Приредила: Драгана Трифковић
Брјанск је област у западном делу Русије на граници са Украјином и Белорусијом. Истоимени град Брјанск носи јединствену титулу града партизанске славе. Партизански покрет на територији Брјанске области, тада у саставу Совјетског Савеза, настао је током Другог светског рата, односно Великог отаџбинског рата (руски назив) 1941-1945. Разлог за то био је низ тешких пораза совјетске армије 1941. године, када је већи део ове територије био окупиран, а у окружењу су се налазили бројни „котлови“, у којима су биле заробљене стотине хиљада совјетских војних лица. Многи од њих су погинули, многи су били заробљени, а неки су успели да се ослободе. Управо они који су успели да побегну из заробљеништва почели су да формирају прве партизанске одреде. Што су окупатори испољавали више нељудскости у понашању, то су партизански одреди јачали. Тако је Брјанска област постала највећи центар партизанског покрета.
Иако Брјанск чува сећање на велика страдања које је становништво преживело током Другог светског рата, читава историја тих догађаја није до краја разоткривена.
Крајем 2019. године у Брјанској области је пронађена нова масовна гробница у Жуковском реону. То се десило на основу мемоара Тамаре Михајловне Фролове, која је пре више од 70 година постала очевидац погубљења. На месту које је она назначила по сећању, почела су истраживања. У проналажењу гробнице помогла је учитељица историје Ирина Гакова и њени ученици. Установљено је да се у неколико јама налазе људски остатци са рупом од метка у предњем делу лобање. Истраживачки тим је обавестио надлежне органе власти, који су покренули истражни поступак.
Такође прошле године је у граду Брјанску отворено гробље бившег немачког логора за ратне заробљенике. Истраживања су и даље у току. Територија на којој се налазе масовне гробнице је 53 хектара. Према доступним подацима, кроз Дулаг-142 је прошло до 80 хиљада совјетских грађана за 2 године, од којих је половина умрла. Укупно је на окупираној територији Совјетског Савеза током рата било 40 дулага. У нацистичкој Немачкој постојало је 14 хиљада логора разних профила: логори смрти, логори за војнике и официре, али најбројнији су били транзитни логори чији назив је дулаг (скраћеница од немачког назива Durchgangslager- транзитни логор за ратне заробљенике). Иако само име транзитни логор не звучи застрашујуће, у њима није умирало мање људи него у логорима смрти.
ФСБ је поделио податке из архиве, из којих произилази да су затворенике чували локални саучесници нациста и одред 615. украјинског казненог батаљона, који је био у саставу добровољачког пука колаборациониста Десна. Судећи по дубини на којој се посмртни остаци налазе, истраживачи су схватили да људи нису заиста сахрањени. Тела су лежала у неколико слојева. Из докумената регионално архива Брјанска, произилази да је концентрациони логор радио од 1941. до 1943. године.
Садашња истрага није прва у историји Дулага-142. После ослобођења Брјанске области, у свим регионима су створене државне комисије за проучавање зверстава окупатора. Већ тада се помињала цифра од 40 хиљада мртвих. Према сведоцима који су преживели боравак у логору, свакодневно је умирало између 200 и 250 људи. Међу најчешћим болестима преживели војни лекар је назвао едематозну болест од гладовања, туберкулозу и тифус.
Durchgangslager – транзитни логор №142, новембар 1941 г.
Фото из личног архива Павла Марченкова. archive-bryansk.ru, bryanskobl.ru
У сведочењу које су објавили архивисти из Брјанске области, доктор Миминошвили је описао концентрациони логор на следећи начин: „около је била двострука жичана ограда, а сама територија је била преграђена многим оградама од бодљикаве жице. Немци су затворенике хранили трулим месом и неољуштеном хељдом, услед чега су затвореници масовно оболели од гангрене ректума. Лешеве натоварене на санке ратни заробљеници су носили на гробље. Поред тога што су људи умирали од глади, тукли су их и стрељали. Мајор Веизе, командант Дулага, лично је стрељао 200 заробљеника и исто толико претукао на смрт“.
Истражни комитет Русије је напоменуо да су, према списима предмета, затворенике чували представници украјинског нацистичког батаљона. Истовремено, материјали истраге кажу да су директне убице извршавале наредбе нациста, који су били на челу Брјанске команде и Гестапоа. Градоначелник Брјанска у то време био је мајор немачке војске Жуковски, а његов заменик је био још један колаборациониста Плавински.
Они који су успели да преживе у нељудским условима Дулага-142 послани су на принудни рад у Немачку. Архива потврђује да је око 18 000 људи послато из овог логора.
Према архивским подацима, украјински националисти су починили зверства не само у концентрационом логору Дулаг-142, где су уништени животи 40.000 совјетских грађана, већ и широм целе Брјанске области. Немци нису волели да раде прљаве послове, па су стога у убијања били умешани Украјинци, које су надгледали нацисти из редова Мађара.
До 2019. године на територији некадашњег логора Дулаг-142 радило је 85. постројење које је ремонтовало делове за ракетне системе. Раније (предузеће је постојало од 1924. године) тамо су поправљани тенкови и друга војна опрема. Запослени су знали да раде на територији где је убијено и закопано хиљаде људи.
Свакако, потребно је осврнути се на оно што се данас дешава. Сва зверства против руског народа у Другом светском рату нису још ни истражена, а у међувремену се дешавају нова. Све делује као наставак исте мржње и злочина.
Од почетка руске специјалне операције денацификације и демилитаризације у Украјини, извршено је више напада из Украјине на територију Брјанске области.
Украјинске снаге безбедности су пре два дана пуцале на гранични прелаз у месу Климово. Како наводе руски извори, пуцали су из минобацача. У том тренутку се на аутомобилском пункту Нови Јурковичи налазило више од 30 украјинских избеглица које су желеле да уђу у Русију. Повређених није било, а оштећено је неколико аутомобила.
Јуче су два украјинска борбена хеликоптера са тешким наоружањем илегално ушла у руски ваздушни простор. Крећући се на малој висини, извели су најмање шест ваздушних удара на стамбене зграде. Локални становници објавили су видео снимке и фотографије граната на друштвеним мрежама. У гранатирању оружаних снага Украјине у Брјанској области у селу Климово (10 километара од границе са Украјином), повређено је седам особа, укључујући трудницу и дете.
У Брјанској области су због тога на снази посебне мере предострожности.
Ако сагледамо историјске чињенице које су у овом тексту наведене и из те перспективе посматрамо данашње догађаје, можемо врло јасно да разумемо због чега је Русија покренула операцију денацификације Украјине.
Instrucciones:
https://www.in4s.net/brjansk-grad-bogate-istorije-i-jedan-od-petnaest-najstarijih-ruskih-gradova/
https://libryansk.ru/partizanskoe-dvizhenie-na-bryanschine.11734/
https://aif.ru/society/history/arhipelag_dulag_pochemu_uzhasnulis_kogda_vskryli_mogilu_voennoplennyh
https://www.kp.ru/daily/27284/4421431/
15. април 2022.