La geopolítica y la política

Интервју Драгане Трифковић за научни часопис: Евроазија експерт

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ рекао је 26. априла да ће дијалог између Косова и Србије бити настављен 11. маја у Бриселу. Изјава је дата током заједничке конференције Бореља и председника Србије Александра Вучића. Каква су ваша очекивања од ових преговора? Да ли треба очекивати било какав напредак по косовском питању?

ЕУ већ годинама покушава да реши косовску кризу на онај начин на који су то осмислили Американци као главни спонзори косовске независности. ЕУ нема капацитета да се бави тако озбиљним проблемом, а у садашњим околностима ЕУ губи међународни значај. Свакако највећи парадокс је у томе да западне силе желе да „реше“ косовско питање заобилажењем међународног права што би представљало озбиљан преседан и дало додатни импулс многим сепаратистичким покретима свуда у свету.

Гост емисије Кота 17 била је Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије. Интервју је због правила Јутјуба који забрањује критички приступ мерама и упутствима везаним за пандемију Ковид 19 снимљена из два дела.

Пише: Иван Поповић

Нешто се чудно догађа у Сједињеним Америчким Државама. Није за одбацити могућност да су при доласку Бидена на власт, неоконзервативци стали са провођењем америчке вањске политике која је била привремено другачије формирана Трумповим мандатом, али засада нити превеликих акција нити самог дјеловања Бидена нема на свјетској политичкој позорници. Ово што се догађа са Русијом тек је одбљесак тестирања моћи двију сила истога ранга, но не дјелује да ће Биден кренути на озбиљније дестабилизирање Руске Федерације.

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Escrito Por: Miloš Zdravković

Када би Срби заиста пристали на класичну грађанску државу, перијанице “Друге Србије” би се прве бориле против ње. Њима је пуно ближа она која се може ишчитати из речи палестинскога вође Јасера Арафата који је једном приликом бошњачком лидеру Алији Изетбеговићу рекао: „Узми, Алија, па макар била као авлија.“ (Буквални превод Фахрудина Радончића, власника Дневног Аваза)

У Москви је 31. марта одржан округли сто на тему „Косовска криза: да ли је могуће решење?“
Организатори округлог стола били су: Координационо веће некомерцијалних организација Русије и Центар за геостратешка истраживања (Србија)

На Дан руске науке 8. фебруара, у брјанском огранку Академије при председнику РФ (РАНХиГС) почео је Фестивал науке – 2021. У оквиру фестивала организују се отворена предавања, састанци, округли столови и други догађаји. Међу њима – серија предавања познатог српског политиколога, директора Центра за геостратешке студије (Београд) Драгане Трифковић. Предавања су одржана 22-24. марта.

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews

• 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?

На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.