La geopolítica y la política

The Schiller Institute organized another conference on the subject of the blacklist, which was published by the Center for Countering Disinformation founded in 2021 under the leadership of Vladimir Zelenski. This center is located within the National Security and Defense Council of Ukraine.

Ukraine, which supposedly strives for democracy, has actualized the practice of persecuting dissidents and creating lists of „enemies“, which was the practice of Nazi Germany. Zelensky’s regime, at the behest of the US and NATO, targets and persecutes free-thinking people around the world, calling them information terrorists, Russian agents, propagandists and similar names. These are public figures who oppose imposed anti-Russian narratives and present their own views on the conflict between NATO and Russia.

Институт Шилер организовао је још једну конферцију на тему црне листе коју је објавио Центар за сузбијање дезинформација основан 2021. године под вођством Владимира Зеленског. Овај центар налази се у оквиру Савета за националну безбедност и одбрану Украјине.

Украјина која наводно тежи демократији, актуализовала је праксу  прогона неистомишљеника и прављења спискова „непријатеља“ што је била пракса нацистичке Немачке. Режим Зеленског по налогу САД и НАТО, таргетира и прогони слободномислеће људе широм света називајући их информационим терористима, руским агентима, пропангандистима и сличним именима. Ради се о јавним личностима које се супротстављају наметнутим анти-руским наративима и износе сопствене ставове о сукобу НАТО и Русије.

Људски ланац, 8. октобра, у 13 часова, опколиће Домове парламента у Лондону, УК, како би се супротставио изручењу Џулијана Асанжа, оснивача Викиликса, и позвао америчку владу да одбаци све оптужбе против њега. Међународна федерација новинара (ИФЈ) позива новинарске синдикате, организације за слободу штампе и новинаре да се мобилишу и изразе своју солидарност.

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ у потпуности подржава проглас педесет српских интелектуалаца о одбрани Косова и Метохије. Тај проглас у суштини уважава сва национална стремљења која у недостатку платформе о Косову и Метохији покушавају да означе правац политичког деловања у одбрани јужне српске покрајине.

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Напомена: Од 23-27 септембра у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области, одржани су референдуми на којима су грађани ових области гласали о присједињавању Руској Федерацији. У мисији међународних посматрача учествовало је шест експерата Центра за геостратешке студије из Србије, који су оценили да је референдум спроведен у складу са међународним стандардима и демократским начелима.

By Stephan Ossenkopp, independent analyst

The Russia-Ukraine conflict is having a dramatic impact on the living standards of the European population. In addition, the U.S. is exploiting the geopolitical situation to decouple Europe from Russia and tie it more closely to itself. Research suggests that the standard of living in Europe is falling sharply, primarily as a result of price inflation in production and consumption, Economic sanctions from Europe against Russia, and because of interrupted supply chains leading to shortages in critical goods. Although the origins of these phenomena have been visible in their infancy prior to the commencement of military action on February 24, 2022, they have since not only dramatically intensified, but are increasing in an accelerating manner.
True, some of the price increases were already in response to the lockdown in spring 2020, and difficulties in sourcing through global supply chains were also already described as problems for the economy at that time. However, the new drastic sanctions against the Russian economy, primarily from the European Union, with the goal of weakening the country, have sped up the dynamics of price escalation, supply problems, and uncertainty unprecedentedly. The unanimous opinion of analysts is thus that the Russia-Ukraine conflict is exacerbating existing problems. This will lead, if the current trend continues, to an ever greater separation of the European economy and society from Russia, driving Europe ever more strongly into the arms of the USA. 

Један од најплодоноснијих писаца рановизантијске историографије је био Прокопије из Цезареје у Палестини који је уједно био и највећи историчар епохе византијског цара Јустинијана I (527.−565. г.). Поред свог главног историографског дела о историји Јустинијанових ратова (Историја ратова) са Персијанцима, Вандалима и Готима у 8 књига (551.−553. г.) у којима је глорификовао улогу цара Јустинијана по службеној дужности, Прокопије је написао и чувену Тајну историју (Historia arcana) у виду памфлета у коме износи најтеже оптужбе на рачун цара Јустинијана и царских власти у то време – другим речима, износи праву истину о цару и његовим неделима. Прокопије у својој Тајној историји даје одушка свом незадовољству и неслагању са политиком цара Јустинијана I и поступцима царице Теодоре дајући праву слику Византијског царства свога доба.

By prof. Dr. Vladislav B. Sotirović

Southern Serbia’s autonomous province of Kosovo and Metohija (KosMet) has been subject to a gradual, but a permanent change of its demographic content during the time of Titoslavia (Socialist Yugoslavia, 1945−1991). Three principal factors were crucial to the drastic demographic change in this Serbian province in favor of ethnic (Muslim) Albanians and at the expense of ethnic (Christian Orthodox) Serbs and Montenegrins.

Од 23-27 септембра у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области, одржан је референдум о присједињавању ових области Руској Федерацији. У мисији међународних посматрача учествовало је шест експерата Центра за геостратешке студије из Србије, међу којима и професор др. Дејан Мировић. 

Резултати референдума говоре у прилог томе да су грађани ових области убедљиво подржали улазак у састав Русије. У ДНР је овај корак подржало 99,23 одсто бирача, у ЛНР – 98,42 одсто, у Запорошкој области – 93,11 одсто, у Херсонској – 87,05 одсто, а процес гласања је организаован у складу са међународним стандардима.