Када је професор Емануел Тод предвидео пад комунизма (1989.) 13 година пре него што се то догодило, он је био „изабраник“ западних медија. Данас говори о поразу Запада и победи Русије, уопште и не само у Украјини, и окарактерисан је као Путинофил.
Тод признаје да рат у Украјини није завршен, али да је „Запад изашао из илузије могуће украјинске победе“. Он даље објашњава:
„Још није свима било јасно када сам писао, али данас, након неуспеха противофанзиве овог лета и неспособности САД и других земаља НАТО-а да обезбеде довољно наоружања Украјини, Пентагон би се сложио са мном”.
Како примећује, његово запажање произилази из три фактора.
Три фактора који „упућују” на пораз Запада, према Тоду
„Моје запажање о поразу Запада засновано је на три фактора.
Прво, америчка индустријска заосталост разоткривањем фиктивне природе америчког БДП-а. У својој књизи смањујем овај БДП и показујем основне узроке индустријског пада: заостајање у обуци инжењера и општи пад у образовним достигнућима од 1965. у САД-у“, каже Тод пре него што је додао:
„Што је дубље, нестанак америчког протестантизма је други фактор пропадања Запада.
Моја књига је у основи наставак књиге Макса Вебера Протестантска етика и дух капитализма. Мислио је, уочи рата 1914, да је успон Запада у самом срцу протестантског света — Енглеске, Сједињених Држава, Немачке уједињене Пруском, Скандинавије. Француска је имала среће да се географски заглави у првој групи. Протестантизам је створио висок ниво образовања, без преседана у људској историји, укинувши неписменост, јер је захтевао да сваки верник може сам да чита Свето писмо. Поред тога, страх од осуде и потреба да се осећамо изабраним од Бога произвели су радну етику, снажну индивидуалну и колективну етику. Са, негативним, неким од најгорих расизама који су постојали – против црнаца у САД или против Јевреја у Немачкој – пошто се протестантизам, са својим изабранима и својим проклетницима, одрекао универзалне једнакости људи. Образовни напредак и радна етика произвели су значајан економски и индустријски напредак“.
„Данас је, симетрично, недавни колапс протестантизма покренуо духовни пад, нестанак радне етике и масовне похлепе (званични назив: неолиберализам): успон се претвара у пад Запада. Ова анализа религиозног елемента у мени не сугерише никакву носталгију или моралистичку јадиковку: то је историјско запажање. Поред тога, расизам повезан са протестантизмом је нестао и Сједињене Државе су имале свог првог црног председника, Обаму. Не можемо, а да то не поздравимо“, каже Тод.
Тод такође представља трећи фактор.
„Трећи фактор пораза Запада је то што је остатак света стао на страну Русије. Свуда је открила дискретне финансијске савезнике.
Нова благо конзервативна (анти-ЛГБТ) руска мека моћ кренула је у акцију пошто је постало јасно да се Русија носи са економским шоком. Наша културна модерност заправо изгледа прилично лудо за спољашњи свет, запажање које је направио антрополог, а не ретро моралиста. Штавише, како живимо од недовољно плаћеног рада мушкараца, жена и деце из бившег трећег света, наша етика није поуздана.
У овој, најновијој књизи, желим да избегнем емоционалност и трајни морални суд који нас окружује и понудим непристрасну анализу геополитичке ситуације. Пажња, приступ интелектуалцу: У својој књизи занимају ме дубљи и дугорочни узроци украјинског рата, оплакујем нестанак свог духовног оца у историји Емануела Ле Роја Ладурија и признајем све: Ја нисам агент Кремља, ја сам последњи представник француске школе историје Анналес!“, каже Тод.
Да ли је Русија заиста победила?
Тод предвиђа да ће „Американци заиста тражити статус кво који би им омогућио да сакрију свој пораз. Руси то неће прихватити. Они су свесни не само своје индустријске и војне супериорности данас, већ и своје будуће демографске слабости“.
Француски мислилац наглашава да „Путин дефинитивно жели да постигне своје ратне циљеве спасавајући људе и да не губи време. Он жели да сачува достигнућа стабилизације руског друштва. Он не жели да ремилитаризује Русију и жели да настави њен економски развој.
Али он такође зна да долазе демографске празнине и да ће запошљавање бити теже за неколико година (три, четири, пет?). Према томе, Руси морају сада да победе Украјину и НАТО, не дајући им предаха. Хајде да немамо илузија. Руски напори ће се интензивирати“.
Он такође примећује да „одбијање Запада да размишља о руској стратегији у њеној логици, са њеним разлозима, њеним моћима, њеним границама, доводи до општег слепила. Речи лебде у магли“.
„На војном нивоу“, наставља он , „најгоре тек долази за Украјинце и Запад. Русија несумњиво жели да поврати 40% украјинске територије и неутрални статус Кијева. И на нашим телевизијама, као што Путин потврђује да је Одеса руски град, ми и даље говоримо да се фронт стабилизује“.
Русија је ауторитарна демократија
Француски мислилац признаје да је „Русија свакако ауторитарна демократија (која не штити своје мањине) са конзервативном идеологијом, али њено друштво се креће, постаје веома технолошко са све више елемената који савршено функционишу“.
„Описивање ове реалности ме дефинише као озбиљног историчара, а не као Путинофила. Сваки одговорни Путинофоб је требало да одмери свог противника. Такође стално наглашавам да Русија, баш као и овај Запад за који је мислио да је декадентан, има демографски проблем. Руско анти-ЛГБТ законодавство, иако вероватно шармира остатак света, не доводи до тога да Руси имају више деце од нас. Русија није имуна на општу кризу модерности. Не постоји руски антимодел“, наводи Тод.
„Међутим, могуће је да опште непријатељство Запада структурира и наоружава руски систем, изазивајући масовни патриотизам.
Санкције су омогућиле руском режиму да покрене политику протекционистичке супституције у масовним размерама, коју никада не би могао да наметне Русима, а која ће њиховој економији дати значајну предност у односу на економију ЕУ. Рат је ојачао њихову друштвену стабилност, али и они имају индивидуалистичку кризу, при чему се остаци „патријархалне“ породичне структуре само смирују. Индивидуализам потпуно мутиран у нарцизам развија се само у земљама у којима влада нуклеарна породица, посебно у англо-америчком свету. Хајде да се упустимо у неологизам: Русија је друштво контролисаног индивидуализма, попут Јапана или Немачке “, објаснио је тада.
„Моја књига представља приказ руске стабилности, затим, крећући се на запад, анализира загонетку распадајућег украјинског друштва које је у рату нашло смисао за свој живот, затим прелази на парадоксалну природу нове русофобије бивших народних демократија, затим у кризи ЕУ и на крају у кризи англосаксонских и скандинавских земаља. Овај марш на запад води нас корак по корак у срце светске нестабилности. То је урањање у црну рупу. Англо-амерички протестантизам је достигао нулту фазу религије, изван фазе зомбија, и створио ову црну рупу. У Сједињеним Државама, на почетку трећег миленијума, страх од празнине мутира у обожење ништавила, у нихилизам“, рекао је Тод.
Одговарајући на питање да ли прича о ауторитарној демократији „ласка“ Русији, Тод је прокоментарисао:
„Морамо се удаљити од опозиције либералне демократије против луде аутократије. Први су либералније олигархије, са елитом одсеченом од становништва – никоме изван медија није стало до преобликовања власти. За другу страну, такође треба да користимо други концепт да заменимо концепт ауторитаризма или неостаљинизма.
У Русији већина становништва подржава режим, али мањине – било да су геј, етничке или олигарси – нису заштићене: то је ауторитарна демократија, храњена остацима руског комуналног темперамента који је створио комунизам. Термин „ауторитарно“ за мене има исту тежину као и термин „демократија“.
Емануел Тод је француски историчар, антрополог, демограф, социолог и политиколог са Националног института за демографске студије у Паризу.
Fuente: Analiza vodećeg francuskog mislioca Emaneula Toda: „Rusija pobedila, Zapad izgubio rat“
Насловна фотографија: Емануел Тод (thearticle.com)
4. јануар 2024.
