Разговор са Мануелом Оксенрајтером, немачким публицистом и главним уредником месечника Zuerst, о немачкој политици, односима Немачке и САД, економији и ставовима јавности у вези са антируским санкцијама као и разлозима украјинског конфликта.
Разговор водила Драгана Трифковић (ДТ)
El foro fue inaugurado por el DPR Presidente Alexander Zakharchenko, y después de la parte general, el trabajo continuó en el plazo de tres paneles: soluciones políticas a la crisis, la cooperación económica del DPR y LPR con otras partes, la acción humanitaria y cooperación cultural de la DPR y LPR con otras partes. Al foro asistieron el presidente de la RPD de la Asamblea Andrei purgin, el Diputado Presidente Dprdenis Pushilin, el Ministro de Asuntos Exteriores Alexander Kofman, el diputado presidente de la LPR, Vladislav Deinego, Ekatarina Matyushenko, Ministro de Finanzas de la RPD, así como más de veinte invitados del extranjero, incluyendo: Alexey Zhuravchev - diputado de la Duma Estatal de la Federación de rusia, Jean-Luc Schaffhausen - MEP, Johann Beckmann - finlandés sociólogo y analista político, Manuel Ochsenreiter - Editor - En-Jefe de la revista alemana zuerst, Alessandro Mussolini-italiano político (Forza Italia), Evgenia uzunidi- diputado en el Parlamento griego (Syriza), Dragana Trifkovic - Director General del Centro de estudios geoestratégicos, Marcus Fronmeier - político alemán (Alternativa para Alemania), Colin Stevens - periodista de Gran Bretaña, Luis Dunvalder - el ex presidente de la región italiana de Tirol del Sur, Petros Papakonstatinu - periodista de Grecia, Stevica Dejanski - representante del Centro para el desarrollo de la cooperación internacional, Andrea vilotti - economista de Italia, Cavork Elmasyan - analista político de Siria, Alan Franny - Presidente de la organización francesa de ayuda de emergencia a los niños de Ucrania, Michael Bakú- el teniente de alcalde de la ciudad de Afula (Israel), Alejandro Bertoldi - político de Italia (Forza Italia), Max señuelo - periodista de Israel, Arno Soyez - director de la televisión francesa Libertés, Emmanuel LeRoy - francés de la organización de ayuda de emergencia a los niños de Ucrania.
Марина Харкова
Судбина ме је спојила са Драганом Трифковић, и то не случајно. Драгана је наочит храбри српски политичар, политиколог и лидер јавног мњења. Више пута је долазила у Донбас, упркос ратним дејствима, како би помогла не само речима, већ и делима. Темељ њене јасне политичке позиције је јединство и солидарност словенског света и одбацивање агресивног мешања запада у туђу политику. Непријатељска интервенција НАТО је, уз подршку европских структура, изазвала рат и тугу у Југославији и уништила ту земљу. Најокрутнији ударац је нанет Србији. Сада је дошао моменат да Европа убира плодове покорног следовања за погрешним америчким курсом. Тачка гледишта Драгане Трифковић је изузетно занимљива у светлу садашњих дешавања у свету и у Донбасу.
Пише: Миланко Шеклер
|
Да одмах, као што би то и наш премијер урадио, јасно, гласно и директно одговорим на питање из наслова: Нема! Лаковерним грађанима Србије се последњих неколико недеља упорно представља велики економски успех „актуелне владе Србије и њеног премијера“ причом о могућем повећању плата и пензија од чак неколико процената (а прошле године смањене у десетинама процената). Месецима се пласирала теза како ће на преговорима са ММФ-ом главна тема с властима Србије бити, цитирам, „стање јавних финансија и могућност повећања пензија и плата у јавном сектору, смањених новембра 2014.године, ради буџетске штедње“! Тешко је поверовати да је преговарачком телу ММФ-а, у разговорима са представницима Србије, „повећање плата и пензија“ главна тема. То би било први пут у историји ММФ-а да му је у преговорима са неком земљом то главна тема! Бојим се да ће „главна тема“ садаших преговора бити саопштена за неколико месеци, а највероватније тек после најављених избора!Сигурно је да ММФ највише занима даљи несметани процес енормног задуживања државе Србије (како би у потпуности била преузета контрола над државом, а тиме и њеном политиком), настављање процеса отимања (неки то зову приватизација) државних ресурса, а пре свега великих државних система (ЕПС, „Телеком“, „Железница“) и јавних предузећа (водоводи, топлане, извори воде, земљиште, рудници). 
27
Puede
Турска после избора, Ердоган се игра ватромEscrito Por: Miloš Zdravković
Ако Ердоган продужи политику терора и застрашивања, настави да напада недужне цивиле, Због свог положаја, Турска са правом важи за кључну земљу између Европе, Русије и Блиског истока. Ипак та земља је пред великим изазовима: Економија слаби, незапосленост расте, верске и етничке тензије су стално присутне. У исту руку за Турску се таква нестабилна унутрашња ситуација истовремено одражава и као спољно-политички проблем.У циљу свргавања Асадовог режима у Дамаску, председник Ердоган је од Турске направио страну у сукобу у сиријском конфликту. Подељена земља, као што је то тренутно Турска, тај изазов не може да превлада. Турски председник је одлучио и да у Сирији, под плаштом борбе против такозване Исламске државе, у ствари удари на сиријске и ирачке Курде како би спречио да Курди, поред Ирака, добију још један аутономни ентитет у самом суседству Турске, овај пут у Сирији. На чекању је и турско суочавање са Исламском државом, која се као опасност после недавних терористичких напада у Анкари и Суруцу више не може игнорисати. 
27
Puede
Зашто је Русија економски нерањива?Escrito Por: Miloš Zdravković Без обзира на све потешкоће са којима се тренутно суочава руска економија услед западних санкција и пада цене нафте, Русија је била и остаје најбогатија земља света са природним ресурсима и богатствима. Али, то је само добра основа за статус индустријске велесиле. Бројке показују да је Русија прошле године извезла робе у вредности од скоро 550 милијарди долара, а да више од половине (55%) руског извоза чине финални производи, продукти пољопривреде, а не сировине. Пре свега, то се односи на производе из нуклеарне, космичке, војне и авионске индустрије, те производња житарица. Свет се „навикао“ да руске нуклеарне електране, авионе (војни и цивилни) и бродове може видети на сваком кутку планете Земље. Русија је и војна велесила, а налази се на другом месту у свету по извозу оружја. Према подацима међународних институција, прво место на глобалном тржишту наоружања држе САД са уделом од 31 одсто, док Русија покрива 27 одсто тржишта, док су сви остали далеко иза. (Извор: http://www.usatoday.com)
26
Puede
Учвршћивање енергетских веза Русије и БалканаEscrito Por: Dragana Trifkovic МОСКВА – Запослени у нафтној компанији „Лукоил“, јуче су у Русији награђени државним и корпоративним наградама на церемонији која је посвећена обележавању 70. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. Награде су додељене заслужнима за допринос развоју енергетског комплекса Русије и компаније и дугогодишњи савестан рад. Признања су уручили г. Владимир Осипов, руководилац Управе председника РФ за државне награде и г. Вагит Алекрепов, председник компаније“Лукоил“. „Лукоил“ је једна од водећих светских компанија која се бави истраживањем, експлоатацијом и пласманом нафте и гаса. Након куповине „Беопетрола“, српског предузећа за промет нафтних деривата 2003. године, компанија „Лукоил“ послује у Србији под називом „Лукоил Србија“.
26
Puede
Украјински конфликт, почетак нове фазеEscrito Por: Dragana Trifkovic
Поново је главна тема у руским медијима, концентрисање украјинске војске и војне технике дуж целе линије фронта у области Донбаса. Према сазнањима Министарства одбране ДНР, Украјина је припремила 90 000 војника који из четири правца треба да изврше напад на Донбас. Иако је формално још увек на снази мировни договор „Минск 2“ у пракси он никада није спроведен. Од почетка војних акција украјинске војске, после насилног преврата власти у Кијеву, цивилно становништво Донбаса је константно изложено артиљеријким нападима и бомбардовању од стране украјинске војске и паравојних формација, које је у последњих пар месеци додатно појачано. У ратна дејства на цивилно становништво укључене су и западне приватне војне компаније, као и професионални војници из НАТО земаља. Према проценама војних стручњака, потенцијални нови напад украјинске војске имао би за циљ преузимање потпуне контроле над ДНР и ЛНР и излазак на границу са Русијом коју тренутно не контролишу. Шансе за реализацију овог сценарија су минималне, с обзиром да је украјинска војска и у досадашњим дејствима претрпела пораз и наишла на јак отпор снага самоодбране Донбаса, односно сада већ формалних војски ДНР и ЛНР. У најновијем покушају да преузме контролу над територијама ДНР и ЛНР, украјинска војска може бити трајно онеспособљена, а линија фронта померена на запад. Уколико украјинска војска доживи пораз у почетној фази напада, снаге самоодбране имају добру шансу да заузму територију читавог Донбаса, односно делове Донбаса који сада нису под контролом ДНР и ЛНР. 
26
Puede
Да ли Ердоган сме да буде љут на Путина?Escrito Por: Miloš Zdravković Русија и Турска се већ дуже време не слажу око решавања ситуације у Сирији. Москва је кључни савезник сиријског председника Башара Ал Асада, а Анкара сматра да је његово свргавање са власти једини начин да се реши криза у тој земљи. Стварање савеза Русија-Иран-Ирак-Сирија саставни је део новог Блиског истока по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Саудијске Арабије и Турске.
26
Puede
Како заштити воду?Escrito Por: Miloš Zdravković
Не постоји природни ресурс на Земљи као што је вода. Основна компонента сваког живог бића – вода је нешто без чега нема живота на нашој планети. Ако људски организам не може без ваздуха, на исти начин људи не могу да одрже живот без воде више од неколико дана. Због тога је потребно и на локалном и на глобалном нивоу имати стратегију како сачувати овај ограничени, дефицитарни ресурс. Као последица глобалног загревања, опште суше и све загађенијих водених система, насупрот растућој глобалној популацији, доступност чисте пијаће воде представљаће прворазредни изазов у годинама које долазе. По америчком „Стратфору“, до 2015. предвиђен је пораст од 17% у глобалној тражњи воде само за повећање пољопривредне производње. Према истом извору, до 2025. године растућа глобална популација ће повећати потребе потрошње пијаће воде за невероватних 40%. Као што је нафта играла најважнију улогу током XX века, предвиђа се да ће вода представљати природни ресурс број један у XXИ веку.
Comenzar a escribir para ver las publicaciones que usted está buscando.
|
