autor-avatar

Acerca de Центар за геостратешке студије

Centro de estudios geoestratégicos es una organización no gubernamental y sin fines de lucro, fundada en Belgrado en la asamblea fundacional celebrada en 28.02.2014. de conformidad con lo dispuesto en el art.11. y 12. La ley de asociaciones ("Gaceta Oficial Rs", no.51/09). por un período indefinido de tiempo, con el fin de alcanzar los objetivos en el campo de la investigación científica de geoestratégica de las relaciones y la preparación de documentos de estrategia, el análisis y la investigación. La asociación desarrolla y apoya proyectos y actividades dirigidas al estado y a los intereses nacionales de Serbia, que tiene el estatuto de una persona jurídica y que está inscrita en el registro, de conformidad con la ley. La misión del Centro de estudios geoestratégicos es: "estamos construyendo el futuro, debido a que Serbia se lo merece: los valores que representan, son establecidas a través de nuestra historia, cultura y tradición. Creemos que sin pasado no hay futuro. Por esta razón, con el fin de construir el futuro, debemos conocer nuestro pasado y valorar nuestras tradiciones. Los verdaderos valores están siempre conectados a tierra, y el futuro no se puede construir en una buena dirección, sin que la fundación. En una época de trastornos cambio geopolítico, es crucial para tomar decisiones sabias y tomar las decisiones correctas. Vamos a ir de todos los impuestos y distorsionada ideas y artificial insta. Creemos firmemente que Serbia tiene la suficiente calidad y el potencial para determinar su propio futuro, independientemente de las amenazas y limitaciones. Estamos comprometidos con el serbio posición y el derecho a decidir nuestro propio futuro, teniendo en cuenta el hecho de que, históricamente, han sido muchos los desafíos, las amenazas y los peligros que hemos superado. " Visión: el Centro de estudios geoestratégicos aspira a convertirse en una de las principales organizaciones del mundo en el campo de la geopolítica. Él también quiere convertirse en una marca local. Vamos a tratar de interesar al público en Serbia en temas internacionales y reunir a todos aquellos interesados en la protección del estado y de los intereses nacionales, el fortalecimiento de la soberanía, la preservación de la integridad territorial, la preservación de los valores tradicionales, el fortalecimiento de las instituciones y el estado de derecho. Vamos a actuar en la dirección de encontrar personas de ideas afines, tanto en el ámbito nacional y en el mundo público. Nos centraremos en la cooperación regional y la creación de redes de relacionadas con las Ong, tanto a nivel regional e internacional. Vamos a lanzar proyectos a nivel internacional para apoyar el reposicionamiento de Serbia y la preservación de la integridad territorial. En cooperación con los medios de comunicación casas, vamos a implementar proyectos que se centran en estos objetivos. Vamos a organizar la educación del público interesado a través de conferencias, mesas redondas y seminarios. Vamos a tratar de encontrar un modelo para el desarrollo de la organización que permitan la financiación de las actividades del Centro. Construir un futuro juntos: Si usted está interesado en cooperar con nosotros, o para ayudar a la labor del Centro de estudios geoestratégicos, por favor póngase en contacto con nosotros por e-mail: center@geostrategy.rs

Ждет ли Украину судьба Югославии?

Эксперты из Сербии и России сравнили две войны

 

Происходящее на Украине сегодня во многом напоминает события в Югославии 15-летней давности. Военные действия и цветные революции для свержения власти, предательство элит, находящихся в полной зависимости от Запада, активное участие США. И еще один немаловажный момент, о котором многие уже забыли. Югославия тоже готовилась вступить в Евросоюз, как и Украина. И вот результат: такой страны, как Югославия, больше нет. Ждет ли подобная судьба Украину?

Seguir leyendo

ВОЙНЫ НА УКРАИНЕ В 2014 Г. И В ЮГОСЛАВИИ В 1999 Г.: СХОДСТВО И РАЗЛИЧИЕ ТАКТИКИ И СТРАТЕГИИ

Круглый стол на тему: „Войны на Украине в 2014 г. и в Югославии в 1999 г.: сходство и различие тактики и стратегии“. 24 марта 1999 года страны НАТО совершили агрессию против суверенного государства Югославия и не понесли за это никакого наказания. Бомбардировки НАТО территории Югославии стали кульминацией трагедии, которая при попустительстве и содействии Европы и США разыгрывалась на Балканах в 90-х годах.

Seguir leyendo

Геополитика нового мира – взгляд из Сербии

Драгана Трифкович senica.ru

 

Доклад делегата из Сербии Драганы Трифкович на международной конференции «Геополитика нового мира после августа 2008 года. Начало геополитического передела и конфликты на постсоветском пространстве». Республика Южная Осетия, 7-9 августа 2014 года.

Seguir leyendo

Делегация из Сербии присутствовала на праздновании дня независимости Южной Осетии

На официальных мероприятиях, посвященных дню независимости Южной Осетии, присутствовали представители Сербии и Республики Сербской.

Seguir leyendo

Ричард Гренел – јунак наших дана

Пише: професор Слободан Самарџић

Ко је човек широког осмеха и леденог погледа који већ данима угрожава Александра Вучића на његовом постољу прве медијске личности Србије. Није ваљда статус Трамповог пуног поверења који ужива Ричард Гренел узрок толике домаће популарности. Један амбасадор у једној важној европској држави доживео је овде златне тренутке медијске промоције. Било је довољно да га Трамп произведе у специјалног посредника за разговоре „Београда и Приштине“ па да засија на небу наше јавности онолико брзо колико је замркао Метју Палмер, познат као помоћник заменика или обратно. И поврх свега, амбасадор и преговарачки посредник Гренел бива катапултиран у директора Националне обавештајне службе САД, капе свих обавештајних служби у земљи опште обавештајне фасцинације. То у нашој земљи као последњој провицијалној забити изазива врхунско одушевљење. Усхићене честитке два провинцијална функционера, Марка Ђурића и Хашима Тачија, говоре о катализаторској моћи америчке политичке шараде којом се обједињују завађени локални вазали.

Seguir leyendo

Драгана Трифковић на ЕУ дебати „Колико су грађани безбедни?“

Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.

На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.

Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.

Seguir leyendo

Проширење ЕУ или ојачавање паукове мреже

Пише: професор Слободан Самарџић

Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали овде). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.овде). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.

Seguir leyendo

НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

Драгана Трифковић за REGNUM

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.

Seguir leyendo

Стратегија националне безбедности (2)

Пише: Александар Стојановић

Поред идентификовања безбедносних изазова, ризика и претњи, задатак Стратегије националне безбедности јесте и утврђивање и таксативно навођење националних интереса, као вредности које треба постићи, очувати и унапредити, као и дефинисање безбедносне политике, сегмента једног ширег друштвеног дискурса, која (безбедносна политика) ће омогућити остваривање и унапређење прокламованих националних интереса.

Seguir leyendo

Стратегија националне безбедности (1)

Пише: Александар Стојановић

 

Изазови, ризици и претње које могу угрозити постојање индивидуе или колективитета представљају детерминанте безбедности, које се морају узети у обзир у настојању да се њихово дејство ограничи или у потпуности неутралише. Држава, као политичка организација која своју суверену власт спроводи на границама одређеној територији и над становништвом које ту живи, има најзначајнију улогу у остваривању безбедности на датом подручју.

Seguir leyendo