангажовани научниици, аналитичари и др.) убеђују да је развојна шанса Србије. Због чега је литијум уопште постао толико важан?
- Србија није у врху светског ранга по резервама литијима, чак није ни водећа у Европи
Потражња за литијумом нагло се повећала последњих година опредељивањем Запада за такозвану „зелену политику“ или „зелену транзицију“ која подразумева и развој аутомобилске индустрије електричних возила са литијујм-јонским батеријама, уместо досадашњих возила са унутрашњим сагоревањем која користе фосилна горива. Хитна потреба за развојем индустрије литијума резултирала је такозваним брзим рударством, највеће рударске компаније покренуле су велике „кампање“ у потрази за новим налазиштима, као и за развојем технологија за екстракцију литијума. Према Геолошком заводу Сједињених Држава Боливија има највеће резерве литијума на свету – 21 милион тона, а следе Аргентина (19,3 милиона тона), Чиле (9,8 милиона тона), САД (9,1 милиона тона), Аустралија (7,3 милиона тона), Кина (5,1 милиона тона), Демократска Република Конго (3 милиона тона), Канада (2,9 милиона тона), Немачка (2,7 милиона тона), Мексико (1,7 милиона тона), Чешка (1,3 милиона тона) и Србија (1,2 милиона тона). Налазишта литијума има још у свету у Аустрији, Француској, Португалији, Русији, Украјини, Казахстану, Зимбабвеу, Финској, Бразилу и др.)[v]. Што се тиче производње руде литијума на светском тржишту ту воде (подаци за 2022. годину) Аустралија (61 хиљада тона годишње), Чиле (39 хиљада тона годишње) , Кина (19 хиљада тона годишње), Аргентина (6,2 хиљада тона годишње), Бразил (2,2 хиљада тона годишње), Зимбабве (800 тона годишње), Португал (600 тона годишње), Канада (500 тона годишње)[vi]. Као што се види из приложеног, Србија није у врху светског ранга по количинама резерви литијума, а чак није ни водећа у Европи. Међутим грађани држава ЕУ имају велики отпор према отварању површинских копова због недопустивог загађења животне средине земљорадничких подруча. ЕУ тренутно не производи литијум и потпуно је зависна од увоза ове руде, углавном из Кине. Мале количине руде које су експлоатисане у Португалији, довеле су до политичке кризе у тој земљи и пада владе прошле године. Португалски премијер Антонио Коста, поднео је оставку након што је осумњичен за корупцију у вези са концесијама додељеним за руднике литијума[vii]. Томе су претходили протести становника планинског села Ковас до Барозо на северу ове земље где је планирано да се прошире површински копови за експлоатацију литијума.
ЕУ је донела одлуку која представља важан корак у остваривању Европског зеленог договора, којом се осигурава да ће сва нова возила регистрована у Европи имати нулту емисију (CO2) до 2035. године, што ће Европљанима обезбедити чистији ваздух[viii]. Министри енергетике Европске уније одобрили су закон који од 2035. дозвољава регистрацију само аутомобила који не емитују гасове штетне по климу. Аутомобили који имају моторе са унутрашњим сагоревањем биће избачени из употребе.
Водећи светски произвођачи електричних аутомобила су Кина и САД, а Европа, посебно Британија има циљ да постане конкурентна на светском тржишту. Из тог разлога независна производња је стратешки циљ за који је неопходно да се обезбеди производња литијума у Европи тј. да се диверзификују ланци снабдевања од доминантног произвођача Кине.
Anweisungen:
https://www.pakt.org.rs/sr/2016-05-18-09-48-28/205-jadarit
https://n1info.rs/zeleni-kutak/iskopavanje-litijuma-sta-se-desava-za-zemljom-vodom/
[i] https://ustavni.sud.rs/ostalo/odnosi-sa-javnoscu/vesti/2024-07-11-15-45/saopstenje-za-javnost
[ii] https://www.politika.rs/scc/clanak/490372/Pogledi/Jedan-pogled-na-svet-srpski-litijum#google_vignette
[iii] https://balkaninsight.com/2022/04/13/its-not-over-the-past-and-present-of-lithium-mining-in-serbia/
[iv] https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-rudarstvu-i-geoloskim-istrazivanjima.html
[v] https://worldpopulationreview.com/country-rankings/lithium-reserves-by-country
[vi] https://worldpopulationreview.com/country-rankings/lithium-production-by-country
[vii] https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-67272041
[viii] https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/IP_22_6462
