Nombre del autor:Centro de estudios geoestratégicos

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Economía

Србија треба да се ослони на сопствене гасне ресурсе

Срећко Ђукић за ТАНЈУГ

 

Србија би требало да повећа експлоатацију гаса из домаћих извора и да се гасно повеже са суседним земљама, сматра др Срећко Ђукић, економиста и дипломата.

Како је рекао, то је неопходно будући да је у току светски рат за гас који је мера енергетске безбедности сваке земље, посебно великих, моћних земаља,

„Гас потискује нафту, јер је то и енергент и перфектна сировина која не загађује околину. Њему припада 21. век. Није случајно што се он налази у фокусу енергетске, а и генерално, безбедности великих земаља, Кине, Русије, ЕУ, итд. Велике се битке бију да се обезбеди тај енергент до краја овог века“, истиче Ђукић.

La defensa y la seguridad

САД и НАТО желе да заврше посао на Балкану

Интервју Драгане Трифковић за eadaily.com

 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је посетио Србију, где је између осталог присуствовао отварању војних вежби ”Србија-2018” које војска Србије изводи са НАТО-ом. Столтенберг је том приликом подвукао да му је веома жао због тога што је НАТО бомбардовао Србију и што је било невиних жртава, али да је та операција била неопходна због заштите цивила. При томе он је позвао Београд и Приштину на договор и апеловао је на српски и албански народ да превазиђу размирице, навевши пример скандинавских народа кроз њихову историју. Запад непрестано позива Србе на помирење са својим суседима у региону и на праштање, при томе никада не признаје своје злочине. Може ли се позив на помирење са таквих позиција озбиљно схватити?

Economía

Како је нафта постала ресурс будућности?

Escrito Por: Miloš Zdravković

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

Economía

Модернизација Русије под санкцијама

Escrito Por: Miloš Zdravković

 

Руси су постали најбољи у коришћењу страних знања, јер је Русија произвела врло мало аутентичних технологија. Међутим, руски стручњаци су успели у стварању нових технологија, попут масивних ниско-трошковних система производње, комбинујући бројне иностране технологије. Руси су били сјајни по својим иновацијама у свемирској и војној индустрији, али су заостајали у аутомобилској, прехрамбреној, текстилној, фармацеутској, бродоградњи, као и у компјутерским и софтверским наукама. Данашњи океани и мора су незамисливи без руских бродова, модеран ваздушни, железнички и авиотранспорт се не може поимати без руских авиона, возова и аутомобила који су присутни на свим меридијанима. Модеран свет данас зна за „Јотафон“, „Касперски“,“Фармексперт“…

Резултат слика за россия

La defensa y la seguridad

Analyst on Hacking Accusations Against Russia: ‘West Is in a Kind of Paranoia’

Dragana Trifkovic for SPUTNIK

 

Previous week, Dutch Defense Minister said that the Russian Ambassador to the Netherlands had been summoned to the Foreign Ministry in light of the Dutch allegations that Russians had attempted to carry out a cyberattack on OPCW in The Hague. Sputnik spoke to Dragana Trifkovic, head of the Belgrade-based Center for Geostrategic Studies for more.

Hacked

Photo: SPUTNIK
La geopolítica y la política

Да ли ће Вучић рећи Русима њет?

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Пре неколико дана  на север Косова су упале косовске специјалне јединице „Росу“ и заузеле језеро и хидроцентралу „Газиводе“. Такозвани председник Косова, Хашим Тачи, желео је да направи туристички излет на језеро и тиме покаже Александру Вучићу да може да дође на север Косова са специјалним јединицама, када год му то падне напамет. Наоружани припадници „Росу“ су том приликом заузели и приступне саобраћајнице, а четворицу Срба који су се налазили у просторијама „Центра за екологију“, су ухапсили и привремено задржали. Овај инцидент се десио баш у време док је у центру Приштине протестовала албанска опозиција из покрета „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, која се противи Тачијевој и Вучићевој идеји о „разграничењу“. Хашиму Тачију је ова провокација послужила да скрене пажњу са тих демонстрација, а истовремено и да лупи шамар Вучићу и још једном понизи Србију. Након неколико сати, после сликања, вожње чамцем по језеру и разгледања природе, Хашим Тачи се повукао са специјаним јединицама са севера Косова. Постигнути ефекти су могли више него да га задовоље. Посебно што је Александар Вучић до сада небројано пута поновио како никада неће дати „Газиводе“.

La geopolítica y la política

Дејан Берић: Борбу настављам у информационом рату

Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем 

 

Добар дан Дејане, налазимо се у Москви, па те молим за почетак да нам кажеш шта те је определило да се вратиш у Москву из Донбаса?

Тренутно у Донбасу нема великих борбених дејстава. Од последњег рањавања се  нисам опоравио како треба. Метак који је погодио мој панцир, покренуо је камен у бубрегу за који нисам ни знао да постоји. Због тога сам сматрао да нисам у форми више да обављам посао који сам радио у војсци ДНР и решио сам да одем на лечење и да се опоравим до краја.

La geopolítica y la política

Избори у Зимбабвеу, шанса за нови почетак

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

 

Први избори од ослобођења без Мугабеа

У Зимбабвеу су одржани слободни и демократски избори на којима је победио  Емерсон Мнангагва. Поред  избора за председника Зимбабвеа, 30. јула су упоредно одржани парламентарни и локални избори. Изборе су пропратиле одређене контрадикторности, које ћу покушати да објасним у овој анализи. Иначе, то су први избори у Зимбабвеу после ослобођења земље од колонијалне британске управе 1980. године, на којима није учествовао бивши председник Мугабе. Зимбабвеански револуционар и политичар, Роберт Мугабе, владао је последњих тридесет седам година земљом. Његова владавина је окарактерисана као ауторитарна и имала је како позитивне, тако и негативне стране. Као позитивна страна, може се навести очување суверенитета земље и добар образовни систем, док су негативне последице везане за лошу економску ситуацију, велику незапосленост, хиперинфлацију и корупцију. Међутим, треба имати у виду да се Зимбабве налази већ годинама под спољним притиском, посебно од 2003. године када су јој Британија и САД увеле санкције због наводног кршења људских права. Наводног због тога што се ни Британцима  ни Американцима не може веровати када су људска права у питању, јер ту тему користе за манипулисање зарад остваривања својих политичких и економских циљева. Сукоб бившег председника Мугабеа са Западом почео је још у време када је Тони Блер био на челу британске владе. Велика Британија се успротивила спровођењу политике аграрне реформе Зимбабвеа, коју је отпочео Мугабе. Она се огледала у подели обрадивог земљишта, које су до тада користили искључиво некадашњи колонијалисти, сиромашном становништву. На овом обрадивом земљишту су се производиле житарице и дуван, и та производња је чинила основу економске стабилности. Деведесетих година прошлог века, Зимбабве је у економском погледу добро стајао а за производне програме је примао помоћ и подршку од ММФ и Светске банке. Разлаз са Западом почео је након једностраног изласка Велике Британије из споразума са Зимбабвеом 1997. године, који је фактички значио неслагање са повратком земљишта становништву. Мугабе је овај потез схватио као непријатељски чин и убрзао је спровођење аграрне реформе, којом је одузето земљиште бившим колонијалистима и додељено становништву. Такви потези су довели до још већег заоштравња односа са Западом, што је као одговор довело до укидање подршке ММФ и Светске банке и увођење економских санкција уз политичку изолацију Зимбабвеа. 

La geopolítica y la política

Председник Србије поштује мишљење Запада, став Русије га не интересује

Драгана Трифковић за eadaily.com

У септембру, у Бриселу треба да буду настављени директни преговори између председника Србије Александра Вучића и „председника“ сепаратистичког Косова Хашима Тачија о постизању „свеобухватног споразума о нормализацији односа“ између Београда и Приштине. Недуго пре почетка новог круга, Александар Вучић изјавио је да Србија, као резултат ових преговора, „неће добити ништа„. „Ако нам ништа не дају, шта да радимо … Према мојим прогнозама, то ће бити тако“, рекао је Вучић 29. августа.

Мишљење о томе како такво расположење шефа српске државе може да утиче на ток преговора, прокоментарисала је дописнику EADaily директорка Центра за геостратешке студије (Београд) Драгана Трифковић.

Scroll al inicio