Пише: Предраг Аранђеловић
Ако вам се чини познатим наслов, имате право, подсећа на небројено много пута издавану књигу владике Атанасија Јевтића „Од Косова до Јадовна“. Наслов није случајно изабран као и писац поменутог дела. Да је данас међу нама грмео би као библијски пророци због потпуног предавања Косова и Метохије Арнаутима. Због општег страдања Срба где год они живе. Његовим одласком и одласком митрополита Амфилохија Радовића, потпуно је попустила духовна брана која је титрала у свести овог народа да не сме никако пристати на фактичко признавање Косова као државе у суштини стварању Велике Албаније. Нажалост, њихова очинска упозорења данас видимо на делу.
Критиковао је епископ Атанасије све оне који су се јавно и експлицитно одрицали Небеске Србије, од Зорана Ђинђића до Ивице Дачића. Говорио је као да је живео векове овог народа, да нема земаљске Србије без Небеске. Нема хоризонтале без вертикале. Одрицање од Небеске Србије је не само одрицање од земаљске већ и одрицање од самих себе.
Као врхунски интелектуалац, човек који је познавао првокласне научнике из свих области, не само у Србији, лако би дошао до информација и закључка шта се „литијумском грозницом“ спрема Србији ту у околини његове родне Брдарице. А и без тог световног знања као Божији човек и теолог јако је добро разумео важност хришћанске еколошке свести и творевине Божије на добробит човеку. Као што је некад говорио о геноциду кад то није било пожељно, директно и отворено би говорио и о екоциду који се спрема у западној и целој Србији као што је увек радио као велики теолог, црквени ауторитет, епископ и народни човек, што и јесте у најбољем хришћанском духу кроз историју.
Фото: Плодови Рио Тинта (Фото: Shutterstock)
Мајстори дехуманизујућег инжењеринга намерно раздвајају два проблема што има за циљ сецирање по свести народа да би се отпор разделио и снага разлила на различите стране чиме би њихов успех био извеснији. Већински народ у овој држави мора да има свест о томе и да циљ и јесте да се два проблема заправо ставе у опозит а суштина је више него јасна да је у питању континуитет једне политике. Да парафразирам дело академика Љубомира Симовића по коме је настао сценарио за филм Бој на Косову – „Мислиш далеко је Јадар од Косова. А Косово ће ти сутра стићи у Јадар“. И ево, стигло је, као што ће стићи до сваког квадратног километра Србије, па и до Београда, макар био и центар неког новог колонијалног „пашалука“.
Ако је Косово и Метохија духовна вододелница између живота и смрти, што расрбљени и расправослављени Срби не могу да разумеју, онда је Рио Тинто физичка, што у њиховом погледу на свет може бити разумљиво. Око литијума је у народу и међу разноврсним, па и опречним политичким опцијама, дошло до консензуса да се не сме ископавати. Око Косова и Метохије је много сложенији проблем. Оно што је сада неопходно на дужи период јесте свест као у време бомбардовања када смо као народ дисали као један. Мора се ставити до знања да смо под опасношћу од истих чинилаца (који су нам несебично даривали бомбе), да нам желе исто као `99 године и да се по оба питања истичу само њихови интереси који су у потпуној супротности од интереса овог народа. Проблем литијума и Косова и Метохије мора бити обједињен. Ако се неко залаже за ултимативно приступање ЕУ и прокламованих вредности, како може да гледа гажење најосновнијих људских права Срба на Косову и Метохији. Ако неко позива на грађанске вредности а затвара очи пред страшним страдањима сународника на Косову и Метохији, знајте, тај само жели да буде калиф уместо калифа, мезимац и штићеник оних који све ово раде Србији. И како лако пристају на фантазмагоричну и утопистичку ЕУ будућност Србије која искључује КиМ, врло лако и брзо ће пристати и на ископавање литијума.
Фото: Мића Поповић, Распеће Ђорђа Мартиновића
И на крају, ако се неко одрекао Царства Небеског које је вечно, па зашто се не би одрекао и пролазног „царства земаљског“. Срби морају да виде да су Косово и Метохија и експлоатација литијума један проблем, да су то две стране истог новчића, да се на обе стране налази исти добро познати лик и да је данас еквивалент тог новчића 30 Јудиних сребрњака за распето Косово (и Метохију).
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
Насловна фотографија: Срна, Милена Копривица, мурал Милоша Наранчића у Требињу
31. август 2024.
