Драгана Трифковић: Председник Србије није испунио циљ посете Русији, да потпише дугорочни гасни споразум

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Председник Србије је примљен у дугоочекивану посету Русији 25. новембра, где је имао састанак са председником Руске Федерације Владимиром Путином у Сочију.

Александар Вучић је у најави посете Руској Федерацији обавестио српску јавност да је главна тема састанка са руским председником цена гаса. Он је уз чланове српске владе изразио потребу за потписивањем дугорочног енергетског споразума са Русијом о снабдевању Србије гасом. Као што је познато, десетогодишњи уговор који је важио од 2012. године, истиче крајем текуће године.

Из дела разговора Александра Вучића и Владимира Путина који је јавност имала прилике да чује, јасно је да за Русију цена гаса није била главна тема сусрета, већ развој сарадње Русије и Србије у свим сферама. Руска Федерација последњих година редовно иницира развој сарадње на политичком, енергетском, економском, војном, образовном, научном, културном, медицинском и другим пољима. У том смислу састанак је имао форму директног разговора два председника о многобројним темама, а пре свега стратешким као што је  ситуација на Балкану, проблема у вези са Косовом и Метохијом као и актуелних дешавања у Босни и Херцеговини.

У изјави коју је дао медијима након састанака, Александар Вучић је рекао да су током сусрета анализиране бројне теме и да је председник Путин имао за њега 90 питања, што говори о томе колико се руска страна темељно припремила за састанак. Осим пренаглашеног узбуђења због потписивања „историјског“ договора, како је назвао продуживање уговора о гасном аранжману за наредних шест месеци који подразмева да се у том периоду неће повећавати цена од 270 долара за хиљду кубних метара гаса, председник Србије није обавестио јавност о делу разговора који се тиче управо политичких тема. По значају би теме које се тичу безбедности Балкана и решавања косовског питања требале да имају приоритет, не само за руску страну.

Додуше председник Србије је ракао да Русија остаје при свом принципијелном ставу који се односи на поштовање међународног права и Резолуције 1244, али није појаснио какав став је он по том питању потврдио у Сочију. Више пута смо од председника Србије чули изјаве у којима је позивао на измену Резолуције 1244, а последњих дана и о томе да жели да договори са Приштином буду реализовани до краја. У том смсилу није јасно какву то позицију заузима Србија, ако знамо да Приштина тражи искључиво признање независности од Србије, а до дана данашњег нисмо видели платформу за преговоре о Косову и Метохији коју је Српска напредна странка обећала својим гласачима још 2012. године у предизборној кампањи.

Оно о чему је Александар Вучић обавестио јавност, то је о набавци руских противтенковских система Корнет, што је јако добра вест. Осим тога наговестио је да ће у скорије време Србија од Русије набавити и стратешко наоружање. Уколико се Србија одлучи на куповину ПВО С-400, тиме би дугорочно осигурала своју безбедност. За Србију је од кључне важности да повећа војну сарадњу са Русијом, која вишеструко заостаје у односу на НАТО земље. С обзиром на то да се Србија декларише као војно неутрална држава, неопходно је да подједнако сарађује са Русијом, колико и са НАТО земљама. То би подразумевало давање дипломатског статуса руској војсци и отварање руске војне канцеларије у Министарству одбране где већ дуги низ година ради НАТО канцеларија.

Ако говоримо о набавци гаса, нови дугорочни гасни аранжман је за Србију важан, али уколико српске власти желе да постигну добру цену, требало би да размисле о промени парадигме која не дозвољава уплив руског капитала и руских инвестиција у Србију. На српском тржишту су повлашћене западне компаније, затим турске, арапске и кинеске. Руским компанијама би морао да се минимум обезбеди подједнаки статус. Нелогично је да Русија чини уступке око цене гаса, како би западне и блискоисточне компаније могле више да зарађују на српском тржишту. До сада смо имали ситуацију да је Русија давала бољу понуду на одређеним тендерима у Србији (као што је био тендер за куповину рудника Бор), али је дисквалификована из непознатих разлога. С друге стране западне компаније добијају новац из српског буџета и пореске олакшице, а на многобројним тенедерима могу да учествују само компаније из ЕУ. Стога је неопходно да се пословна политика према руској страни промени, односно да има исте погодности као и други.

У сваком случају Александар Вучић занемарује чињеницу да није испунио дефинисани циљ своје посете Русији, а то је потписивање дугорочног договора о испоруци гаса. Председник Руске Федерације је напоменуо да ће се ценом гаса бавити привредни субјекти и да ће Србија добити добру цену. С обзиром на повећање цене гаса на европском тржишту у тренутним околностима Србија може да се нада добијању цене сличне оној коју је договорила Молдавија (око 500 долара за хиљаду кубних метара гаса), што је опет повећање од 100%. С обзиром на то да председник Србије истиче у први план економске успехе Србије и убрзани раст српске економије, тиме фактички шаље поруку да је повећана и куповна моћ Србије. У вези са тим постоје одређене контрадикторности поводом његових изјава да Србија не може да издржи финансијски стопроцентно повећање гаса. Или Србија није толики економски тигар како се представља или само покушава да Русима обори цену гаса. У сваком случају Русија с пуним правом треба да гледа своје интересе и наступа према заинтересованим купцима у складу са условима које диктира тржиште. Од изјава љубави се не живи, а они који изјављују љубав Русији умеју често да користе погодности које добијају од Русије за рачун развоја односа са Западом.

29. новембар 2021.