autor-avatar

Acerca de Центар за геостратешке студије

Centro de estudios geoestratégicos es una organización no gubernamental y sin fines de lucro, fundada en Belgrado en la asamblea fundacional celebrada en 28.02.2014. de conformidad con lo dispuesto en el art.11. y 12. La ley de asociaciones ("Gaceta Oficial Rs", no.51/09). por un período indefinido de tiempo, con el fin de alcanzar los objetivos en el campo de la investigación científica de geoestratégica de las relaciones y la preparación de documentos de estrategia, el análisis y la investigación. La asociación desarrolla y apoya proyectos y actividades dirigidas al estado y a los intereses nacionales de Serbia, que tiene el estatuto de una persona jurídica y que está inscrita en el registro, de conformidad con la ley. La misión del Centro de estudios geoestratégicos es: "estamos construyendo el futuro, debido a que Serbia se lo merece: los valores que representan, son establecidas a través de nuestra historia, cultura y tradición. Creemos que sin pasado no hay futuro. Por esta razón, con el fin de construir el futuro, debemos conocer nuestro pasado y valorar nuestras tradiciones. Los verdaderos valores están siempre conectados a tierra, y el futuro no se puede construir en una buena dirección, sin que la fundación. En una época de trastornos cambio geopolítico, es crucial para tomar decisiones sabias y tomar las decisiones correctas. Vamos a ir de todos los impuestos y distorsionada ideas y artificial insta. Creemos firmemente que Serbia tiene la suficiente calidad y el potencial para determinar su propio futuro, independientemente de las amenazas y limitaciones. Estamos comprometidos con el serbio posición y el derecho a decidir nuestro propio futuro, teniendo en cuenta el hecho de que, históricamente, han sido muchos los desafíos, las amenazas y los peligros que hemos superado. " Visión: el Centro de estudios geoestratégicos aspira a convertirse en una de las principales organizaciones del mundo en el campo de la geopolítica. Él también quiere convertirse en una marca local. Vamos a tratar de interesar al público en Serbia en temas internacionales y reunir a todos aquellos interesados en la protección del estado y de los intereses nacionales, el fortalecimiento de la soberanía, la preservación de la integridad territorial, la preservación de los valores tradicionales, el fortalecimiento de las instituciones y el estado de derecho. Vamos a actuar en la dirección de encontrar personas de ideas afines, tanto en el ámbito nacional y en el mundo público. Nos centraremos en la cooperación regional y la creación de redes de relacionadas con las Ong, tanto a nivel regional e internacional. Vamos a lanzar proyectos a nivel internacional para apoyar el reposicionamiento de Serbia y la preservación de la integridad territorial. En cooperación con los medios de comunicación casas, vamos a implementar proyectos que se centran en estos objetivos. Vamos a organizar la educación del público interesado a través de conferencias, mesas redondas y seminarios. Vamos a tratar de encontrar un modelo para el desarrollo de la organización que permitan la financiación de las actividades del Centro. Construir un futuro juntos: Si usted está interesado en cooperar con nosotros, o para ayudar a la labor del Centro de estudios geoestratégicos, por favor póngase en contacto con nosotros por e-mail: center@geostrategy.rs

11 De junio de
La geopolítica y la política

Медитеранска криза и како је решити

Escrito Por: Miloš Zdravković

Где је Европа скренула са свог цивилизацијског пута? Чини се да ова криза, која обухвата економску, културолошку и мигрантску димензију, тешко да ће ускоро бити превазиђена

Данашња криза у басену Медитерана свакако има више узрока и није је једноставно решити. Она се непосредно манифестује као криза избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку, али као и економске миграције. Колико год ова ситуација деловала ново, када се боље погледа у прошлост, очито је да је то један поновљени сценарио.

На жалост, савремена Европа је дубоко подељена на оне који избеглице из ратом разорених подручја на Блиском истоку и северне Африке прихватају раширених руку и оних који се жустро противе отварању граница и примању ових људи. Стиче се утисак да се о судбини Медитерана и самим тим Европе не одлучује у Европи!

На источној обали Медитерана, одакле је потекла наша (евро-медитеранска или „западна“) цивилизација, данас бесни брутални рат. У њему земље региона као што су Сирија, Либан, Израел и Турска, уз утицај разних спољних фактора и играча, улажу велике напоре, ако не да униште, онда бар да задрже такозвану „Исламску државу“ изван својих граница.

index.jpg

Seguir leyendo

28 Puede
La geopolítica y la política

Вучићеве недоумице у Москви

Escrito Por: Dragana Trifkovic

Посета Патриотског блока Руској Федерацији, односно Демократске странке Србије и Српског покрета Двери, резултирала је успостављањем чврстих веза са руководством Републике Крим и обостраној жељи за даљим развојем сарадње. Током боравка у Руској Федерацији, делегација је провела три дана на Криму, а затим још два дана у Москви где се састала са високим функционерима Државне думе и Савета Федерације. Циљ посете, према речима председника Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, био је да се становницима Крима да подршка на њиховом више него јасном изјашњавању на референдуму. То је истовремено подршка Руској Федерацији и њеној политици која се заснива на уважавању воље народа. Крим је демократским референдумом и изразитом вољом народа који тамо живе враћен у историјску колевку Русију[1].

Реаговање Украјине

На званичну посету Криму делегације из Србије је реаговала украјинска Амбасада у Београду путем писма које је упутила на адресе Демократске странке Србије и Српског покрета Двери. У писму је амбасадор Александар Олександрович упозорио обе странке да је посета територији Крима, коју Украјина сматра окупираном територијом, недопустива без одобрења украјинских власти и да ће против таквих поступака Украјина предузети одговарајуће мере. Том приликом се амбасадор Украјине позвао на званични став Републике Србије да је Крим саставни део Украјине, и да Србија поштује територијални интегритет ове земље[2]. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су јасно изнели став да Крим сматрају саставним делом Русије и да у том смислу поштују територијални интегритет Руске Федерације, што су више пута истакли како у Србији тако и у Русији. Након повратка са Крима, ми смо у обавези да свима пренесемо утиске које смо стекли, да људи на Криму живе у миру и да је почела изградња и развој ове Републике, после двадесет трогодишње стагнације.

Seguir leyendo

28 Puede
La geopolítica y la política

Ђукановићева хипокризија или како сам постала државни непријатељ Монтенегра

Драгана Трифковић Поводом текста „Како су српски и руски екстремисти припремали логистику за подршку протестима Демократског фронта, подгоричка „Побједа“ 26. 10. 2015.

 

Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес 1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром на то да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавања Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више није питање става, већ просто навика.

У изјави коју је дао хрватским медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори, означио је своје пројектоване  „непријатеље“.

Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“. Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.

Seguir leyendo

28 Puede
La geopolítica y la política

Мигрантска криза руши ЕУ

Директор београдског Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић дала је интервју међународном „Спутњику“ о текућој мигрантској кризи и њеном утицају на Србију. „Спутњик“ је овај интервју на свом сајту објавио у нешто измењеном облику. Разговор водила Екатерина Блинова.

 

Какав утицај има велика избегличка криза у Европи на Србију? Шта Срби мисле о растућем приливу азиланата у Европи?

Велики талас миграната са Блиског Истока је тежак проблем за Европу јер суштински мења њену архитектуру. Ми смо сада практично на почетку кризе која у будућности има изгледа озбиљно да ескалира. Што се Србије тиче, ми смо за мигранте транзитна земља а не њихов крајњи циљ, и немамо стратегију трајног збрињавања миграната. За Србију би тако нешто било неприхватљиво, с обзиром да нисмо у могућности да обезбедимо нормалан живот ни својим грађанима, и због тога млади људи одлазе из Србије у потрази за бољим животним условима. С друге стране, Запад не може на силу да задржи мигранте у Србији, јер као што сам рекла они Србију не виде као земљу која може било шта да им понуди. Опасност за Србију представљају захтеви и притисак бриселске администрације за збрињавање одређеног броја миграната. У досадашњој пракси српска власт је увек ишла линијом мањег отпора и правила уступке Вашингтону и Бриселу на штету српских националних и државних интереса. Због тога су се у српским медијима већ појавиле изјаве извидница Запада да би Србија требало да збрине одређени број миграната, као кандидат за ЕУ.

Seguir leyendo

27 Puede
La ciencia y la sociedad

Захар Прилепин, човек од речи и дела

Escrito Por: Dragana Trifkovic

 

У подмосковском месту Истра, на територији музеја „Нови Јерусалим“ крајем јула је организован први литерарно-музички Фестивал „Традиција“. Организатор фестивала је један од најчитанијих савремених писаца Русије Захар Прилепин, чија склоност ка руској традицији инспирише. Овај догађај је окупио руску интелектуалну елиту, односно научнике, писце, филозофе, новинаре и музичаре да се кроз дружење и разговор посвете правим вредностима Русије.

Seguir leyendo

27 Puede
La geopolítica y la política

Односи Србије и Русије с почетка 21. века и перспективе даље сарадње

Escrito Por: Dragana Trifkovic

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана

Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.

Seguir leyendo

27 Puede
La geopolítica y la política

Одговор Чедомиру Јовановићу

Пише: Миланко Шеклер

Драги господине Јовановићу,

Дирљив је читав ваш коментар, али се он, нажалост, цео може свести само на једно: вашу изјаву да би улазак Србије у НАТО – био гарант  њене стабилности, а да би свако противљење томе, представљало одбрану система вредности, који је уништио Србију.

Готово да сте ми натерали сузе на очи, господине Јовановићу. Како је лепо, када успешан и релативно млад човек попут вас, несебично и штедро дели савете читавом народу Србије, отварајући му очи и саветујући га, како да живи у стабилној земљи. Господине Јовановићу, апсолутно сам сигуран у ваше крајње добре и готово филантропске намере.

Seguir leyendo

27 Puede
La geopolítica y la política

Трагедија комедије или комедија трагедије

Пише: Миланко Шеклер

Теорија позоришта каже да се: „народна италијанска комедија“, по традицији, изводила на малим и великим вашарима, често испод неке шатре, где су се на сцени појављивали улични певачи, разноразни шарлатани и поменути „типски ликови комедијаши“, који својим сумњивим квалитетима забављају широке народне масе!

Зар се данас такозвани „политички маркетинг“ у Србији не одвија по готово истим принципима? Та наша политичка елита и власт, попут средњовековних „народних комедијаша“,  јури да наступа на вашарима (попут оног у Гучи на пример), у разним халама (што је савремена замена за шатре), а често воде са собом и „уличне“ певаче (некада се и сами политичари маше микрофона!), али и разне шарлатане (може и стралете или бивше певачице, или го-го играчице, клаберке и слично). Зар вам „ријалити шоу“ у Србији данас није налик на те некадашње средњовековне  „уличне позоришне представе“, у којима су се појављивали универзални „типизирани“ позоришни ликови? Па зар сваки ријалити шоу у Србији нема свог „лопова“, „будалу“, „богаташа“, „политичара“, „жену лаког морала“, „жену ловца на богаство“, „наивчину“, „локалног корумпираног политичара“ и слично!?

Seguir leyendo

27 Puede
La geopolítica y la política

Шта велике силе спречава да створе бољи свет?

Escrito Por: Miloš Zdravković

Шта спречава Русију и Запад да створе бољи свет?

Да ли ће лидери Русије, САД и Европе имати довољно мудрости и постати свесни чињенице да заштита данас није потребна парцијалним интересима појединих земаља, народа и политичких елита, него интересима целокупне цивилизације, којој сви они засада још увек припадају.

Терористички напади у Паризу потресли су свет и запрепастили светске лидере. Да би се поразила „Исламска држава“ потребно је учинити први корак, да Запад и Русија нађу најмањи заједнички интерес, али се може испоставити да то није нимало лак задатак.

Seguir leyendo

Comenzar a escribir para ver las publicaciones que usted está buscando.
Tienda