Данас је јасније више него икада пре, шта је светски познати геополитачар Збигњев Бжежински мислио када је изговорио чувену реченицу: „Комунизам је готов, на реду је православље“. У овом тренутку jе кристално јасно да су православље и православни народи једини прави противници глобализма, и то из разлога што нико други нема адекватну алтернативу глобализацији.
Бжежински је схватио да Кина и земље муслиманског света нису у могућности да понуде нови светски морални пројекат. Због тога се указује на неопходност уништења сржи православне теологије, јер је једино православну теолошку мисао могуће повезати, са оним што је Бжежински у свом вокабулару називао глобализацијом.
Подсетимо се да је 1993. године управо овај амерички геополитичар, упозоравао тадашњег председника САД Била Клинтона да је „неопходно“ што пре решити питање руске националне мањине у бившим совјетским републикама, како би спречили Русију да у каснијем периоду испуни тај „вакум“, и тако поново постане моћна империја. Другим речима, тражио је да се реши питање милиона Руса који су преко ноћи остали мањински народ, и да на сваки начин буду онемогућени да се повежу са својом матичном земљом Русијом.
Такође, ништа мање познати амерички политиколог, саветник и академик Семјуел Хантингтон, је тврдио да су Русија и њена православна цивилизација неприкладне за Нови светски поредак, те да их с тога треба променити. Не треба сметнути са ума да је реч о човеку који је више од пола века провео на Универзитету Харвард, где је био директор Харвардовог Центра за међународне послове, као и да је постао светски познат по својој теорији из 1993. Године – „Сукоб цивилизација“, која говори о стварању Новог светског поретка после хладног рата. Хантингтон је тврдио да се будући ратови неће водити између земаља већ између култура, и предвиђао да ће исламски екстремизам постати највећа претња западној доминацији на глобалном нивоу.
Сведено у једноречје, то значи да им је данас Русија једина озбиљна препрека на путу ка успостављању доминације на глобалном нивоу. Англо-саксонски Запад јасно запажа да су сви православни народи широм света осетили радост због буђења Русије, која је високо подигла заставу Православља и православних вредности у борби против сатанистичког Западног хегемона. Они су јасно уочили да је једна од суштинских карактеристика православне вере, управо аутокефалност православних Цркава којом се, у јединству вере препознаје национална јурисдикција и аутентичност културе као и етнички карактер. Насупрот наднационалним религијама као што су католичанство или будизам, Православна Црква је увек делила судбину свог народа.
Када је реч о католичанству оно данас представља систем државне и професионалне делатности, као да је реч о великој мултинационалној корпорацији. Ако узмемо у обзир веру у Господа Исуса Христа, у католичкој цркви она не представља суштину постојања, већ средство за манипулацију.
Разматрајући ситуацију у Украјини, увиђа се да ова земља не представља ништа друго већ само средство за вођење тзв. прокси рата, ради остварења циљева Западног хегемона. Потпуно је јасно да је њихов једини циљ да се Украјина одвоји од Русије и претвори у антируски полигон за извођење ратних дејстава.
Када је реч о СПЦ, Свети Сава је још 1219. године у малоазијској Никеји тражио од цариградског патријарха аутокефалију за своју цркву, чиме је државу Немањића заувек определио. То је најбоље описао блаженопочивши владика будимски Данило, који је рекао: „Из Европе је већ тада допирао смрад инквизиторских ломача, тако да је Св. Сава хтео да спасе народ од пада у јерес“.
Англо-саксонски хегемон је јасно уочио да су аутокефалност и саборност Православне вере највеће препреке на путу реализације Далсове „Доктрине борбе против Истока“, у којој су наведене смернице како да се разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама, тј. да се угаси национална свест њихових грађана и сломи војна моћ словенских држава. Иначе, Ален Далс (Allen Welsh Dulles) је био први цивилни директор ЦИА. У овом документу се наглашава да се наведени циљеви могу реализовати путем корупције и то највиших црквених великодостојника.
Највероватније да је уз помоћ наведених метода, све почело „изненадним“ давањем аутокефалности расколницима у Украјини од стране Цариградског патријарха Вартоломеја Првог, што је било одлучујуће да се упали искра ратног сукоба који још увек траје.
Касније је поглавар Цариградске патријаршије извшио још један неканонски упад у поље јурисдикције Руске православне цркве, када је уз помоћ држаног врха Летоније „отргао“ Митрополију РПЦ од Мајке Цркве, и прогласио своју јурисдикцију на територији ове балтичке земље.
Потом је по истом рецепту разбојнички упао у поље СПЦ, тј. у аутономну митрополију МПЦ која је у том тренутку имала пуну аутономију али под јурисдикцијом СПЦ, тј. патријаршије у Београду. Потом је из „необјашњивих“ разлога врх СПЦ донео одлуку о давању аутокефалности МПЦ-ОА и то као Мајке Цркве, дајући у трајно власништво и све цркве, манастире и гробља српских јунака који су положили своје животе за ослобађање овог дела Јужне Србије.
Очигледно је да је креаторима „Доктрине борбе против Истока“, осим коруптивних метода у знатној мери помогло и прихватање секуларизма од стране поједих помесних аутокефалних цркава. Ради подсећања, доктрина секуларизма представља одвајање индивидуалних права на религијско веровање од ауторитета државе и замишљена је као одговор на питање, како признати и заштитити сувереност појединца у сувереној држави. У основи, то је подразумевало потпуну одвојеност Цркве од Државе и обрнуто.
Међутим, у данашње време сведочимо грубом мешању државних органа у унутрашње ствари цркве. Бугарски портал „24 часа“ је 21.09. о.г. пренео да су бугарске власти протерале старешину Руске православне цркве у Софији, архимандрита Васијана Змејева и двојицу свештеника храма Светог Николе Мирликијевског Чудотворца, јер наводно, представљају „претњу по националну безбедност“. Како је за овај портал изјавила руска амбасадорка у Софији Елеонора Митрофанова, свештеници Руске православне цркве су позвани у миграциону службу, где им је речено да њихов даљи боравак у Софији представља претњу по националну безбедност, после чега су полицијским колима одведени до својих кућа како би покупили ствари. Амбасадорка Митрофанова је додала да су потом одведени у цркву а одатле до границе са Р. Србијом.
Руска амбасада у Софији је издала саопштење у коме се изражава огорчење чињеницом и формом одлуке коју је донела бугарска страна. Такође се додаје да је „очигледно да је садашње руководство Бугарске поставило себи задатак да уништи не само друштвено-политичке, културне и хуманитарне везе између две земље, већ и да прекине односе између сестринске Руске и Бугарске православне цркве, као и да окрене руски и бугарски народ један против другог“.
Такође, Танјуг је пренео да је Министарство спољних послова Русије изразило снажан протест бугарском амбасадору у Русији Атанасу Кристину, због протеривања свештеника Руске православне цркве из Бугарске. Руско министарство је деловање бугарских власти назвало провокацијом која је „потпуно у складу са актуелним евроатлантским смерницама за борбу против руског утицаја“ и обећало неизбежне непријатне последице по иницијаторе.
У исто време, јереси патријарх Вартоломеј Први је боравио у Мађарској на позив бенедиктанаца Панонхалме, док је 30.09.2023. године на позив папе Франциска учествовао у Риму у „Екуменској молитви за успех предстојећег заседања Синода Католичке цркве“?
У тренутку када је опстанак јединства Православне цркве доведен до саме тачке пуцања, јереси патријарх Вартоломеј Први се састаје са бускупом Католичке цркве Вилхелмом Краутвашлом, док неформалним разговорима присуствују Алфонс Клос, председник Про Ориенте, Питер Пифл-Перчевић, председник секције Грац Про Ориенте, православни теолог проф. Григорије Ларенцакис и председавајући Екуменског форума хришћанских цркава у Штајерској Кристијан Лајбниц и други.
После свега наведеног, нема сумње да смо сведоци одлучујуће борбе за опстанак Православне цркве, јер присуствујемо судару два света, две цивилизације, једном речју, сукобу добра и зла, хришћанства и сатанизма.
4. новембар 2023.