Преносимо са портала: www.euronews.rs
Ако је 2023. била година у којој је вештачка интелигенција постала део мејнстрима, о којој су људи свакодневно разглабали на друштвеним мрежама, радним местима, школама и факултетима, да ли ће у 2024. ова савремена технологија постати саствани део наших налога, канцеларија, и образовних институција?
Најпре се појавио ChatGPT који је за кратко време пригрлио милионе корисника који нису имали проблем да овом четботу постављају неретко немаштовита питања, док су они мало паметнији и сналажљивији схватили да свашта уме Сем Алтманово чедо и да нема краја потенцијалима које нам пружа овај језички модел.
Онда се појавила конкуренција и на тржишту АИ алата. Велике компаније издвојиле су баснословне количине новца у ову индустрију (само Мајкрософт је уложио 10 милијарди долара у Open AI и Amazon 4 милијарде долара у Антропик), али ни инвеститори нису штедели.
То најбоље осликава податак да је током 2023. уложено 21,5 милијарди долара ризичног капитала у АИ стартапове широм света, у поређењу са 5,1 милијардом долара у целој 2022. години, преноси Фајненшл тајмс.
У међувремену милијардер и један од пионира вештачке интелигенције Илон Маск упозорио је да је АИ „најразорнија сила у историји“, наводећи да је ова технологија паметнија од човека, те да у једном тренутку радна места више неће бити потребна.
Иако Маск није нагласио када ће нас вештачка интелигенција послати на вечни биро рада, креатори светске политике нису одабрали да жмуре пред грудвом снега која се налази на врху планине, већ су одлучили да започну регулацију технолошког „слона у соби“.
Најпре је Европски парламент представио најсвеобухватнији сет закона о вештачкој интелигенцији, који ће регулисати сваки производ или услугу која се заснива на системима ове технологије.
Затим је амерички председник Џозеф Бајден потписао извршну уредбу о АИ у намери да се повећа безбедност употребе нове технологије, док се уједно потрошачи, радници и мањинске групе штите од ризика повезаних са њом.
Па ипак, да ли развој ове технологије измиче контроли, чији потенцијали надилазе људски ум, или сведочимо препумпавању АИ балона, заплашени причама о крају света, зависи од тога кога питате. Да не би много тумарали у слободним проценама, научници са Универзитета Стенфорд су представили предвиђања шта можемо да очекујемо од вештачке интелигенције и која питања треба да постављамо када размишлајмо овој технологији у 2024. години.
Шира употреба у компанијама
Истраживачи са Стенфорда прогнозирају да ће компаније масовно уводити употребу АИ алата како би повећали продуктивност унутар система.
Ово се односи на високо образоване раднике као што су адвокати, финасијски стручњаци, људи из креативних индустрија… Њихова задужења ће се значајно променити инкорпорирањем вештачке интелигенције у системе.
Уколико то прихвате, то би требало да побољша њихове послове, тако што ће им остати више времена да се баве другим стварима.
У том случају, увођење АИ неће у потпуности аутоматизовати било који посао, већ ће побољшати продуктивност и квалитет производа или услуге коју пружамо.
Ширење „дипфејка“
Сви се сећамо како смо насели на фотографију папе у пуфнастој јакни, убеђени да је слика реална. Научници упозоравају да можемо да очекујемо савршеније моделе за генерисање фотографија и снимака, због чега морамо бити опрезнији када посматрамо садржај на интеренту. Највећа претња у том домену јесу генерисани снимци у ком се лажирају изјаве.
Осим тога, видећемо много нових компанија које стварају моделе са новим могућностима. Иако ЕУ и САД раде на регулацији ове области, научници су скептични када је реч о стављању вештаћке интелигенције у законске оквире.
Они наглашавају да не треба да нас брине нека општа вештачка интелигенција која ће да „покори свет“, већ треба да нас брине гомила дезинформација која ће потећи из АИ кухиње.
Недостатак графичких процесора
Научници су забринути због глобалног недостатка графичких процесора помоћу којих ради вештачка интелигенција. Све велике компаније желе да уведу АИ системе, али за то су им потребни адекватни процесори.
Постоји неколико компанија које их производе, NVIDIA је водећи поризвођач, и оне раде пуним капацитетима. Истраживачи истичу да нису само компаније у конкурентском односу, већ и државе које не желе да пропусте АИ револуцију.
Ово је ствар конкурентности за компаније, али и за читаве земље које не желе да пропусте иновације АИ.
Ово ц́е створити огроман притисак не само на повец́ање производње процесора, вец́ и за иноваторе да смисле хардверска решења која су јефтинија и лакша за прављење и коришц́ење.
Како кажу са Универзитета, још увек смо далеко од масовне доступности овог елемента неопходног за функционисање ове технологије, те би недовољна количина процесора могла да угрози доступност и демократизацију вештачке интелигенције.
Наде у америчку регулативу
На који начин ће политика утицати на регулацију вештачке интелигенције једно је од кључних питања у овој години, научници истичу да је у том погледу највећи напредак забележен током 2023. до сада.
Они указују на пример САД, у којој је Конгрес представио „CREATE AI“ закон, који омогућава студентима и истраживачима приступ ресурсима, подацима и алатима за развој вештачке интелигенције. Истовремено, подсећају на то да је Бајден потписао извршну уредбу о вештачкој интелигенцији у намери да се повећа безбедност употребе нове технологије.
Напомињу и да је неопходно да САД улажу више у јавни сектор како би осигурали америчко лидерство у стварању АИ технологија, истичући да ће бити вредно пажње посматрати на који начин ће америчка регулатива у будужности третирати ову технологију.
Шта желимо од вештачке интелигенције?
Научници истичу да морамо да имамо критички приступ томе шта желимо од вештачке интелигенције у нашим животима, у нашим заједницама, у образовању, у нашем друштву.
Напомињу да је неминовно да ће се све више Аи технологија укоренити у наш рад, игру и комуникацију, али и наглашавају да је важно да себи дамо времена и простора да артикулишемо шта мислимо да треба да буде дозвољено и где треба да поставимо границе.
Потребно је да институције и организације размотре све нијансе утицаја развоја ове технологије.
Транспарентност, одговорност и безбедност
Иако је велики део фокуса на регулацији вештачке интелигенције 2023. године био на Закону о вештачкој интелигенцији на коме се ради унутар ЕУ. Међутим, до средине 2024. године, две америчке државе – Калифорнија и Колорадо – усвојиц́е прописе који се односе на „граничне“ АИ системе који су на прагу својих способности.
У закону се предлаже да системи који захтевају одређени ниво рачунарске снаге за обуку буду подложни захтевима транспарентности. Закон такође предлаже успостављање правне одговорности за оне који не предузму неопходне мере предострожности како би спречили нежељене последице и злоупотребу напредних АИ система.
Осим тога, предлаже спровођење сигурносних мера како би се спречило да врхунска вештачка интелигенција падне у руке страних држава.
Случај у Калифорнији представља проактивни приступ државе у регулисању АИ и очувању јавне безбедности док се истовремено користи потенцијал технологије у општем интересу, што како кажу научници отвара бројна питања којима морамо да се позабавимо.
16. јануар 2024.