На трибини „Организација договора о колективној безбедности(ОДКБ) – Снага са истока“ учествовали су Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, новинар и политички аналитичар, Зоран Радојичић, народни посланик и члан делегације Народне скупштине РС у Парламентарној скупштини Организације договора о колективној безбедности, мр Божидар Кнежевић, политиколог и стручњак за ОДКБ и Сибин Вукадиновић, портпарол Евроазијског пута(организатора трибине), правник и геополитичар. У наставку доносимо излагање Драгане Трифковић
На предлог иранског колеге Хамеда Гашгавија, превела сам његов ауторски текст о генералу Сулејманију на српски језик, како би наши читаоци могли да се упознају са ликом и делом знаменитог иранског генерала. Предлог сам прихватила са великим задовољством, с обзиром да пратим деловање и успехе генерала Сулејманија последњих година, посебно од почетка сиријског конфликта. О генералу Сулејманију могу се пронаћи и многобројни текстови у западним медијима, који га оцењују са позиције супротстављене стране, али у већини случајева са великим уважавањем. Додала бих још и чињеницу која није наведена у овом тексту, а то је да је генерал Сулејмани имао важну улогу и у информативној подршци руским снагама у Сирији.
Dragana Trifkovic
Хамед Гашгави: Ко је заиста генерал-мајор Касим Сулејмани?
Име овог иранског команданта није непознато многима који проучавају ситуацију на Блиском истоку, међутим ових дана (текст је објављен јула 2014. – прим. СС) током борби против злих војника и нехуманог Такфирија у Ираку, његово име је споменуто на неким од водећих медија као што су Fox News, Washington Post, CBS News и Guardian. Оно што бих желео да расветлим нашим читаоцима је каријера овог великог човека, чијег имена са плаше високи званичници Пентагона.
Он је командант јединице Qods Force, огранка Иранске револуционарне гарде (Iranian Islamic Revolutionary Guard Corps), која спроводи специјалне операције изван територије Ирана. Назив јединице потиче од арапског имена за Јерусалим (Al-Quds). Јединица Јерусалим је формирана 90-их година прошлог века.
Интервју који је Драгана Трифковић дала NEWS FRONT
Драгана Трифковић је коментарисала рад међународних снага на Косову и Метохији, додајући да тако тужна ситуација очекује и Донбас уколико се услиши апел Кијева за довођење мировних снага. Она је уверена да само руска мировна мисија може помоћи Донбасу.
СВЕ учесталији напади на Србе на Косову и Метохији, нису иницирали преиспитивање званичне политике Србије у односу на најважнија државна и национална питања.
Последњих месеци било је неколико покушаја отмице српске деце на Косову и Метохији, напада на Србе како хладним оружјем тако и рафалима из ватреног оружја, али и бачених бомби на српске куће. Пре пар дана је пуцано из аутоматског оружја на Србе који су косили траву у порти порушеног манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у општини Витина.
Игноришући константне нападе на Србе и погоршавање безбедносних услова на Косову и Метохији, председник техничке Владе Србије, Александар Вучић, изјавио је у Бриселу да је Бриселски споразум дао одређене резултате који се огледају у значајно мањем број инцидената између Срба и Албанаца. Такав исказ није заснован на реалним чињеницама, већ власт њиме покушава да прикрије суштински лошу политику која је проузроковала тежи положај Срба у покрајини.
У Варшави је пре неколико дана завршен Самит НАТО-а, посвећен непостојећој руској агресији и даљем креирању сукоба између Европе и Русије. У завршном документу Самита, после уводних флоскула о томе да је НАТО посвећен очувању слободе, мира, безбедности и општих вредности, стоји напомена да је највећа претња миру, слободи и Европи, Русија. У образложењу је наведено да агресивно деловање Русије у вези са војним провокацијама и дејствима на периферији територије НАТО, као и спремност Русије да оствари своје политичке циљеве употребом силе, представљају фундаментални изазов за Алијансу и извор регионалне нестабилности који угрожава евроатлантску безбедност. После тога, у документу је наведена опасност од тероризма, посебно због дестабилизованог Блиског истока и терористичких организација које дејствују на том подручју као што је такозвана Исламска држава. Осим главних претњи, наведени су и други изазови и могућности „нелегална“ анексија Крима, војна помоћ Сирији од стране РФ затим потреба да се помогне либијска „демократија“ као и неопходност јачања снага у југоисточној Европи и неопходност мирног решавања конфликта у Украјини.
Од самог почетка рата у Украјини, анализе дешавања су упућивале на сличности са југословенским конфликтом. Стратегија и тактика, југословенског и украјинског рата, имају пуно заједничких места. О тој теми сам говорила на конференцији у РИА Новостима у Москви[1], средином августа 2014. године. У основи, оба сукоба су иницирана споља као део шире стратегије западних сила и многе операције које су спроведене (нарочито специјалне операције), тактички су препознатљиве.
Напети односи између САД и Русије, подигнути су на виши ниво званичним отварањем НАТО базе у Румунији, која је део америчког „ракетног штита“(1). САД овај ракетни штит називају одбрамбеним, док са руске тачке гледишта он представља опасност по безбедност Русије. Председник Русије је тим поводом изјавио: „Амерички штит није одбрана већ нуклеарни потенцијал Вашингтона у Европи(2). Пројекат ракетног штита произашао је из америчке спољнополитичке и безбедносне стратегије дефинисане након завршетка Другог светског рата. Први пројекат управљања против-ракетном одбраном развила је лабораторија аеронаутике при Универзитету у Мичигену 1945. године по захтеву Америчке војске. Овај пројекат је носио назив „Wizard“(3) и имао је за циљ конструкцију ракете и радара за против-ракетну одбрану (ПРО) са аутоматизованим системом навођења и управљања. „Wizard“ је 1958. године сведен на истраживање, а развој даљег система ПРО настављен је у оквиру војног пројекта „LIM-49“. Од 1967. године САД су развијале програм „Sentinel“ касније преименован у „Safeguard“. Програми су развијани у периоду Хладног рата, током којег је дошло до једне од највећих криза у односима САД и СССР. Кубанска ракетна криза из 1962. године позната је као догађај који је довео свет на ивицу нуклеарног рата, а изазвана је размештањем америчких ракета средњег домета у Турској и Италији (4). Одговор СССР-а био је размештање совјетских нуклеарних пројектила на Кубу. Председник Кенеди је тај потез назвао националном опасношћу за САД. Кубанска ракетна криза је срећом завршена без употребе нуклеарног оружја и остала је забележена као период највеће конфронтације две велике силе. Десет година касније, 1972. године САД и СССР су потписале Договор о ограничењу система против-ракетне одбране, који је имао неограничен рок дејства, али је свака страна могла да прекине договор по сопственом нахођењу(5).
НАТО се формално залаже за очување мира и безбедности, а својим деловањем остварује супротне ефекте, видљиве у разореним државама и порасту тероризма. Грађани Србије имају крајње негативан однос према НАТО-у због њеног агресорског деловања и пре свега због нашег искуства из 1995. и 1999. када нас је та организација бомбардовала, кршећи међународно право. Према истраживањима јавног мњења у Србији, 80% грађана Србије се противи било каквој сарадњи са НАТО. Власт у Србији се не обазире на вољу велике већине народа, већ се понаша као да је одговорна НАТО-у, а не држави Србији чије интересе треба да штити.
Значајно унапређивање сарадње Србије са НАТО, реализовано је 2015. године. Ова информација се може пронаћи на званичном сајту НАТО (1) где стоји да се Србија определила за чвршћу сарадњу кроз Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП). Активности Србије према НАТО-у, констатоване су и у Русији. О овој теми се говорило на закључном заседању Колегијума Министарства одбране Руске Федерације на којем је министар одбране РФ Сергеј Шојгу изнео анализу војно-безбедносне ситуације у свету у присуству председника РФ Владимира Путина (2).
Представници српске власти воле да истичу како Србија развија добре односе са Вашингтоном и Бриселом с једне стране и са Москвом с друге стране, односно како је Србија војно неутрална земља и не жели да се сврстава ни у један војни блок. Такве тврдње су декларативне и не постоје аргументи који би могли да одбране ту позицију. Ни у једном стратешком документу који се тиче безбедности и одбране Србије („Стратегија националне безбедности Републике Србије“, „Стратегија одбране Републике Србије“, „Доктрина Војске Србије“, „Закон о одбрани Републике Србије“, „Закон о војсци Србије“), не постоји одредба која дефинише војну неутралност. Руководство Србије се по потреби позива на члан „Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије“ из 2007. године, донете на предлог Демократске странке Србије који дефинише: „Народна скупштина Републике Србије доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.
„Хладни рат“ који је трајао од завршетка Другог светског рата до распада СССР-а и Варшавског пакта, може се описати као период међусобног неповерења две велике силе, САД са једне стране и СССР-а са друге стране. Ово неповерење у међународним односима је утицало на стварање војно-политичких савеза који су довели до поларизације света. Током периода хладног рата трајала је трка у наоружању две супротстављене силе и постојала је стална напетост и страх од избијања нуклеарног рата. Овај период историје, завршен је 25. децембра 1991. године, када је председник Совјетског Савеза дао оставку, којом је озваничио распад СССР-а. Од тог момента САД постају једина водећа светска сила, а НАТО алијанса се од одбрамбеног савеза претвара у агресорски савез. Западни званичници су уверавали Русију да се НАТО неће ширити на исток, међутим ове гаранције су дате само у усменој форми. Недуго после обећања, НАТО је кренуо у поход на исток, а САД истовремено у обрачун са неистомишљеницима кроз НАТО, у коме имају водећу и одлучујућу улогу. Од Заливског рата, преко ратова на простору бивше Југославије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије и Украјине, многобројни започети сукоби још увек трају или се налазе у замрзнутој фази.
