Италијанска организација CeSEM – Centro Studi Eurasia Mediterraneo организовала је 6. децембра у Риму догађај под називом „Ризици од ескалације у сукобу у Украјини: Европски народи желе мир!
Догађај је окупио импресиван панел војних професионалаца, политичких аналитичара, дипломата и стручњака у различитим областима како би се позабавили текућом ескалацијом сукоба у Украјини и истражили потенцијална решења. Организатори су конципирали догађај око три кључне теме: одбрана, политика и дипломатија. Сваки одељак је пружио платформу за дискусију о вишеструкој природи кризе и њеним дубоким импликацијама на Европу и глобални поредак.
У средишту догађаја био је хитан позив на деескалацију и идентификацију прагматичних стратегија за ублажавање разорних хуманитарних, економских и геополитичких последица сукоба. Дискусије су резултирале састављањем прелиминарног мировног предлога, који одражава колективне увиде и перспективе учесника. Нацрт је понудио оквир за прекид ватре и политичке преговоре, уз балансирање безбедносних потреба свих укључених страна и промовисање дугорочног мира и стабилности у Европи.
Панел одбране: Војна анализа и приправност
Панел за одбрану, којим је модерирао Ђулијано Бифолчи, менаџер за истраживање SpecialEurasia’s, пружио је детаљно испитивање војних рањивости Европе с обзиром на сукоб у Украјини.
Анализа генерала Франческа Козимата била је снажна критика фрагментираних одбрамбених механизама Европе. Он се залагао за успостављање кохезивне и независне европске војне стратегије како би се осигурало да Европа може да обезбеди своје границе и заштити своје грађане без ослањања искључиво на спољне актере, као што су Сједињене Државе.
Генерал Козимато је истакао значајне недостатке у европској војној инфраструктури, укључујући застареле артиљеријске системе, недостатак довољних ракетних способности дугог домета и неадекватан капацитет стратешког ваздушног транспорта. Ови недостаци, тврди он, остављају Европу изложену и конвенционалним и неконвенционалним претњама. Он је приметио да, иако је колективна одбрана НАТО-а у неким областима снажна, показала се недовољном у решавању динамичке природе модерног ратовања, посебно са појавом тактике хибридног ратовања.
Потпуковник Фабио Филомени је проширио ове забринутости, наглашавајући да се природа ратовања значајно променила у 21. веку. Електронско ратовање, сајбер напади и употреба дронова и хиперсоничних пројектила све више дефинишу савремене сукобе. Филомени је упозорио да, иако би напредно оружје могло да промени равнотежу снага на бојном пољу, сама технологија не гарантује стратешки успех. Он је нагласио важност свеобухватног планирања, снажне обуке и логистичких способности. Он је критиковао поступање Европске уније са украјинском кризом, истичући да Брисел није успео да усвоји доследну политику према Русији. Филомени је описао приступ Брисела као двоструки стандард, с једне стране залагање за дипломатију док истовремено подржава милитаристичке мере које су ескалирали сукоб. То је, тврди он, погоршало тензије са Русијом и није успело да доведе до неопходних преговора за решавање кризе.
Фото:догађај под називом „Ризици од ескалације у сукобу у Украјини: Европски народи желе мир!
Дискусија је добила озбиљан преокрет када је панел испитао ризике од ескалације сукоба у шири рат у који је укључен НАТО. Говорници су указали на могућу украјинску употребу оружја дугог домета које испоручују САД, као и на руско распоређивање хиперсоничних пројектила као доказ да улози ескалирају. Ово оружје не само да угрожава одбрамбене способности НАТО-а, већ и наглашава крхкост европске безбедносне архитектуре. Експерти су упозорили да би свака даља провокација могла довести до директне конфронтације између НАТО-а и Русије, са катастрофалним последицама по европску безбедност.
Панел је такође разговарао о импликацијама хибридног ратовања, наглашавајући све већи значај сајбер напада, кампања дезинформација и других нетрадиционалних облика ратовања. Ове тактике, тврде они, могу имати дестабилизујући утицај на критичну инфраструктуру, политичке системе и поверење јавности у владине институције. Говорници су нагласили потребу за свеобухватним безбедносним оквиром који се бави не само конвенционалним војним претњама већ и развојном природом хибридног и сајбер ратовања.
Политички панел: Стратешки погрешни кораци Европе
Политички панел, који је модерирао Стефано Верноле, CeSEM-ов менаџер за спољне послове, фокусирао се на политички приступ Европе украјинском сукобу и критиковао њен неуспех да делује као неутрални посредник. И Ђани Алемано и Роберто Ванаци су тврдили да Европска унија није успела да се афирмише као независни актер у овој кризи, уместо тога је одлучила да се безусловно усклади са политиком САД. Ово усклађивање, истакли су говорници, погоршало је економску рањивост Европе, посебно у енергетском сектору, занемарујући шире стратешке интересе Европе.
Критика Ђанија Алемана тренутног геополитичког и унутрашњег оквира Италије наглашава сложеност и контрадикторности унутар њене стратешке оријентације. Он тврди да је италијанска влада, посебно под Ђорђом Мелони и Мариом Драгим, заузела отворено проатлантски став, повезујући се са Сједињеним Државама и ширим западним интересима. Ово усклађивање је делимично вођено економским разматрањима, као што је одржавање ниских распона обвезница олакшано повољним рејтингом агенција са седиштем у САД. Међутим, Алемано тврди да су трошкови таквог усклађивања већи од користи, при чему Италија доживљава значајне индустријске и стратешке застоје због свог отуђења од Русије. Губитак руских залиха енергије, некада темељ европског индустријског раста, убрзао је деиндустријализацију – што је далеко већа брига од цикличне рецесије, с обзиром на њене дугорочне импликације на економску структуру Италије.
Фото:догађај под називом „Ризици од ескалације у сукобу у Украјини: Европски народи желе мир!
Алемано даље критикује идеолошку основу италијанске политике, за коју верује да је под утицајем геополитичких циљева Бајденове администрације и програма Зеленог договора Европске уније. Ове политике, по његовом мишљењу, представљају не само конфронтацију са Русијом, већ и напад на европски економски суверенитет. Будући повратак Доналда Трампа на место председника САД уноси додатне неизвесности, са поделама у америчким политичким круговима око тога како да се обрате Русији – да ли да је изолују и поразе одлучно или да се са њом стратешки ангажују како би ослабили кинеско-руске везе. Алемано сугерише да би прагматичан и миран приступ требало да превлада, супротстављајући се милитаристичким тенденцијама одбрамбених и обавештајних апарата САД.
О ситуацији у Украјини, Алемано предвиђа коначно решење које укључује прекид ватре, након чега следи реалан и неидеолошки процес преговора. Он се залаже за принцип самоопредељења, предлажући међународно надгледане референдуме у спорним регионима попут Донбаса како би се утврдило њихово усклађивање. Овај приступ, сматра он, не би само одражавао вољу локалног становништва, већ би представљао и основу за трајни компромис. Штавише, он наглашава неопходност да Русија обезбеди гаранције против чланства Украјине у НАТО-у, што је уступак од кључног значаја за стратешке безбедносне бриге Москве. Алемано проширује овај аргумент на ширу визију, позивајући на распуштање НАТО-а у корист истински независне европске одбрамбене способности, удаљавајући континент од милитаристичке агенде Атлантског савеза.
Коначно, Алемано се жали на ерозију међународног кредибилитета Италије, приписујући то ономе што он доживљава као покорни став према Вашингтону. Он тврди да је њено усклађивање више пута компромитовало националне интересе Италије војним интервенцијама предвођеним НАТО-ом, за које сматра да су у супротности са стратешким приоритетима земље. Алемано критикује владу Мелони због даљег умањивања положаја Италије, поредећи нацију са државом „трећег реда“ и позивајући на брзо окончање Мелонијиног мандата. Његова визија подразумева стратешку рекалибрацију у правцу аутономнијег европског политичког оквира, омогућавајући Италији да поврати свој суверенитет и поново потврди своју важност на глобалној сцени.
Ванаци је елаборирао ову тачку, описујући рат у Украјини као део шире геополитичке борбе између Запада предвођеног САД и Русије. Ово ривалство, тврди он, трансформисало је Украјину у прокси бојно поље, а не у суверену нацију која може да делује независно на глобалној сцени. Он је приметио да се Европа, уместо да делује као посредник, уплела у сукоб који служи интересима спољних сила, занемарујући сопствено економско и политичко благостање.
Панелисти су такође разговарали о штетном утицају одлуке ЕУ да усвоји санкције Русији. Алемано тврди да су ове санкције, иако су имале за циљ да ослабе Русију, уместо тога нанеле штету европским економијама ометајући трговину и ескалирајући трошкове енергије. Ваначи је додао да је одлука Европе да стане на страну без јасног разумевања дугорочних последица ослабила њену геополитичку позицију, умањујући њену способност да преговара са позиције снаге.
Дипломатски панел: Дипломатска празнина
Панел о дипломатији, који је модерирао Федерико Де Ренци, CeSEM-ов аналитичар, фокусирао се на одсуство ефикасног дипломатског ангажмана у сукобу у Украјини. Амбасадор Бруно Скапини представља текући сукоб у Украјини не као билатерално питање између Русије и Украјине, већ као манифестацију шире геополитичке борбе за укључивање моћних ентитета изван непосредног региона. Он представља ситуацију као намерни напор да се дестабилизују глобални системи, олакшан ерозијом традиционалних вредности као што су породица и мир. Према Скапинију, ова дестабилизација је вођена доминацијом „глобализованог капитала“ и заменом политичког управљања технократском елитом. Он даље тврди да све већа распрострањеност војних сукоба широм света – преко 350 укупно, са 250 тренутно активних – одражава превласт милитаризације над разоружањем и миром. У његовој анализи, реторика против Русије и Кине служи као механизам за одржавање економских покретача вођених војно-индустријским интересима, чинећи украјински сукоб идеолошким бојним пољем за америчке елите које настоје да поткопају територијални и политички суверенитет својих противника.
Фото:догађај под називом „Ризици од ескалације у сукобу у Украјини: Европски народи желе мир!
Амбасадор Марко Карнелос ставља сукоб у контекст опадајуће хегемоније Запада, означавајући кључни тренутак који подсећа на кубанску ракетну кризу 1962. или увод у Други светски рат 1938. Он тврди да ће исход рата одредити не само украјинску судбину, већ и глобалног односа снага, полажући да је руска победа најмање штетан сценарио. Карнелос критикује обезбеђивање оружја дугог домета Украјини, сугеришући да оно произилази из домаћих политичких калкулација САД под председником Бајденом, чији је циљ био ограничавање његових политичких ривала. Он такође истиче глобалну дужничку кризу као фактор који кочи доношење стратешких одлука. Карнелос упозорава на непостојање одрживих опција за прекид ватре и наглашава удео Кине у сукобу, тврдећи да би руски пораз оставио Пекинг изолован и такмичио се са Европском унијом.
Обојица дипломата истакли су дубоке последице сукоба на европски геополитички пејзаж. Скапини наглашава идеолошку димензију, сугеришући да западни наративи против Русије и Кине јачају милитаризацију и служе интересима елитних група. Карнелос, с друге стране, критикује све фрагментиранију улогу Европске уније, описујући је као географски ограничен ентитет обликован балтичким и пољским утицајем, при чему Британија наставља да диктира стратешке правце упркос свом изласку из блока. Он повлачи историјске паралеле са тренуцима егзистенцијалне претње у 20. веку, тврдећи да ЕУ мора редефинисати своје стратешко држање како би избегла ескалацију и одредила одрживу границу између себе и Русије.
На крају крајева, обе перспективе се приближавају гледишту да рат у Украјини представља пример шире системске кризе савременог света. Они указују на ерозију традиционалних структура моћи, успон технократије и све дубљу милитаризацију међународних односа. Увиди које су дали Скапини и Карнелос наглашавају критичну потребу за поновним промишљањем оквира глобалног управљања и бављењем основним силама које покрећу ове сукобе. Без оваквих напора, чини се да је међународни систем спреман да даље успиње у дестабилизацију и конфронтацију.
Закључак
Догађај је завршен формулисањем нацрта мировног предлога који је осмишљен да реши ескалацију сукоба у Украјини и постави терен за дугорочну стабилност. Предлог, који је представљао заједнички напор учесника, укључивао је неколико кључних препорука које имају за циљ деескалацију сукоба и неговање одрживог мира.
Кључни елементи предлога:
1. Тренутни прекид ватре: Позив свим укљученим странама да се одмах обавежу на прекид ватре како би се спречио даљи губитак живота и уништење.
2. Преговори о политичком споразуму: Након прекида ватре, требало би покренути свеобухватни преговарачки процес како би се решили територијални и безбедносни проблеми и Русије и Украјине.
3. Чланство Украјине у ЕУ са условима: Украјини треба дозволити да се придружи Европској унији, јачајући њене економске и политичке везе са Европом. Међутим, у споразуму би требало експлицитно да стоји да Украјина неће ући у НАТО и да неће бити домаћин војних база НАТО-а на својој територији.
4. Укидање санкција и обнављање трговинских односа: Западне санкције Русији треба постепено укидати, зависно од поштовања споразума. Паралелно, Брисел и Москва треба да истраже нове трговинске и економске односе како би поново изградили међусобно поверење и сарадњу.
Овај оквир одражава консензус међу учесницима да одрживо решење мора да уравнотежи легитимне безбедносне бриге свих страна уз подстицање економске међузависности и регионалне стабилности. Дајући приоритет дијалогу и прагматизму над конфронтацијом, предлог нуди пут за окончање сукоба и спречавање даље ескалације. Мировни предлог није само позив на прекид непријатељстава, већ дугорочна визија за уравнотеженију и мирнију Европу.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
10. децембар 2024.
