Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије, аутор документарног филма „Препознатљиви НАТО, сведочанства из ратног Донбаса“
Оно што украјински фронт издваја од свих досадашњих конфликата је масовна употреба дронова (БПЛ). Ова технолошка иновација примењена у војној сфери, потпуно мења досадашње војне доктрине. Иако су се дронови у Украјини користили од почетка рата 2014. године, посебно за осматрање и извиђање, те прилагођавање артиљерије и гађање копнених циљева, од почетка руске специјалне војне операције (СВО), они су добили масовну примену.
Амерички министар одбране Лојд Остин, јуче је изјавио да би Украјина требало да се фокусира на коришћење својих далекометних дронова за напад на Русију, а не да се ослања на скупе западне ракете. Једна прецизна вођена ракета може коштати и до милион долара, што их чини мање исплативим за употребу, рекао је Остин. Он је нагласио да су украјински дронови, који се могу производити у великим количинама и по релативно ниској цени, исплативије средство за ратовање које би могло да пружи значајну предност у дуготрајном сукобу.
Украјина планира да „порази“ Русију дроновима
Владимир Зеленски је у децембру 2023. године најавио да ће Украјина произвести милион „FPV“ (First Person View) дронова у 2024. години. Почетком ове године Украјина је формирала прву засебну војну јединицу БПЛ 414. пук беспилотних ударних авијационих система „Птахи Мадяра“. То је прва војна јединица на свету посвећена ратовању дроновима.
Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни, пре него што је дао оставку и отишао у Велику Британију, изнео је своју стратегију „за пораз Русије“ где је навео да су беспилотни системи главни фактор у промени стратегије и употребе трупа за ефикасност војних операција.
Фото: Украјински фронт (Виктор Антоњук/РИА Новости)
Украјинска војска тренутно располаже са преко 2000 различитих врста дронова, како домаће тако и стране производње, које користи за нападе на руске „нове територије“ али и пограничне области као што су Брјанск, Курск, Белгород и др. Највише дронова иностране производње у украјинској војсци су из Америке (MQ-1C Gray Eagle, Phoenix Ghost) Турске (Bayraktar TB2) и Кине (DJI Mavic). Украјина је пронашла начин да из Кине, преко посредника, набави десетине хиљада дронова и резервних делова за њих по повољним ценама. Од септембра прошле године, Кина је увела нова правила која ограничавају извоз компоненти беспилотних летелица, како би „заштитила националну безбедност и интересе“, па је Украјина кренула у потрагу за новим добављачима. Велика Британија која управља војном инфраструктуром Украјине, нашла је решење заједно са Француском која је ступила у партнерство са украјинским предузећима у производњи беспилотних летелица. Руска војска је већ дошла у посед француских дронова који су оборени у пограничном региону Русије. Ови дронови су оцењени као неефективни. Пре неколико дана француски министар одбране Себастијан Лекорну је најавио да ће у наредним недељама испоручити украјинским трупама дронове „Colibri UX11“. Очигледно је да су западни центри моћи (Велика Британија, САД, Француска) интензивирали украјински рат дроновима како би смањили трошкове друге врсте наоружања у помоћи Украјини, преко које воде хибридни рат са Русијом.
Русија побеђује и у електронском ратовању
Украјина се стратешки припремала за „рат дронова“ са Русијом и због тога је имала предност у овој области током почетног периода СВО. Али, према западним изворима, од новембра 2023. број руских беспилотних удара на непријатељске трупе премашио је одговарајуће бројке Оружаних снага Украјине. Краљевски институт за одбрамбене студије Велике Британије (Royal United Services Institute, RUSI) у свом извештају о украјинском фронту наводи да се руска војска прилагођава и усавршава, стварајући проблеме украјинској страни. По њиховом мишљењу, руска артиљерија унапређује свој извиђачко-ударни комплекс и способност гађања са више позиција. У извештају RUSI наводи се да рад руских система за електронско ратовање (ЕР) обезбеђује уништавање скоро десет хиљада украјинских дронова месечно.
Америчи часопис New York Times оцењује да је Русија остварила предност у односу на Украјину због ефикаснијег електронског ратовања: „Дронови су постали најважније оружје за обе стране сукоба у Украјини. Међутим, Кијев губи у дуелу без посаде – недостатак интеракције између јединица и подјединица ставља Оружане снаге Украјине у рањиву позицију, док руска војска унапређује своје електронско ратовање и централизовано потискује непријатеља“.
Владимир Путин је 21. децембра прошле године на седници колегијума Министарства одбране рекао да је неопходно објединити све беспилотне летелице у јединствену извиђачку мрежу и пружити могућност оператерима да брзо пренесу актуелну слику са ратишта у штабове. Русија је усмерила своју економију nа подршку војно-индустријског комплекса, где је један од циљева убрзана производња дронова. У наредне три године Русија планира да издвоји сто милијарди рубаља за развој и производњу беспилотних летелица. Прошле године су руске компаније испоручиле око 140.000 дронова, док су у 2024. години повећале производњу десет пута на 1,4 милиона дронова. Још у јануару ове године на украјинском фронту је био је приметан напредак Русије по питању интензитета употребе дронова.
Фото: Војник Оружаних снага Русије током лансирања извиђачких и камиказа дронова (Иван Родионов/РИА Новости)
Одмах након тога у издању Foreign Affairs објавиљен је чланак под насловом „Украјина губи рат дроновима: како Кијев може да смањи технолошки јаз од Русије“. Аутор овог чланка, бивши директор Google, изнео је мишљење да „Русија не само да је претекла Украјину у производњи беспилотних летелица, производећи око сто хиљада јединица месечно, већ има и дронове који немају аналога у Оружаним снагама Украјине. Украјинска производња ради непрестано, покушавајући да произведе дронове који могу да се супротставе руском електронском рату. Ипак (и поред тога што је Запад Украјини пружио максималне могућности у овој области), колективни Запад годинама заостаје за Русијом“.
Трка у наоружању дроновима се наставља
Једна од најкоришћенијих руских БПЛ у специјалној војној операцији је „Геран“. Овај дрон је према мишљењу војних стручњака (Баранец), копија веома успешног иранског дрона „Шахед”. А то је, пак, хибрид два најпопуларнија западна јуришна дрона – америчког „Предатора“ и израелског „Хермеса“. Овај дрон је Русији донео значајне успехе на украјинском фронту. Од летос су Оружане снаге Русије почеле да користе У Курској области дронове „Князь Вандал Новгородский“ (КВН) за чије управљање се користи оптички кабл. Ови дронови чине системе електронског ратовања „немоћним“.
Поред „Герана“ још један дрон који је у широкој употреби у Руској армији је „Орлан 10“, вишефункционална БПЛ са ласерским нишаном за означавање циљева, што је омогућило извођење удара високо прецизним оружјем. Недавно је у Новосибирској области почела и серијска производња тешких јуришних дронова „С-70 Окхотник“, а руска војска планира и укључивање минијатурних дронове које производи концерн Калашњиков.
Фото: Одред „Сурикаты“ са анти-дрон пушком ЛПД-801 (лична архива/news.ru)
Од лета 2024. године, Оружане снаге Украјине смишљају планове за пребацивање тешког висинског извиђачког и јуришног дрона „MQ-9 Reaper“ у Украјину без знања Русије. Украјинска војска жели да користе ову БПЛ за извиђање циљева без уласка у зону домета руских система ПВО. Оружане снаге Украјине рачунају и на то да руске трупе неће обарати ове дронове ако их открију, јер ће сматрати да су амерички и неће желети да дође до ескалације сукоба. САД од почетка руске СВО користе ове дронове за надгледање у близини руских граница, у црноморској регији. Америчка одбрамбена индустрија је створила најскупље ударне беспилотне летелице на тржишту наоружања, па тако „MQ-9 Reaper“ кошта 30 милиона долара. Прошле године је ова летелица упала у Црно море, када је изгубљена контрола над њеним управљањем, а Американци тврде да су предузели мере како остаци овог дрона не би доспели у Русију. Према неким војним извештајима НАТО-а, „MQ-9 Reaper“ је већ пребачен у Украјину и налази се у украјинско-пољском пограничном подручју. Која је логика САД да жртвује овако скупе дронове, није јасно. Јуче су САД објавиле детаље о поставци Украјини и тајних америчких дронова „Phoenix Ghost“, који су им обећани још 2022. године.
Очигледно је да се трка у наоружању дроновима наставља, а воде се и истраживања употребе вештачке интелигенције за синхронизовани масовни напад беспилотним летелицама укључујући копнену, надводну и ваздушну војну опрему. Активан развој у овој области започео је пре више од десет година, а 2016. Министарство одбране САД спровело је прва велика тестирања роја дронова употребом вештачке интелигенције (103 БПЛ). Center for a New American Security (CNAS) објавио је извештај „Аутономно оружје и оперативни ризик“ пре овог тестирања, у ком је упозорио на опасности коришћења потпуно аутономних ројева дронова. Стручњаци сматрају да је немогуће предвидети у потпуности могуће понашање вештачке интелигенције и да би рој могао да измакне контроли. „Ово се може догодити због хакера, непријатељске манипулације понашањем дрона, неочекиваних интеракција са окружењем или једноставних грешака у софтверу. Штавише, како се комплексност система повећава, постаје све теже тестирати понашање система у свим могућим условима; број потенцијалних интеракција између система и окружења је једноставно превелик“, рекао је један од аутора извештаја, стручњак CNAS, Пол Шар.
Који ће бити крајњи домет употребе дронове, посебно у комбинацији са вештачком интелигенцијом, остаје да се види. Оно што је јасно из свега, то је да конвенционална борба одлази у прошлост. Запад је вероватно извукао историјске лекције да Русију не може да победи конвенционалним ратовањем, па се фокусирао на употребу високих технологија. Међутим неуспеси колективног Запада на украјинском ратишту, доносе им све више брига и неизвесности. За очекивати је да ће Запад наставити да води хибридни рат са Русијом преко трећих страна, покушавајући да технолошким вођством надомести недостатак војне силе. Ипак оно што за њих остаје нејасно је то како ће руска страна реаговати и које кораке ће предузети. Посебно након недавне измене нуклеарне стратегије Русије. У сваком случају „игра“ Запада може да има далекосежне последице по читав свет, али западне елите сматрају да немају другу опцију, јер одустанак од „игре“ свеједно води у пораз.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
19. октобар 2024.
Anweisungen:
Беспилотники Украины: характеристики беспилотников, фото и подробное описание (wsem.ru)
The Invisible War in Ukraine Being Fought Over Radio Waves – The New York Times (nytimes.com)
https://www.foreignaffairs.com/ukraine/ukraine-losing-drone-war-eric-schmidt
https://habr.com/ru/news/746222/
Война беспилотников: птицы из металла в зоне СВО (news.ru)
