26 Hace
La geopolítica y la política

Драгана Трифковић: Резолуција 1244 – ноћна мора Александра Вучића

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Лошом и исхитреном одлуком да подржи Хилари Клинтон, као кандидата на председничким изборима у САД 2016. године, довела је Александра Вучића у крајње незгодну позицију. Он је у америчкој предизборној кампањи 2016. године био гост Клинтон фондације, када је подржао кандидатуру Хилари Клинтон са два милиона долара. Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД, Вучић је покушао да релативизује своју подршку Хилари Клинтон и да истакне у први план контакте са политичарима из Трампове администрације. Иако покушава да превари јавност, није успео да превари себе. Александар Вучић би све учинио да може да избрише епизоду у којој седи на столици са усиљеним осмехом на лицу, док га Бил Клинтон цинично тапше по леђима. Да ствар буде гора, Доналд Трамп је више пута позивао специјалног тужиоца да испита криминалне делатности Фондације Клинтон за коју постоје основане сумње да је нелегалним путем стицала средства од којих је финансирала криминалне активности одређених групација. Иако још увек није дошло до судског епилога у том случају, ФБИ и даље води истрагу против Клинтонових, који су у међувремену оптужени за нове афере.

Seguir leyendo

16 Hace
La geopolítica y la política

Немачко-немачка смицалица

Пише: професор Слободан Самарџић

Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?

Seguir leyendo

16 Hace
La geopolítica y la política

Неопходна промена српске политике у Црној Гори

Пише: Славиша Батко Милачић

У Црној Гори, од 1945. године, спроводи се асимилација Срба у Црногорце. У овом процесу важно је истаћи геополитички заокрет 1997. године, када актуелни режим почиње да спроводи отворену антисрпску политику. Јер за вријеме комунизма, иако су се готово сви морали национално изјашњавати као Црногорци, ипак се радило о Црногорцима који су били у српском културно-историјском кругу. Међутим, од 1997. године, актуелна власт у Црној Гори креће у пројекат независне Црне Горе, са крајњим циљем да број Срба у Црној Гори буде на нивоу статистичке грешке а да етнички Црногорци више не припадају српском културно-историјском кругу. Цјелокупна политика владајуће партије у Црној Гори се своди на то да су Србија, а сада и Русија, спољни непријатељи, док су Срби у Црној Гори унутрашњи непријатељи.

Seguir leyendo

16 Hace
La geopolítica y la política

Италијани против фалсификовања историје

Меморандум – позив међународној заједници

Отпор фашизму је била заједничка борба која је ујединила оне који су се борили за живот заснован на слободи, миру и пријатељству међу народима. У свим европским земљама ова борба се одржавала и развијала захваљујући херојству и несебичности бораца, храбрости и духу самопожртвовања народа који су помагали партизанским снагама на сваки начин да се одупру деструктивној нацистичкој бруталности која је запалила ватру у градовима и земљама, уништивши ненаоружане грађане, мушкарце, жене, старце и децу.

Најзначајније губитке у Другом светском рату – око 27 милиона људи – претрпeо је СССР, чија је историјска улога у овим догађајима у томе што је она постала главна војно-политичка сила која је одредила победнички ток рата, његове резултате, односно заштиту народа света од поробљавањa фашизмом. Масакре су починили фашисти у Италији и широм Европе окупиране од стране немачке војске.

Seguir leyendo

21 Jul
La geopolítica y la política

Макрон у Београду – нож у леђа Русији

Пише: професор Зоран Чворовић

Месецима најављивана и више пута одлагана посета Србији француског председника Емануела Макрона, напокон је реализована. Чињеница да је Вучић жељно ишчекивао Макрона у Београду још од своје посете Паризу у јулу прошле године, довољно говори о томе ко је одредио термин београдског састанка, издиктирао његов дневни ред, уобличио поруке и симболику овог догађаја.

Seguir leyendo

21 Jul
La geopolítica y la política

Француска постала једна од највећих глобалних претњи слободи изражавања

Преносимо са Стања Ствари

Пре нешто више од годину дана, француски председник Емануел Макрон је отишао у Сједињене Државе како би увезао у Вашингтон две потенцијално инвазивне врсте. Једна врста је било дрво, а друга је гажење слободе изражавања. Иронично, убрзо након што је дрво посађено, званичници су га ископали како би га послали у карантин. Међутим, она опаснија врста била је његова контрола говора, предлог који је резултирао усхићеним аплаузом наших неупућених политичара.

Seguir leyendo

18 Jul
La geopolítica y la política

Опасне последице Макронове посете

Пише: професор Слободан Самарџић

Дводневна посета француског председника протекла је у гламуру и помпи. Била је то још једна режија „суверенових јаничара“ (израз Живојина Павловића, који се односио на Броза и његове посилне), режија која је сурову стварност преобразила у веселу слику. Од силног одушевљења оноликог света – политичара и њихових свита, новинара, бројних „случајних“ посетилаца Калемегдана – нико није обратио пажњу на то да је Е. Макрон Србију и тзв. Косово изричито насловио као „две државе“. У нашој широј јавности те речи треба да одиграју улогу анестетика у гласно најављеној операцији на отворном срцу Србије која треба да се обави у Паризу у септембру. То је оно срце које је неовлашћено и непозвано било понуђено „великом Макрону“ испред споменика захвалности Француској.

Seguir leyendo

15 Jul
La geopolítica y la política

Шта спаја Макрона и Вучића?

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Председник Француске Емануел Макрон морао је да одложи раније најављену посету Београду у децембру, због немира у Француској. Иако су француски медији ову посету најављивали као потврду оснаживања пријатељства Париза и Београда, јасно је да се ради о чистој пропаганди режимских медија. Тврдње о француско-српском пријатељству су део романтичарско-идеолошког погледа везаног за Први светски рат. Он је заснован на уважавању које су француски војници имали према српској армији и заједничкој борби на Солунском фронту. Ипак ствари су се од тада много промениле и не постоји никаква основа да се француско-српски односи данас гледају кроз призму Првог светског рата. То је потврдио и сам председник Француске када је на прослави поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата сместио председника Србије у магарећу клупу, док је такозваног председника самопроглашеног Косова ставио међу најважније званице.

Seguir leyendo

09 Jul
La geopolítica y la política

Албанско питање на Балкану

Пише: Славиша Батко Милачић

 

Од распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, aлбански фактор је међу главним актерима нестабилности на Балкану. У исто вријеме Албанци су главни геополитички партнер Сједињених Америчких Држава у региону. У складу са тим, пројекат Велике Албаније, који датира из 19. вијека и представља идеју о уједињењу свих Албанаца у једну државу је никад актуелнији. Наиме, Призренска лига је 1878. године тражила признавање националног идентитета Албанаца и аутономију Албаније у оквиру Османског царства. На скупу одржаном у Бајракли џамији у Призрену, тражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила све Албанце на Балкану. Од тог пројекта се није одустало до данашњег дана.

Seguir leyendo

04 Jul
La geopolítica y la política

Шта ризикује Русија на Балкану безрезервно подржавајући српске власти?

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

 

Политичка сарадња Русије са другим странама је по принципу везана за власт. Мислим да није увек паметно подржавати искључиво власт, без узимања у обзир о каквој се власти ради. Узмимо примере из прошлости као што су Порошенко или Сакашвили, који су по мом мишљењу нанели велике штете националним и државним интересима Украјине и Грузије.

Seguir leyendo