Преносимо: Балканска геополитика
Смрт градоначелника Харкова Генадија Кернеса догодила се као гром из ведра неба, иако је већ дуже био на лечењу у познатој берлинској клиници „Шарите“. Међутим, извештаји рођака и пријатеља о његовом здравственом стању уливали су одређени оптимизам.
Градоначелников заменик, Игор Терехов тврдио је да ће се „Кернес вратити у Харков и до 20. децембра одржати седницу Градског већа, полазимо од овог сценарија, остали се чак и не разматрају“. Међутим, изненада је заседање је померено за 9. децембар.
На седници је потврђена победу Кернеса, који се у Харкову није појавио на изборима за градоначелника, а затим је, по његовом поднеску (електронском поштом са клинике „Шарите“), одобрила кандидатуру Терехова на место секретара Градског већа, односно званично друге особе у граду и вршиоца дужности градоначелника у случају његовог одсуства. Буквално следећег дана постало је познато да се Кернесово здравље знатно погоршало, бубрези су му отказали, а неколико дана касније стигла је и вест о његовој смрти.
Потребно је напоменути да се за све време Кернесовог боравка у клиници „Шарите“ није објављена ниједна његова фотографија или звучна порука (а то је било у јеку предизборне кампање), речима његове родбине о здравственом стању веровало се једноставно на реч.
Треба подсетити да се Генадиј Кернес 2014. године налазио на лечењу у Израелу, након што је тешко повређен услед покушаја убиства, а фотографије из болничког кревета у врло различитим ситуацијама, уз омиљени гест „победа“, редовно су објављиване. И успут, није јасно зашто овај пут није одведен у Израел, где, између осталог, живи и његова мајка, већ у Немачку, у клинику «Шарите» где је лечен и Алексеј Наваљни и на којој је, од стране агената ЦИА, фалсификована дијагноза бившег украјинског председника Виктора Јушченка (да је отрован диоксином. Такође, да подсетимо, поновну анализу крви у овој клиници бивши председник је одбио)!
Становници Харкова ценили су Кернеса не само због економских успеха, већ и због чињенице да је, ослањајући се на свој ауторитет, вешто маневрисао те је не само задржао одређену аутономију за свој Харков, покушавајући да избегне конфронтацију са централном владом, већ и „умиренини” Харков, који је припадао најантиреволуционарнијим (антимајдан – обојена револуција изведена 2014. године – прим. ур.) градовима у Украјини. И још једном треба приметити да се све ово заснивало на његовом личном ауторитету.
Учешће Генадија Кернеса у одсуству на изборима за градоначелника омогућило је нови развој догађаја. Градоначелник је фактички постао његов заменик, Игор Терехов, при чему се не зна када ће се одржати нови избори, јер их заказује Врховна Рада (парламент Украјине), те је у склопу актуелних политичких прилика то постало потпуно непридвидиво питање.
У међувремену све функције заузимају кадрови провладине партије «Слуге народа», док националисти објављују наводно написане проруске чланке Кернеса, са циљем да све прикажу «као борбу са руским светом, који је подигао главу».
Може се рећи да је одласком Генадија Кернеса у Украјини исшчезао и последњи ћошак где се осећала добробит, што је, свакако, био Харков.
1. јануар 2021.
ИЗВОРИ: