Geopolitik und Politik

Митрополит запорошки г. Лука: Национална безбедност или верска дискриминација?

Говор митрополита запорошког г. Луке из Украјинске православне цркве на Међународној конференцији у Бугарској: Блокада агресије на цркву – ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА, одржаној 26. августа 2024. у Софији

Национална безбедност или верска дискриминација? Улога партије Европска солидарност у вршењу притиска на Украјинску православну цркву

Опште стање

Током рата у Украјини значајно су се интензивирала питања везана за националну безбедност и унутрашњу консолидацију. Религиозни аспект је заузео посебно место у овој дискусији, јер Украјинску православну цркву (УПЦ), која има историјске везе са Руском православном црквом (РПЦ), неки политичари и јавне личности доживљавају као могућу претњу.

У овом извештају упознаћу вас са дискриминаторском реториком и промоцијом законодавних иницијатива усмерених против УПЦ, у контексту европских демократских вредности. Посебну пажњу посветићу ставу партије Европска солидарност и њеног лидера – бившег, петог председника Украјине Петра Порошенка, некада парохијана наше Цркве, и упознаћу вас са његовом улогом у промоцији предлога закона бр. 8371. на забрану наше Цркве.

  1. Историјски и политички контекст

Историјски, у модерно доба, односи између украјинске државе и црквених структура били су сложени и контрадикторни.

У 2018. години, у условима политичких и друштвених промена, Петар Порошенко је одиграо кључну улогу у стварању „Православне цркве Украјине“ (ПЦУ), био је главни иницијатор добијања томоса о аутокефалности за новостворену асоцијацију од Патријарха цариградског и његовог Синода, што у крајњој линији није довело до превазилажења црквеног раскола у Украјини, али је значајно погоршало постојећу поделу, а ПЦУ никада није стекла свеправославно признање као структура са сумњивим канонским статусом. Упркос томе, одређене политичке снаге виде у томе покушај да се ослаби наводно постојећи „идеолошки утицај“ Руске православне цркве и ојача, како воле да кажу, „духовна независност“ Украјине, која је, пак, често праћена оштрим изјавама на рачун УПЦ.

Увођење ванредног стања у Украјини појачало је негативну реторику медија под контролом Порошенка, што је повећало незадовољство јавности према УПЦ, коју и даље оптужују да прикривено подржава руску војску. Политичка реторика против УПЦ је заоштрена, а притисци државе и појединих политичких кругова и јавних активиста значајно су порасли.

Посебно, чланови партије „Европска солидарност“, укључујући њеног лидера, користе агресивну реторику против УПЦ, називајући канонску Цркву „псеудоцрквеном структуром ФСБ“, „злим духовима“[1], „мафијом“[2] . Све су чешћи позиви на „чишћење“ украјинског друштва од „агенaта Кремља у одеждама“, односно од свештенства и парохијана УПЦ.

Такве изјаве доприносе јачању непријатељског односа према канонској Цркви, стварајући атмосферу остракизма. Тиме је створен терен за насиље и дискриминацију, која се већ манифестовала у многим инцидентима – пребијању епископа Ивано-Франковског Никите и свештенства низа епархија, тешког убода ножем свештеника Виничке епархије Антонија Ковтањука, пљачкашких напада цркава, све веће тенденције политичког притиска на верску заједницу, која је, упркос аутономији, и даље у тешким односима са украјинском државом.

  1. Лобирање за предлог закона број 8371

Предлог закона број 8371 намеће значајна ограничења верским организацијама које имају везе са центрима утицаја у земљама које је Украјина признала као агресоре, пре свега са Русијом. Ово се посебно односи на регистрацију, имовинска права и могућност обављања верских обреда. Партија Европска солидарност активно подржава овај предлог закона, видећи у њему средство за коначно ослобађање од „руског утицаја“. Петар Порошенко је у својим наступима више пута говорио о потреби да се на гласање стави предлог закона број 8371 који има за циљ забрану Украјинске православне цркве због њених веза са Руском православном црквом. Он је извршио притисак на парламент да убрза разматрање закона и критиковао кашњење у његовом усвајању[3].

Ирина Герашченко, још један истакнути члан странке, активно се залаже за усвајање закона, мобилишући подршку јавних организација и инсистирајући на транспарентности ставова парламентараца по том питању. Она је позвала да се јавно објаве имена оних посланика који се противе предлогу закона[4].

У јулу 2024. посланици Европске солидарности блокирали су салу Врховне раде, захтевајући хитно разматрање закона о забрани УПЦ. Такође су окачили постере на којима се оптужује Црква да ради за руске обавештајне службе.

  1. Кршење европских демократских вредности

Предлог закона, у суштини, подразумева лишавање УПЦ могућности да постоји у правном пољу Украјине, што представља кршење европских основних демократских вредности и противречи обавезама Украјине према Европској унији и Савету Европе.

а. Слобода вероисповести:

Један од кључних принципа које штити Европска унија је слобода вероисповести, која укључује право на слободно исповедање вере без страха од прогона, дискриминације или мешања владе.

Кршење: Активна подршка иницијативама за забрану УПЦ доживљава се као претња верским слободама. Деловање и реторика странке „Европска солидарност“ имају за циљ маргинализацију и прогон УПЦ због наводне повезаности са руским државним органима, чиме се крши основно право на слободу вере и савести, загарантовано и Уставом Украјине и међународним нормама.

б. Принцип недискриминације, који укључује верска уверења, важан је аспект људских права у ЕУ.

Кршење: Јавне оптужбе и агресивне изјаве на рачун УПЦ, као што су наводи о њеној повезаности са руским обавештајним службама или позиви на забрану њених активности, доприносе дискриминацији и друштвеној изолацији верника канонске Цркве. Такви поступци могу погоршати међуверски раздор и бити у супротности са европским принципом толеранције.

ц. Подстицање међуверског раздора:

Европски стандарди осуђују све облике изазивања мржње, укључујући међуверску мржњу, и позивају на поштовање различитости и хармоничан суживот различитих верских заједница.

Кршење: Реторика усмерена на „демонизацију“ УПЦ доводи до верских сукоба и подстиче мржњу. У ратним условима овакве изјаве су посебно опасне, јер могу да погоршају поделе у друштву, стварајући непријатељско окружење за вернике УПЦ.

д. Принцип владавине права:

Најважнији принцип европске демократије је владавина права, која подразумева поштовање права свих грађана, укључујући право на правично суђење и заштиту од арбитрарног деловања власти.

Кршење: Подршка предлогу закона број 8371, који има за циљ ограничавање активности УПЦ, изазива разумну забринутост у погледу поштовања владавине права.

Овај предлог закона изазвао је значајну и бурну дебату у контексту односа између државе и Украјинске православне цркве. Такође, овај документ је критикован не само од стране Главног научно-стручног одељења Врховне раде Украјине, већ и међународних организација, укључујући Amnesty International, које су указивале на могуће кршење људских права. Неки међународни и украјински експерти су такође приметили да би такве мере могле довести до ескалације сукоба унутар земље.

Ако се закон користи за вршење политичког притиска на верску организацију без довољно доказа о њеном учешћу у антидржавним активностима, то се треба сматрати кршењем људских права.

Систематски притисак на УПЦ, њене јерархе и вернике, подржан на високом политичком нивоу, може довести до погоршања имиџа Украјине у међународној арени и изазвати осуду европских држава и институција.

У оквиру ванредног стања забележено је на десетине инцидената везаних за дискриминацију верника УПЦ, укључујући заплену црквене имовине и нападе на свештенство. Ови случајеви показују да говор мржње и остракизам већ имају стварне последице.

Петар Порошенко наставља да активно промовише идеју о потреби пооштравања мера против УПЦ, повезујући то са циљевима националне безбедности. Међутим, његови критичари тврде да на овај начин покушава да одржи политички утицај играјући на патриотска осећања друштва.

У контексту кривичних предмета покренутих против Порошенка, неки аналитичари сугеришу да би његова оштра реторика против УПЦ-а могла бити покушај да скрене пажњу са сопствених правних проблема и мобилише бирачко тело око националистичке агенде.

Закључак

Верско-политичка ситуација у Украјини током ванредног стања показала се изузетно сложеном и напетом. У контексту сукоба са Русијом, питања верског идентитета постала су посебно акутна у Украјини. Верско питање је сада максимално исполитизовано. Украјинска православна црква постала је мета остракизма и дискриминације од стране политичких елита, укључујући лидере партије Европска солидарност.

Ова партија и њен лидер имају водећу улогу у обликовању јавног мњења, у коме се УПЦ доживљава као агент руског утицаја и претња националној безбедности. Ова реторика, која често прелази у агресивне изјаве, ствара негативан однос у друштву према УПЦ и њеним верницима, што доприноси распиривању међуверске мржње и ствара реалне ризике за права и слободе грађана Украјине.

Лобирање за предлог закона бр. 8371, који подржава Европска солидарност, показује спремност политичких снага да користе законодавне инструменте за ограничавање права сопствених грађана, што је у супротности са принципима европске демократије. Усвајање овог закона могло би озбиљно да наруши кредибилитет украјинских власти у међународној арени, посебно међу земљама Европске уније, за које је слобода вероисповести саставни део демократских вредности.

Агресивна реторика и политички притисак на УПЦ, забележени у изјавама Петра Порошенка и његових присталица, повећавају ризик од унутрашње дестабилизације и могу довести до појачаног сукоба не само на верској, већ и на друштвеној основи.

Дакле, тренутна ситуација захтева ревизију политичких приступа верским питањима и јачање гаранција слободе вероисповести у Украјини. Важно је да реторика мржње и дискриминације у односу према УПЦ не постане инструмент политичке борбе, већ да у први план дођу дијалог и међусобно разумевање, што одговара демократским и европским вредностима, што, како изјављују украјинске власти, Украјина настоји да заштити и развије.

Quelle: Zentrum für geostrategische Studien

27. август 2024.

Anweisungen:

[1] https://www.facebook.com/petroporoshenko/posts/pfbid0GNDcDWFnXa886gfBdx11wg6dLRzyRUDaptMydE1k23AcHi6zYvvbh5rPuhRD8xJRl

[2] https://nv.ua/ukraine/politics/upc-mp-mafiya-knyazhickiy-o-zaprete-russkoy-cerkvi-verhovnoy-radoy-novosti-ukrainy-50358796.html

[3] https://www.youtube.com/watch?v=rJM8qwS-5ME

[4] https://www.facebook.com/iryna.gerashchenko/posts/pfbid024Qhvxm8Vu32UBgiJm5mnbYNWQitE3aUCpKs2UVqHp1FzqzDLPvrn2DKEknZTVJovl

 

Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

Zentrum für geostrategische Studien ist eine Nichtregierungs-und non-profit-Verein, gegründet in Belgrad an die Gründungsversammlung statt am 28.02.2014. in übereinstimmung mit den Bestimmungen der Kunst.11. und 12. Gesetz über Vereinigungen ("Amtsblatt der Rs", Nr. 51/09). für eine unbestimmte Zeitraum von Zeit, um die zur Erreichung der Ziele im Bereich der wissenschaftlichen Forschung der geostrategischen Beziehungen und Vorbereitung von strategischen Dokumente, Analyse und Forschung. Die Gesellschaft entwickelt und unterstützt Projekte und Aktivitäten, die in der staatlichen und nationalen Interessen Serbiens, hat den status einer juristischen Person und ist registriert im register in übereinstimmung mit dem Gesetz. Die mission des Zentrums für geostrategische Studien ist: "wir bauen die Zukunft, denn Serbien hat es verdient: die Werte, die wir vertreten, durch unsere Geschichte, Kultur und tradition. Wir glauben, dass ohne die Vergangenheit gibt es keine Zukunft. Für diese Grund, um an der Zukunft zu bauen, müssen wir wissen, dass unsere Vergangenheit und schätzen unsere Tradition. Wahre Werte sind immer geerdet, und die Zukunft nicht gebaut werden in eine gute Richtung, ohne, dass die Stiftung. In einer Zeit disruptiver geopolitischen Wandels, ist es von entscheidender Bedeutung, um kluge Entscheidungen treffen und die richtigen Entscheidungen zu treffen. Lasst alle verhängt und verzerrt Ideen und künstliche fordert. Wir glauben fest daran, dass Serbien hat genug Qualität und das Potenzial zu bestimmen, seine eigene Zukunft, unabhängig von Bedrohungen und Beschränkungen. Wir sind verpflichtet, die serbische position und das Recht zu entscheiden, um unsere eigene Zukunft auf, in Anbetracht der Tatsache, dass historisch gesehen gab es viele Herausforderungen, - Bedrohungen und Gefahren, die wir haben, zu überwinden. “ Vision: das Zentrum für geostrategische Studien strebt zu einem der weltweit führenden Organisationen im Bereich der Geopolitik. Er will auch zu einer lokalen Marke. Wir werden versuchen, das Interesse der öffentlichkeit in Serbien bei internationalen Themen und sammeln Sie alle interessierten in den Schutz der staatlichen und nationalen Interessen, Stärkung der Souveränität, die Erhaltung der territorialen Unversehrtheit, die Aufrechterhaltung traditioneller Werte, die Stärkung der Institutionen und der Rechtsstaatlichkeit. Wir agieren dabei in die Richtung der Suche nach Gleichgesinnten Menschen, sowohl in der häuslichen und in der Weltöffentlichkeit. Wir konzentrieren uns dabei auf die regionale Zusammenarbeit und Vernetzung im Zusammenhang mit NGOs, sowohl auf regionaler und internationaler Ebene. Wir starten Projekte auf internationaler Ebene zu unterstützen, der die Neuausrichtung von Serbien und die Erhaltung der territorialen Integrität. In Zusammenarbeit mit Medienhäusern, implementieren wir Projekte, die darauf fokussiert sind, diese Ziele zu erreichen. Wir organisieren die Ausbildung der interessierten öffentlichkeit durch Konferenzen, Runde Tische und Seminare. Wir werden versuchen zu finden ein Modell für die Entwicklung der Organisation ermöglichen würde, dass die Finanzierung der Aktivitäten des Zentrums. Eine gemeinsame Zukunft zu bauen: Wenn Sie interessiert sind in Zusammenarbeit mit uns, oder zu helfen, die Arbeit des Zentrums für geostrategische Studien, Kontaktieren Sie uns bitte per e-mail: center@geostrategy.rs

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert