Posts by Svetlana Maksović

Ретко је Француска знала за такво понижење.  Аустралија је у четвртак (16. септембра) најавила отказивање уговора од 56 милијарди еура потписаног 2016. о испоруци 12 подморница најновије генерације, у корист британске и америчке технологије.

У Ке Дорсеју (седишту француске спољне политике)  жале се на „на веома лоше вести због непоштовања дате речи“ и „озбиљну“ одлуку у смислу међународне политике.

„Једнострана, брутална, непредвидива одлука која много личи на оно што је господин Трамп радио“, занео се министар за Европу и спољне послове Жан Ив Ле Дриан, видно бесан на америчког савезника који је управо узео уговор века њему, тј. Француској.

Најпознатији вашингтонски „алтернативни” новинар зове се Вилијам Блум, историчар је по образовању а постао је познат 2006. године када га је Осама бин Ладен поменуо као радикалног критичара интервенционистичке спољне политике САД чије књиге треба читати.

Повлачење америчких трупа из Авганистана довело је до јачања Талибана и неизвесности у региону, што Русија, Кина, Индија, Пакистан и Иран будно држе на оку, нарочито јер у суседним земљама, попут Русије у Таџикистану, имају војне базе, отворена или скривена партнерства у области одбране, као и велике амбиције у економији.

Стручњаци са свих меридијана сагласни су да велике силе страхују од дестабилизације овог појаса у Средњој Азији, али да такође полажу и велике наде у новонасталу ситуацију.

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews

• 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?

На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.

Некоторое время назад президент Сербии Александр Вучич провёл встречу с посредником ЕС в переговорах сербских властей с косовскими сепаратистами Мирославом Лайчаком, по итогам которой заявил, что Запад ждёт от Сербии признания Косово. То есть Белграду, по-видимому, уже не удастся «съехать» на полумерах, которые подразумевают фактическую легализацию независимости южного сербского края при отсутствии её формального признания. ЕС и новая администрация США явно не в восторге от ухищрений сербских властей, всерьёз надеющихся получить в обмен на признание Косово что-то хоть сколько-нибудь существенное, даже если речь идёт буквально о нескольких населённых сербами деревнях. Сербия должна признать Косово безо всяких условий. Неоднократные заявления Вучича, согласно которым в результате сдачи региона «недовольными должны остаться обе стороны», не встречают сочувствия у американских и западноевропейских партнёров президента Сербии. США и ЕС явно считают, что «недовольными» должны остаться только сербы, и никто другой.

Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.