Српски Центар за геостратешке студије у сарадњи са Координационим саветом некомерцијалних организација Русије, организовао је у Москви 28. новембра округли сто под називом: „Балкан на раскршћу, са ким ће бити Србија у мултиполарном свету“. Окупљеним гостима обратили су се Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије са темом „Српско-руски односи у контексту специјалне војне операције“, Владимир Зотов, колумниста издања Украина.ру са темом „Русија и Србија: између изјава љубави и конкретних дела“ и Татјана Стојановић, уредник публикације Украина.ру. са темом „Косово и Метохија од Кумановског договора до Охридског плана: излазак из сфере међународног права“.
Dragana Trifkovic изнела је мишљење да се званична политика Србије према Русији значајно променила од почетка СВО: „Очигледно је да је српска делегација у УН добила директиву да гласа за анти-руске резолуције и да је таква одлука некомпатибилна са ставовима велике већине грађана Србије. Док се Србија политички у УН сврстала на страну Запада, грађани Србије су у исто време исказали масовну подршку Русији на улицама Београда“.
Она је навела да као изговор за гласање против Русије, затим стално истицање става да Србија подржава територијални интегритет Украјине (укључујући и Крим), режим у Србији напомиње да то ради због притисака Запада, као и очувања територијалног интегритета Србије у вези са косовским проблемом: „Када је реч о притисцима Запада, они се директно тичу режима, а не државе Србије како се то често наглашава. Наиме Запад има доказе о умешаности режима у криминално-коруптивна дела и тиме га уцењује, док је однос према држави Србији свакако непријатељски у свим сегментима, али то је политика која траје у континуитету деценијама. Што се тиче тезе о томе да Србија подржавањем територијалног интегритета Украјине, чува сопствени, у пракси је ово потпуно другачије. Наиме док држава Србија штити украјински територијални интегритет, истовремено је потписивањем низа анти-уставних договора који се тичу јужне српске покрајине, фактички изгубила надлежност на овој територији“.
Фото: Драгана Трифковић
Владимир Зотов је у свом обраћању рекао да српско-руски односи имају дуговековну историју која је у правом смислу везана крвљу: „Руси су ратовали за Србе и Срби ратују за Русе, рачунајући посебно на то колико сада српских војника ратује у зони СВО. То је један од разлога зашто ћу при помињању Србије у свом обраћању правити разлику између историјске блискости наших народа и савремених политичких односа тј. данашњег српског режима на челу са Александром Вучићем“.
Он је навео да данашње српско-руске односе карактерише неколико најзначајнијих фактора: „Русија се потпуно солидарише са Србијом по питању Косова, она се залаже за непризнавање Косова и на дипломатском пољу она се супротставља покушајима легализације јужне српске покрајине у некакву државну структуру. Други фактор који је у овом тренутку кључан за српско-руске односе је специјална војна операција. Нажалост ми видимо доста чињеница које изазивају забринутост. У Русији многи сматрају савремену Србију неутралном државом, пријатељски настројеној ка Русији, чија позиција се разликује од ЕУ. Међутим овде је нажалост потребно констатовати да се званична позиција Србије огледа у подршци Украјини. Београд званично подржава Украјину. То је изјављивала Ана Брнабић, бивши премијер Србије која је навела да не постоји никакав неутралитет и да је Србија против руског напада на Украјину. Сва дејства српске дипломатије то потврђују. Делегација Србије је у ГС УН гласала за све анти-руске резолуције. Поред тога Србија је званично учествовали на такозваној Кримској платформи Владимира Зеленског која је усмерена на нарушавање територијалног интегритета Русије“.
Татјана Стојановић анализирала је промену приступа српског режима у вези са решавањем косовског питања: „Доласком Српске напредне странке на власт, бриселски преговарачки процес је убрзан и такође подигнут на виши ниво. Али главна ствар која се десила одмах по доласку СНС на власт је стављање контролног пункта на административној линији између Косова и Централне Србије под међународну контролу. У априлу 2013. Ивица Дачић и Александар Вучић потписали су Бриселски споразум. Суштина документа је да су српске власти својом вољом распустиле полицијски, судски и безбедносни систем Републике Србије у целој покрајини, укључујући и север, преневши те функције на надлежне органе у Приштини. Српске судије су положиле заклетву сепаратистичкој влади (једном од команданата терористичке ОВК Рамушу Харадинају), а српске обавештајне службе су једноставно престале да постоје на територији Космета. У целом тексту споразума нема ниједног помена Резолуције СБ УН 1244, Устава и закона Републике Србије, ни на који начин се не помиње да су Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Само се помињу „косовски закони“ централна влада се зове приштинска влада. Тиме Србија признаје легитимитет правног поретка који функционише на Косову“.
Учесници округлог стола прочитали су и писмо обраћања Срба са Косова и Метохије руској јавности. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ навео је у свом обраћању: „Срби са Косова и Метохије здушно подржавају руску страну у рату у Украјини и сматрају да то није експанзија на ову државу већ борба да се заштити руског становништво у тој земљи као и народ који говори руским језиком. Срби са Косова и Метохије су потпуно уверени да ће Русија у овом сукобу да победи јер она не ратује само са властодршцима у Кијеву већ и са целокупним Западом који издашно, свом снагом, оружјем, новцем и најамницима ратује на страни Украјине. Победа Русије у овом рату створиће услове и да се уз помоћ, како Срби кажу, мајчице Русије Косово и Метохија поново нађе у саставу државе Србије отргнуто НАТО бомбама од своје матице. После руске победе геополитичка карта у Европи ће да се промени а то ће створити услове да ће Србија и Срби било где да живе много лакше да дишу уз помоћ својих пријатеља и заштитника, надамо се, нове руске империје“.
Такође гости су се упознали са документом који су за округли сто израдили проф. др Душко Кузовић и проф. Давор Калајжић-Колесников под називом: „Отворено писмо руској влади: предлог пакета мера у циљу очувања проруског корпуса у Србији“. У закљулку документа је наведено: „Ми не тражимо да неко други пошаље своју децу да нас ослободи. Ми желимо да сами скинемо колонијални јарам и освојимо своју слободу. Након 30 година рата који живимо, исцрпљени смо. Треба нам помоћ да поново станемо на своје ноге и будемо у стању да се боримо за себе и вредности за које вреди живети и дати живот. Ми хоћемо да се вратимо на војиште, да сами повратимо своју слободу, повратимо отете територије, обновимо државност, створимо услове за повратак преко милион Срба протераних из Србије, и будемо достојан и поуздан камен у темељу словенске и православне заједнице која се ствара“.
Након завршетка предвиђених излагања, на округлом столу се развила жива дискусија. Округлом столу су присуствовале угледне личности из научне и академске заједнице, међу којима професор Павел Тулајев (кандидат историјских наука, писац, главни и одговорни уредник часописа „Антеј“), историчар Константин Певнев (члан управног одбора Руског историјског друштва), политиколог Александар Камкин (виши истраживач Института за економију и међународне односе Руске академије наука), научник Мехти Логунов (инжењер-проналазач, кандидат техничких наука и бивши најстарији затвореник харковске СБУ – херој руског света), Галина Поважнаја (руководилац Сектора међународних веза Института Европе РАН), Елизавета Абрамова (главни уредник часописа Персона страны), др Руслан Панкратов из Летоније (заштитник људских права, научни сарадник института држава СНГ), Дмитриј Бељаков (директор Центра системске правне заштите из Белорусије), Ана Јурпалова (студенткиња мастер програма Факултета политикологије МГУ Ломоносов), Аљона Русанова Љубашевскаја (руководилац прокјекта Србоја, Белорусија, Русија), студенти из Србије и Републике Српске који су на студијима у Москви и други гости.
Општи закључак је да је потребно интензивирати народну дипломатију и директне контакте са про-руски настројеном јавношћу у Србији. Према речима Ане Јурпалове: „Овакви догађаји – конференције и округли столови посвећени руско-српским односима – изузетно су важни како бисмо пронашли средства за заштиту наше заједнице и, бар на нивоу јавне дипломатије, супротставили се силама које покушавају да нас поделе“.
Фото: Потписивање уговора о сарадњи
По завршетку округлог стола Драгана Трифковић је у име Центра за геостратешке студије потписала договор о сарадњи са Фондом Емил Чечко из Белорусије. Уговори су такође потписани између Евроазијског форума новинара (Србија) и Центра системске правне заштите (Белорусија), као и Центра националне информације (Русија) и Фонда Емил Чечко (Белорусија).
Fuente: Centro de estudios geoestratégicos
- децембар 2024.
