Пише: Срђан Шкоро
У очајничком покушају да скрене на себе пажњу српска опозиција у Скупштини је посегла за старим опробаним радикалским методама. С том разликом што је уместо Шешељевих умотворина поливања водом, чупања микрофона, гађања ципелама, клетви, ваљања по поду, отишла и корак даље. Милош Јовановић, који, иначе, воли да се представља као некакав десничар је као професор Правног факултета показао завидно умеће у бацању димних бомби, претходно сакривених испод сакоа, и прскању некаквим спрејем за којег тврде да је бибер. Пазите, професор Правног факултета, дајући пример другима, дозволи себи овакво понашање. Да ли то значи да ће сутра студентима који евентуално буду следили његов пример, толерисати и дати бољу оцену на испиту, ако би му уместо знања сасули бибер спреј у очи или димну бомбу у крило.
Један од истакнутих вођа зелено левог фронта који је готово до јуче истицао како је по занимању студент унео је у скупштинску салу апарат за гашење пожара и њиме поливао политичке противнике и све друге који су се нашли на удару. Жељан као дете шећерлеме није испуштао апарат док га није испразнио, померајући тако успостављене еколошке стандарде и границе.
Некрунисани вођа српске опозиције и од скора звезда подкаста који чак ни чланови његове странке не гледају, је у општем комешању, прекривеном огромним количинама црвено црног дима, искористио прилику за обрачун са својим дојучерашњим пријатељем и сарадником Дејаном Булатовићем. Од кога је претходно како многи тврде купио странку и са којим је уз Борка Стефановића и Маринику Тепић правио народу политичку понуду уверавајући нас да само они могу Србију да промене на боље. Булатовић је, да се не лажемо, и док је био један од најближих сарадника Драгана Ђиласа и сада, док је један од највећих гласноговорника Александра Вучића, био и остао особа са дна каце.
Али, то не значи да они који се представљају да желе смену овакве зле и наопаке власти смеју себи дозволити да буду део тог и таквог талога. Нигде, а посебно у Народној скупштини. Па није то штала, а ни Пинкова Задруга. Бар смо веровали да није. Ненормално понашање чланова СНС не може се променити још ненормалнијим иступима појединих представника опозиције. У таквом такмичењу свака битка је унапред изгубљена, јер СНС, ослоњен на претходне радикалске гадости, поседује неисцрпан резервоар свега ненормалног што постоји у овом друштву.
Тако смо стигли до нерођеног Гаврила који је победио обојену револуцију, шлога једне СНС посланице за коју су дијагностику урадили Вучић и Брнабић брже и боље од свих лекара, бунга бунга плеса бивше Палмине узданице, бројних кишобрана унетих по сунчаном дану у скупштинску салу где би требало да се одлучује о важним стварима, до некаквих студената који кампујући у истоветним СНС шаторима у Пионирском парку хоће у сенци председништва и самог Вучића, да покажу целом свету како само желе да уче, углавном патологију и тиме додатно подрже режим. Као главни вођа најновије Вучићеве најављене контрареволуције појављује се студент медицине из Добоја кога незванично, вероватно с разлогом, већ увелико зову првом дамом Србије.
Шта су нам заправо показали дани за нама укључујући и тучњаву испред градске скупштине? Најпре, Вучић је уз помоћ опозиције успео да потпуно у други план гурне величанствени скуп студената и побуњеног народа у Нишу. Заједничким перформансом власти и опозиције чији смо сви сведоци режим све време покушава да се из улоге доказаних насилника прешалтује у оне који трпе насиље, да од дојучерашњих хладнокрвних џелата постану некакве лажне жртве. Истовремено, они који се овом народу представљају као опозиција добијају незаслужени простор у медијима и јавности који су успешним деловањем студената потпуно изгубили. Безидејна, млитава и вазална опозиција, уз подршку режима који их сталном негативном кампањом поново враћа у политичку игру, свесно компромитује дух досадашњих успешних студентских протеста који су довели чак и до пада владе и покушава унапред да обезвреди и обесмисли најављени велики протестни скуп заказан за 15. март.
Овако је било у Нишу 1. марта
Али, то им шта год радили неће успети. Ова власт на челу са Вучићем и овако скројена и ухлебљена парламентарна опозиција су већ сада само ружна прошлост. То је сваком нормалном више него јасно.
Дуже од три месеца из Србије су одлазиле величанствене слике студената и побуњеног народа које су одушевиле цео свет привлачећи пажњу и једне Мадоне, да би сада, удруженом акцијом власти и опозиције, ишли извештаји као да смо у предграђу неке ратне зоне или у лудници коју су преузели пацијенти одређујући терапију целом народу.
Димни сигнали које је опозиција јавно упутила Вучићу имају за циљ статус кво, јер ниједнима, ни другима не одговара било каква промена. А поготову им не одговара оно што чине студенти које безрезервно подржава народ, јер својим поступцима укидају и једне и друге, а они то себи не желе да дозволе и спремни су да учине све како би очували свој добро уиграни систем у којем је само њима добро, а за народ ко те пита.
На потезу су студенти и сви они који их подржавају. Од онога шта се буде дешавало наредних недеља у многоме ће зависти даља судбина Србије. Деда и унук који су једноставним решењима разјурили Вучићево приватно обезбеђење испред Скупштине града су доказали да је све могуће. Памет и разум народа ваљда неће дозволити да нас пуштена димна завеса власти и опозиције поново одведе на погрешан колосек. Довољна нам је била једна надстрешница.
Видимо се 15. у Београду!
Fuente: Dimni signali Vučiću – Bez Cenzure
10. март 2025.
