Nombre del autor:Centro de estudios geoestratégicos

Драгана Трифковић за EurAsia Daily

Пре неколико дана Министарство одбране Србије је саопштило медијима да је завршена процедура усвајања другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства. Овај план је потписан 2014. године и представља највиши облик сарадње са НАТО за државе које нису чланице. Према наводима Министарства одбране Србије, потписивање другог циклуса ИПАП је још једна потврда јачања партнерства са НАТО.

Обе стране су оцениле да је први циклус ИПАП успешно реализован. Подсетићу на то да је ИПАП са НАТО као и СОФА споразум потписан у тајности 2014. године и да јавност у Србији ништа није знала о таквој политичкој одлуци. Власт је договоре потписала тајно због тога што се велика већина грађана Србије противи било каквој сарадњи са НАТО. Поставља се питање ко је српским властима дао мандат да потписују договоре са НАТО и зашто то ради противно вољи грађана које заступају? Према анкетама више од 80 процената грађана Србије је против сарадње са НАТО што није чудно с обзиром на то да је ова организација бомбардовала нашу земљу.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и члан Савета за безбедност Српског покрета Двери

Пре више од два месеца бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева, објавила је на порталу Armswatch комплетну документацију о томе како је српска власт организовала продају оружја домаће производње, терористима на Блиском истоку.

Након тога телевизија Russia Today објавила је репортажу о овом случају, а затим и други светски медији. У свакој иоле нормалној држави, одмах би пала Влада због овакве афере. Посебно због тога што је главни осумњичени за шверц оружја, отац министра унутрашњих послова (од 2014. је на тој позицији) Србије и потпредседника Владе, Небојше Стефановића. Не само да таква афера није срушила Владу, већ је оставила јавност без икаквог објашњења. Наиме представници власти, а посебно председник Србије Александар Вучић, негирају било какву повезаност државних структура и Бранка Стефановића са овом светском афером. Српски медији под контролом власти, потпуно игноришу овај случај.

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Претходних месеци су мештани Старе планине водили битку да сачувају своје реке и заштите природу у којој живе, од инвеститора који су имали намеру да граде мини хидроелектране. Иако је Стара планина заштићено подручје, а изградња мини хидроелектрана би негативно утицала на природу, инвеститори блиски владајућим структурама нису желели да одустану од својих намера. Само захваљујући непомирљивом ставу мештана и њиховој решености да одбране и заштите животну средину Старе планине, успели су да одврате инвеститоре. Мештани су организовали даноноћне страже, а у једном моменту је дошло и до физичког сукоба између њих, инвеститора и радника који су дошли да изводе радове. Као и у бројним другим случајевима, грађани Србије су принуђени да сами својим рукама воде борбу против безакоња. Институције државе не реагују и не обављају своју функцију, а владајуће структуре штите и подржавају оне који крше закон. Било да је у питању нелегална градња објеката, принудна наплата, одузимање некретнина, бахатост инвеститора, у сваком случају грађани плаћају највећи рачун, а разне структуре блиске властима бивају привилеговане. Јасно је да такав систем неће моћи још дуго да функционише.

Да се вратимо на проблеме мештана Старе планине, таман када су успели да зауставе инвеститоре мини хидроелектрана и када је изгледало да ће успети да предахну, планину је захватила ватрена стихија. Пре два дана велики шумски пожар је избио на бугарској страни, а затим се проширио и код нас. Ватра је захватила више делове планине и стару шуму, а прети да се прошири и на околна села. Мештани села су се придружили припадницима Сектора за ванредне ситуације, који покушавају да угасе пожар. Читава акција гашења пожара није имала превеликог успеха, јер је неопходно да се он гаси из ваздуха с обзиром на то да је ватром захваћен неприступачан терен. Реакција државе је спора и неадекватна.