Dragana Trifkovic, Generaldirektor des Zentrums für geostrategische Studien
Стање по питању слободе говора у Европи је достигло своју критичну границу. То су биле и главне поруке америчког потпредседника Џеј ди Венса на недавно одржаној Минхенској безбедносној конференцији. Он је навео низ примера како европске државе спроводе репресију и цензуру над сопственим грађанима. „Дубоко сам уверен да нема сигурности ако се плашите гласова, мишљења и савести сопственог народа. Европа се суочава са многим изазовима, али криза са којом се овај континент суочава управо сада, криза са којом се сви заједно суочавамо, је криза коју смо сами створили“, истакао је Венс у Минхену.
Ове тезе потврђује и случај из Летоније, где је увежени професор Александар Гапоненко недавно поново ухапшен, због тога што је изразио своје мишљење на конференцији организованој од стране Института Заједнице независних држава (ЗНД). Он се том приликом укључио путем видео везе, јер му је забрањено да напушта Летонију и изнео своје научне ставове на тему „Етноцид над руским становништвом у балтичким земљама као фактор припреме за рат са Русијом“. На конференцији је говорио о проблемима у Летонији, односно забрани употребе руског језика, вере, културе, фалсификовању историје, уклањању споменика и томе слично.
Александар Гапоненко у Риги руководи Институтом за европске студије, он је доктор економских наука, професор, публициста, политичка и јавна личност. Као борац за заштиту људских права Гапоненко који је украјинско-пољског порекла, оштро се успротивио укидању руског језика. Он је активан у бројним организацијама које се баве правима недржављана у Летонији.
Истражујући људска права у балтичким земљама наишла сам на појам „недржављана“ што ме је заинтересовало да утврдим како је установљен такав статус. Испоставило се да је он установљен на осову Закона о обнављању права држављана Републике Летоније и основним условима натурализације, који је на снази од 1991. године. На основу овог закона стотине хиљада људи који живе у Летонији добило је статус недржављана, тј. лица са сталним пребивалиштем на територији балтичке републике, али која немају низ законских права, укључујући и право учешћа на изборима. Ограничења су дефинисана у 82 тачке закона. Већина оних који су постали недржављана су били Руси по националности. Према закону, право на држављанство Републике Летоније имали су само они који су били њени држављани пре 1940. године и њихови потомци. Од ове године, како верују националистичке елите, почела је окупација СССР-а. Поред Летоније и Естонија има велики броја лица без држављанства – бивших држављана СССР-а и њихових потомака који немају држављанство у својој земљи пребивалишта или било којој другој држави. Мислим да је невероватно да у двадесет првом веку и то у државама Европске Уније, постоје грађани који су толико обесправљени да су им законски одузета права попут гласања на изборима, издавања путне исправе итд. и да су добили статус „недржављана“ што практично значи да не припадају ни једној држави. Тако нешто незамисливо је и за афрички континент.
С обзиром на то да је ова одлука чисто политичке природе, иако са накнадном појавом тобожње правне ваљаности, све жалбе домаћим судовима, укључујући и међународне, очигледно су биле осуђене на пропаст. Исте директиве такође укључују искривљење имена и презимена када се уписују у летонским документима. У овој земљи нећете моћи да задржите своје оригинално, национално име или презиме, нећете моћи да дате свом детету име које сте изабрали. Биће преписано „на најплеменитији летонски начин“. На пример, име Марк ће се претворити у Маркс, Филип у Филипс, Јулија у Джулиджу, а Шишкин и Пишкин ће одмах постати Шишкинсом и Пискинсом.
Схватајући ову проблематику којом се грубо крше људска права, Александар Гапоненко је 2018. године организовао скуп протеста против забране руског језика у Риги, како би се успротивио даљем укидању људских права и проширивању низа забрана за руско становништво. У обраћању јавности на скупу он је навео да реформа образовања у Летонији, која подразумева укидање наставе на руском језику, крши одредбе Римског статута које се односе на „прогон људи на политичкој, расној, националној, етничкој, културној и верској припадности“ као и „нечовечна дела почињена у оквиру институције систематског угњетавања и доминације у циљу очувања система апартхејда“. Након скупа професор Гапоненко је ухапшен под оптужбом да је „покушао свргавање владе и подстицао међунационалну мржњу“. Суд га је осудио на једну годину условног затвора.
Гапоненков случај није изолован, у Летонији су и други активисти подвргнути политичком насиљу које спроводе државни органи. Рецимо 2022. године приведен је публициста Владимир Линдерман. Према његовим речима, ухапшен је због „мишљења о оружаном сукобу између Русије и Украјине које се разликовало од званичног става“. Званичне власти објавиле су да се он терети по члану 74. Кривичног закона Летоније, који предвиђа одговорност за јавно величање или оправдавање геноцида и војних акција против човечности.
Сличних случајева има и у другим балтичким државама. У Естонији је ухапшена новинарка Baltnews Светлана Бурцева за коју тужилац тражи казну од шест година затвора за „издају и кршење санкција“. Још један сарадних Baltnews Алан Хантсом, ухапшен је 2023. године након што је прокоментарисао шта западне земље покушавају да постигну на источним границама Европске уније. „Видимо јасан план са Запада – да се направи нова „гвоздена“ завеса на њиховој страни руске границе. Финска се већ укључила, потпуно блокирајући границу са своје стране, а сада је Естонија следећа на реду. После тога ће доћи на ред Летонија и Литванија“, изјавио је Хантсом. Држављанин Естоније Аиво Петерсон, естонски политичар и новинар који је посетио Донбас у хуманитарној мисији, оптужен је за издају.
У свим овим случајевима ради се о измишљеним оптужбама иза којих стоји политичка неподобност ухапшених који имају различите ставове од естаблишмента. Управо о ономе о чему је Венс говорио на Минхенској безбедносној конференцији. Да Европска Унија гуши демократију и слободу. Питање је како се може утицати на ову алармантну ситуацију у Европској Унији која води ка укидању људских права и потпуној деградацији. Летонске власти су чак објавиле и ведео хапшења седамдесетједногодишњег професора Гапоненка где се види како га спецназ СГБ води са лисицама на рукама, док га успут зауставља новинар који му се обраћа увредњивим речима „Говненко шта имате да изјавите…“. Такав степен вандализма и примитивизма незамислив је чак и међу палом, деградираном криминалном класом. Вашингтон би морао много оштрије да реагује у осуди оваквих појава, уколико жели да поврати свој ауторитет.
С обзиром на то да је недавно на место директора националних служби безбедности (Director of National Intelligence, DNI) у САД именована Тулси Габард, са којом сам се 2022. године нашла на црној листи украјинског Центра за сузбијање дезинформација, који је основао Владимир Зеленски, сматрала сам свирсиходним да јој уз честитку за именовање посебно скренем пажњу и на овај случај са професором Александром Гапоненком, који веома добро осликава мрачну ситуацију не само у Летонији, већ у читавој Европи. Пошто је и сама Габард доживела прогон од стране украјинског режима, верујем да ће имати разумевања и да ће утицати на то да се ствари промене на боље, да политички затвореници престану да се убијају у затворима, већ да буду ослобођени.
У сваком случају, надајмо се да сигнал неће проћи незапажено, тим пре што је ЦИА, која води тамошње обавештајне службе, активни помоћник Демократске странке, а ако је реч о специјалној операцији МИ6, онда таква диктатура није ништа друго до подривање поверења не само у САД, већ и у председника Доналда Трампа. Очигледно је да се кроз такав правни нихилизам и потпуну демонтажу свих демократских институција одвија не само субверзивна активност унутар саме англосаксонске обавештајне заједнице, већ и постоји неизговорена порука новој администрацији „ми смо овде господари, радићемо шта хоћемо и како хоћемо, а никаква нова администрација Беле куће не може да нам говори шта да радимо“. Сигнал је очигледан, али да ли је могуће овако разговарати са новим националним лидером САД, хоће ли такав безобразлук ући на једно уво, а изаћи на друго? ЦИА је већ прошла кроз реформу и ово је само почетак. Либерали Демократске странке и њихови сателити не могу да верују у губитак власти, промену парадигме и да ствари никада неће бити као пре. Отворена саботажа, и штавише, антидржавна активност, указује на то да највише руководство америчких обавештајних служби живи у сопственој реалности, далеко од промена које се дешавају. Колико су Доналд Трамп и његов тим заправо јаки, сазнаћемо у врло блиској будућности.
25. фебруар 2025.
Anweisungen:
https://geostrategy.rs/sr/dr-g-n-rif-vic-g-b-ls-bi-si-r/
