Пише: Срђан Шкоро
Свако Сретење је ново преиспитивање. Јесмо ли достојни својих славних предака који су своје животе и биографије уклесали у борби за слободу и опстанак српског народа. И овогодишње Сретење где студенти у једној побуни против насиља, корупције, издаје свих државних и националних интереса, покушавају да кажу окупљени у старој српској престоници Крагујевцу, да има и оних који нису заборавили завете својих предака и да ће доћи време кад ће Србија поново бити достојна цивилизације коју је вековима стварала на овим просторима.
Студенти су натерали народ да поверује у оно што највише жели, а чини му се немогућим – истовремена смена постојеће власти и опозиције. Зла власт и неспособна опозиција су својим поступцима убили политички живот у Србији и свели га на то да њима буде добро, а за народ ко те пита. Зато власт бесни, а опозиција фркће на све оно што раде студенти, а народ без обзира на идеолошка или страначка опредељења, где год се појаве их дочекује као ослободиоце.
Кад погледате сва гостовања владајуће гарнитуре која је прво покушавала да разним гажењима, пребијањима и ниподаштавањима да разбије студенте и истовремено рекације тзв. лидера опозиције, попут последњег гостовања на тек продатом СББ, где је испало да су студенти заправо преотели протесте опозицији, онда схватите колико су уплашени за своју судбину. И у каквом смо политичком калу све време живели, по добро опробаном систему у којем се једино они сналазе и добро пролазе.
Суштина је да се ово више не може зауставити. Лажни левичари и лажни десничари који су у сваком смислу, заједно са бројним саветницима и помагачима споља, окупирали Србију су већ само ружна прошлост. И ускоро ће бити принуђени да то схвате. На прави начин. Онако како су заслужили.
Неокомунистичке струје у српској политици и делови самопроглашене српске елите не могу никако да прихвате што се студенти и они који их прате на походима нису одрекли српства, крста, икона, Косова и Метохије, српских застава и бројних других националних знамења. Да могу, згромили би их у сваком смислу како су то ономад радили почев од 1945.
За све оне који у јавности уз велику медијску помпу лансирају причу о томе како је Косово заувек изгубљено, који са гађењем говоре о Метохији и спрдају се са вековним српским огњиштима, препоручујем да макар једном оду и за почетак посете Грачаницу, Пећку Патријаршију и Дечане. Можда им то помогне да схвате да је један мали народ створио своју цивилизацију која га сврстава у ред оних највећих на свету и да ниједна окупација или тренутна етничка превага га не могу поништити.
Пошто сматрају да су много паметни и својим неразумним идејама покушавају да уразуме српски народ како је све изгубљено, како ми морамо да се суочимо са не знам све чим, е за почетак нек оду на Косово и Метохију, и суоче се сами са оним што смо ми као народ створили и оставили целом свету. Чињеница да у Дечанима постоји очувано 4 хиљаде квадрата фресака, што их сврстава у највећу изложбу на свету покривену фрескама на једном месту. Или да виде да монаси који живе у Дечанима имају више звања и знања него већина актуелних чланова САНУ, да говоре по три четири страна језика… Да не постоји ствар коју сами не производе. А у окружењу ниједног Србина нема, јер су их миљеници НАТО и ЕУ одатле протерали. Да апсурд буде већи тренутно је за безбедност Дечана задужена хрватска војска.
Нек оду у Милутинову Грачаницу и схвате зашто је велики Ракић посветио песму Симониди или посете Дом културе у Грачаници којим успешно руководи Живојин Ракочевић правећи културно и свако друго чудо у месту претвореном у гето за малобројне и обесправљене Србе. Кад само помислим да су послушници и гласноговорници сваке власти, па и ове Вучићеве, том истом Живојину оспоравали могућност да се кандидује за председника УНС припадне ми додатна мука. Па кад то нису успели онда су покушали убрзаним учлањењима њима оданим људима да покраду изборе. Срећом нису успели. Била је то људска воља, али и Божија.
У Пећкој Патријаршији почивају мошти већине српских Патријарха од првог, па надаље, и просто је невероватно зашто садашњи Патријарх Порфирије бар 6 месеци годишње не борави ту. О манастиру брине 15 храбрих монахиња, а ту је и посебна вредност – Пећка Богородица којој се подједако клањају и муслимани и католици верујући у њене исцелитељске моћи. О њој најмање причају Срби, а питање је да ли већина уопште зна да постоји и какав је њен стварни значај за историју и културу нашег народа. У дворишту Пећаршије је чувени Шам дуд који непрекидно рађа већ 700 година.
Ако и после тога наставе да причају како на Косову и Метохији ништа није наше и да немамо никаква права да тамо било шта тражимо, требало би их колективно ставити на игнор и званично прогласити ненадлежним за било каква оглашавања.
На Сретење су млади окупили народ да боље сагледамо ко је ко. Ако ни на Сретење то не схватимо кад ћемо. Карађорђев дух још је жив. Као и дух оног Шам дуда који непрекидно рађа већ 700 година и који је изродио и ову тзв. студентску побуну, као и спознају да поново можемо бити онај народ који је себе одавно уградио у темеље светске цивилизације.
Quelle: Sretenje – Bez Cenzure
Насловна фотографија: Данас
19. фебруар 2025.
