Пише: Бобан Хрвач
Баук беле куге тутњи Европом. И не само Европом.Од њега није поштеђена ни Америка,мада је тамо мање приметна због доласка вишедетних породица из Латинске Америке. С тим проблемом бори се и Русија, а последњих година и у Кини је приметан смањен прираштај становништва. Неке земље,као што су Русија и Мађарска, формирале су фондове којима настоје да подстакну рађање. У Мађарској су за те сврхе издвојена значајна средства и то је у првих неколико година по усвајању буџета дало резултата,али се опет скоро све вратило на старо. Белом кугом погођено је нарочито бело становништво. Ако се зна да је у Првом и Другом рату оно највише страдало, а и сада страда у сукобу на украјинским и руским просторима, где гине најпродуктив нији слој становништва места за забринутост за будућност ове расе има. А шта је прави узрок беле куге? Неки тврде да је томе крива еугеника ,ЛГБТ и разне друге агенде, планови обскурних друштава који владају из сенке, феминизам, а ту је и безброј других теорија. Од свега тога има по мало,а амерички научник Џон Калхоун (John Calhoun) је посумњао да би један од главних мотора ове појаве могло бити друштво благостања којем су сви,нарочито они који су сањали „амерички сан“ тежили, па је направио један од најстрашнијих експеримената у историји науке и назвао га „Universe 25”. Он је на основу понашања једне колоније пацова настојао да објасни људска друштва.Он је експерименте са пацовима вршио од 1958.до 1962. у Норвешкој. Формирао је тзв „идеални свет“ у који је сместио пацове да живе и репродукују се. Назвао га је „пацовски рај“, место у којем су имали обиље хране и воде,као и доста простора.
У почетку је ставио четири пара који су почели да се репродукују, што је довело до убрзаног раста популације,али је након 315 дана њихов број почео да знатно опада.
Кад је број глодара нарастао на 6оо међу њима је формирана хијерархија и појавили су се тзв „јадници“. Већи пацови су почели да нападају ту групу, па су многи од њих колабирали психички. Као резултат женке су се штитиле, а истовремено постајале агресивне према свом потомству. Како је време пролазило женке су постајале све агресивније и показивале жељу за изолацијом, али и смањен интерес за парење. Тако је смањен наталитет и истовремено повећана смртност најмлађих глодара. Потом се појавила нова врста мужјака коју је назвао „лепотани“. Одбијали су да се паре са женкама и нису се борили за свој простор. Све што их је занимало било је да једу и спавају. У једном тренутку „лепотани“ и „усамљенице“ су постали већина у колонији. Како је време протицало смртност младих достигла је 100%,а репродукција скоро равна нули. Међу пацовима у нестанку забележена је хомосексуалност,а у исто време је повећан канибализам упркос томе што су имали обиље хране. Две године касније на свет је дошао последњи подмладак колоније. Године 1973. убијен је последњи становник колоније.
Калхоун је овај експеримент поновио још 25 пута (отуда и број у називу експеримента) и сваки пут је резултат био исти.
Научни рад Калхоуна је кориштен као модел да се објасни социјални колапс у социологији урбане средине,а ту има пуно места за психолошка и психијатријска истраживања људског друштва. Многа од њих се и чине у тајности,а резултати примењују на експерименталним групама које неретко чине и цели народи и државе.
19. септембар 2024.