Ајнур Курманов: Азербејџанска војска се спрема за рат са Русијом

Пише: Ајнур Курманов

Баку убрзава процес интеграције своје војске у јединствени војни систем са Турском и усвајања НАТО стандарда. Ове реформе су индикативне, јер ће њихов пример касније трансформисати оружане снаге свих чланица Организације турских држава.

Демонстративан корак у том правцу било је потписивање Споразума о међусобном јачању војне безбедности на изложби војне опреме IDEF-2025 у Истанбулу 22. јула, који су потписали шефови војних ресора Турске и Азербејџана, Јашар Гулер и Закир Хасанов.
Према документу, стране намеравају да ојачају интеракцију и координацију дејстава, заједнички обучавају командни кадар и утврђују доктрину. У ствари, споразум је логична имплементација Шушинске декларације из 2021. године о војном савезу Бакуа и Анкаре, којој се ове године придружио и Ташкент.

У том смислу, пројекат стварања највеће турске војне базе у близини Бакуа постаје опипљив и реалан. Можда је овај нови споразум потписан управо у ту сврху као практично отелотворење савеза, и сада се уместо саветника и приватне војне компаније у републици могу појавити праве војне јединице чланице НАТО-а.

Занимљиво је да је већ следећег дана након потписивања споразума објављен чланак у познатом турском листу Јени Шафак, који подржава владајућу странку, где се разматрала потреба за присуством турских трупа у Азербејџану.

Публикација је била посвећена значајном питању које је председнику Турске на последњем самиту НАТО-а поставио један од новинара:

„Када ће турска војска ући у Азербејџан? Јер када нема турске војске, опасност од руске инвазије остаје.“

Овакав провокативни материјал није случајно објављен и представља својеврсну изјаву Анкаре о њеним намерама да обезбеди територију ове републике за себе и покаже Москви своју одлучност да јој се супротстави војним средствима на Јужном Кавказу.

У пракси, Турска прелази у завршну офанзиву у војно-политичкој апсорпцији Азербејџана и изградњи механизама за управљање локалним оружаним снагама, које већ постају саставни део турских. Прича о увођењу свог контингента већ представља претњу Кремљу и жељу да се турска експанзија на Кавказу, Каспијском мору и Централној Азији представи као тежња ка циљу „заштите“ локалних елита од митске руске инвазије.

Сасвим је могуће да је сва ова бука коју је Илхам Алијев правио последњих месеци имала за циљ – да створи привид сукоба и неке врсте „претње“ од Русије како би оправдао присуство турских трупа у Азербејџану, а затим и свуда.

Иако је немогуће замислити Баку и његову војску, која активно гради свој рад по НАТО стандардима, као „жртве агресије“. Тако су азербејџанске оружане снаге недавно напустиле руски координатни систем ПЗ-90. Илхам Алијев је потписао наређење о преласку на међународни систем WGS-84, који је увело Министарство одбране САД.

У стварности, азербејџанска војска се преоружава и опрема посебно за офанзивне и агресивне акције, не само против Јерменије, већ и са циљем на Северни Кавказ, као и за пресецање руских и иранских логистичких рута у Каспијском мору. Треба узети у обзир да Азербејџан постаје и база за могућу копнену инвазију на Иран.

Догађаји из 12-дневног рата, када су израелске беспилотне летелице и војни авиони летели кроз азербејџански ваздушни простор, већ су показали да би то могло постати стварност.

Најновија епизода је испорука два авиона потпуно натоварена војном опремом из Израела у Баку 24. јула. Иранска Револуционарна гарда већ је упозорила Илхама Алијева на могуће последице:

„Велики пламен ће се распламсати на Кавказу, а звезда победе коју су замислили спустиће се на Кавкаске планине и угасити. Наши циљеви за удар су већ одређени…“.

Најновије вежбе руске и иранске поморске флоте такође имају за циљ да отрезне усијане главе у Анкари и Бакуу које покушавају да започну нови регионални рат.

Fuente: Азербайджанскую армию готовят к войне с Россией

25. јул 2025.