La geopolítica y la política

Преносимо са портала zurnal.me

Неспорни је факт да јавност изражава озбиљно незадовољство чињеницом да су промјеном власти у Црној Гори фактички поништене све позитивне политичке импликације литијског покрета манифестоване кроз одлазак ултрарадикалног антиправославног државног режима октобра 2020. године.

Пише: Проф. др Дејан Мировић

На конференцији за штампу српског председника од 6. маја главна тема је, по његовим речима, била изјава руског председника Путина о Косову од 26. априла. Овакав одабир главне теме је више него необичан ако се има у виду да је прошло 10 дана од Путинове изјаве и да је у међувремену руски амбасадор Боцан-Харченко изјавио да Русија неће признати такозвано Косово и да поштује Резолуцију 1244 која гарантује да је КиМ део Србије. Ипак, упркос оваквом више него јасном ставу Русије, Вучић је интерпретирао Путинову  изјаву дату  приликом сусрета са генералним секретаром УН Гутерешом. 

Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић

Истраживач-сарадник Центра за геостратешке студије, Београд

Послератни амерички геостратешки планови и Европа

Други светски рат се завршио 1945. г. НАТО – Организација Северноатлантског пакта (North Atlantic Treaty Organization) је формирана 1949. г. Са формирањем ове војнополитичке организације отпочиње Хладни рат 1.0 (1949.−1989. г.). Варшавски уговор је основан шест година касније (1955. г.) као војни одговор НАТО пакту који се, узгред, од многих популарно назива и као Nazi American Terrorist Organization с обзиром да је један већи број нацистичких официра из доба Хитлерове Немачке и Другог светског рата био запослен у структурама НАТО пакта након његовог оснивања. Јасно је да у овом савезу САД води кључну улогу по свим питањима његовог функционисања, а својим деловањем у неколико интервенција (нпр., Југославија, Либија) се показао фактички као класична али легализована терористичка организација.

Интервју Драгане Трифковић објављен на порталу eurasia.expert

Како оцењујете специјалну операцију Русије у Украјини? Зашто је Русија морала да донесе такву одлуку?

Почетак војне операције Русије у Украјини, чији циљ је демилитаризација и денацификација Украјине, уводи нас у нови процес у геополитичким оквирима који ће имати дугорочне последице. Руска Федерација је настојала да добије безбедносне гаранције путем политичког дијалога, али то није било могуће.

Пише: Дејан Мировић

Интегрална верзија текста објављеног на америчком порталу Veterans Today

Шеф Чеченске Републике Рамзан Кадиров игра важну улогу у текућем сукобу између Русије и Украјине. Од почетка специјалне војне операције денацификације и демилитаризације Украјине, он је био не само један од кључних актера на војном фронту називајући себе „пешадијом Путина“, већ и један од кључних извора информација о дешавањима на терену. Практично војну операцију је могуће пратити уживо преко Телеграм налога Рамзана Кадирова.

Налоге на друштвеним мрежама Рамзана Кадирова, прати преко 2 милиона људи и он свакодневно комуницира са својом публиком. Он дели видео снимке његових команданата, док се истовремено обраћа украјинским званичницима и њиховим трупама и говори о сопственој улози, као и улози његовог народа у војном сукобу.