Escrito Por: Miloš Zdravković
Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте и гаса може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.
Павел Тихомиров, Драгана Трифкович
Сегодня Балканский клуб РНЛ продолжает обсуждение черногорского кризиса. Помощник главного редактора «Русской народной линии» Павел Вячеславович Тихомиров беседует с нашим постоянным автором – руководителем Центра геостратегических исследований (Белград) Драганой Трифкович.
Escrito Por: Dragana Trifkovic
На попису становништва у Црној Гори 1909. године 95% становника се изјашњавало као Срби по националности. Тада није ни постојао појам црногорске националности. Само 39 година касније, на попису 1948. године 91% становништва се изјаснило да су Црногорци по националности. Такав радикални прелом десио се након Другог светског рата, пада монархије и доласка комуниста на власт. Поред црногорске, тада се појављује и југословенска националност, па је на попису из 1981. године у Црној Гори било 69% Црногораца, 6% Југословена и 3% Срба (остало Албанци, муслимани, Хрвати и Роми). Пре одвајања Црне Горе од Србије, које је реализовано врло упитним референдумом из 2006. године, на попису из 2003. године у Републици Црној Гори је било 43% Црногораца, 32% Срба и није било Југословена. То показује да је распад Југославије утицао на повратак срспког идентитета у Црној Гори. Иако је у време Југославије црногорска националност била апсолутно већински заступљена формално, у реалности су њу људи сматрали подврстом српског националног идентитета. Иако је и у то време постојала структура људи која је гајила одбојност према таквом тумачењу, она није била у већини.
Пише: Слободан Самарџић
Пре више од годину дана на овом блогу објавио сам текст са истим насловом (вид. овде). Од тада (март 2019) било је више сличних повода за нове прилоге са истим насловом. Сличност повода је у следећем: власти Србије у својој политичкој бахатости такорећи свакодневно прекорачују границе Устава и многих закона и тиме граде континуитет нерегуларности у држави, а када неко из опозиционих редова прекрши правила регуларног понашања, позивају се на прописе и прете казнама. Уз то, по правилу медијски надувавају догађај до размера сензације и карактеришу га најтежим могућим изразима од којих преовлађује реч „фашизам“. Последњи такви догађаји су инциденти испред и у згради Скупштине и њихов епилог – штрајк глађу посланика Бошка Обрадовића.
Пише: Горан Раичевић
Безбедносни ризици – последица обесмишљавања и формализације обавештајно-безбедносних служби
Пише: Спомена Милачић
Земља са спорном границом и јаким интересним групама унутар саме власти ретко има прилику за релаксираним, опуштеним изборним процесом где се сучељавају аргументи приближно уравнотежено заступљених странака на главним медијима. Знајући све то, нико није ни очекивао, у моменту расписивања избора, да ће ова кампања иоле бити другачија. Очекивали смо и надаље конфузну политику на Косову, очекивали смо нове илегалне мигранте и медије који се држе своје агенде комбинујући догађаје који се у то најбоље уклапају. Нисмо ни очекивали да нам долазећи избори умање праве страхове са којима живимо, а о којима тв канали или не говоре или то говоре на манипулативан начин.
Пише: Душан Нелки
Млеко је бело, оно је бело и по дану и по ноћи. Када угасимо светло, иако га не видимо, млеко боју није променило. Са нашом стварношћу је исто, она је једнозначна и ми то осећамо, али и врло подложна утицају који ми зовемо пропагандом, односно политиком. Пропаганда је политика, то су два различита израза којим се описује исти појам. Пропаганда има за циљ да нас убеди да је један производ бољи од другог и да је то баш оно што нам треба да бисмо били срећни. Исто ради и политика: она на нас врши утицај којим се жели променити наш доживљај реалности, она нас врло често убеђује у нешто за шта смо сигурни да није тако. Како то успева и политичарима и маркетиншким стручњацима?
Пише: Бошко Мијатовић
Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра како би финансирала свој програм подршке привреди погођеној епидемијом.
Пише: Никола Милованчев
Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.
Пише: Оливера Миливојчевић
Када сам се јутрос упутила ка Народној скупштини сишла сам две станице раније. Спуштајући се Булеваром који носи име убијеног српског краља Александра Обреновћа, а који се раније звао Булевар револуције (чудна коинциденција са садашњим и неким ранијим моментима кроз историју), у мени се наједном родила дилема идем ли ка парламенту као новинар који ће да покуша да договори интервју о актуелним догађајима са Бошком Обрадовићевим, лидером Двери који штрајкује глађу, или тамо идем само као човек који ће људски да пружи руку подршке свом генерацијском другу из чачанске Гимназије.
