Пише: Диогенис Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета
Свети Теодор Судит: „Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже, ко сам ја? Нема право ни свештеник, … ни владар,… ни земљоделац, … ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!?“ (Пренето из: сајт Борба за веру, „Уредништво: Анти – Свети Сава проклиње Српчад“, 27.03.2024).
Нико није сумњао у пророчке речи Андре Малро-а (1901-1976), познатог француског министра културе у влади Шарла де Гола, када је још половином прошлог века рекао да ће религија у XXI веку бити један од кључних елемената у креирању геополитике.
Ипак, данашње време је најуверљивије описао Такер Карлсон, познати амерички конзервативни политички коментатор и књижевник, рекавши да живимо у времену сукоба две цивилизације, а не само два политичка блока. Очигледна је истина да све што постоји на свету временом стари, што се односи и на империје, само што се њихова слабост огледа у чињеници да одбијају то да признају. Кроз историју смо имали бројне преседане када царства нису признавала пораз: Трећи рајх је до последњег дана био уверен да може победити док је горео Берлин; Наполеонова Француска је одбијала да прихвати пораз у Русији, што је касније довело до катастрофе; Британска империја је у својој декаденцији изгубила све, без да је формално признала пад.
Исто се догађа и данас, јер Запад верује да његова истина нема алтернативу, тако да ће суочавање са поразом бити веома болно. У том контексту, Такер Карлсон је навео једну упечатљиву метафору, када је Запад упоредио са разведеним шесдесетогодишњаком који и даље јури младе жене верујући да изгледа као кад је имао 25 година. Ова метафора није само духовита већ је и тачна. Колективни Запад на челу са САД и даље живи у „временској капсули“ сопствене хегемоније из 90-их, у уверењу да може да руши режиме и поставља одане владе, али, и да утиче на распарчавање Православне цркве у циљу њеног слабљења, као и убацивање различитих јереси у складу са својим геополитичким потребама. Управо на то нас је упозорио мудри Андре Малро напред поменути, када је пророчки рекао да ће религија у XXI веку бити један од најзначајнијих фактора у креирању геополитичке мапе света.
У том контексту, значајно је подсетити да је једна од најугледнијих професора Правног факултета у Београду, проф. др Смиља Аврамов, и члан Сената Републике Српске, у једном од својих интервјуа обелоданила да су 1976. године Ватикан, САД и Немачка потписале тајни споразум од 11 тачака, у којој је једна од централних теза била идеја о федерализацији света, док се једна од тачака односила на тотално уништење православља. У документу је образложено да православље као религија мора бити избачено из светских комуникација, јер је то једини хомогенизујући елемент православних земаља који има политичке димензије тако да би глобализација уз православље тешко успела. Направљен је план за продор у Православну цркву уз давање неограничених финансијских средстава којима би се придобили највиши црквени високодостојници.
- Васкршња Посланица – Пелагијево-Целестијева јерес
Осим неканонског давања аутокефалности расколницима у Украјини (Православној цркви Украјине) као и потреса у православним црквама балтичких земаља које су под јурисдикцијом Московске патријаршије (Летонија, Естонија, Литванија), о којима је до сада много пута било речи – као еклатантан пример удара геополитичких центара на јединство Православне цркве, представља и појава јереси у Српској Православној цркви.
Као пример, наводимо исповедање Пелагијеве-Целестијеве јереси, у Васкршњој посланици Српске православне цркве (СПЦ) 2025. године, која је доступна на сајту СПЦ.
У вези са поменутом јереси у Васкршњој посланици, негативан став је одмах изнело Уредништво портала Борба за веру у аналитичком и опширном чланку објављеном на том порталу, али и у протестном писму које су потписала 29 лица међу којима је и аутор ових редова.
Исповедање поменуте јереси налази се у следећој реченици Васкршње посланице (2025): „…Ако природа престане да постоји, а ми смо је данас довели до руба пропасти, израбљујући је ради нашег индивидуалног уживања, престаћемо и ми да постојимо јер смо део природе“.
Из тога се може закључити да је човек, створен смртним. Значи да је и први човек, Адам, створен као смртан. Управо се у томе и састоји исповедање Пелагијеве-Целестијеве јереси, која је осуђена на VIII помесном сабору у Картагини, 411. године (Правила 109-116), који је због те јереси и сазван, као и на III Васељенском сабору у Ефесу, одржаном 431. године (Правило 1. и 4), на којем је ова јерес осуђена заједно са Несторијевом јереси. (Извор: Правила Православне цркве са тумачењима, Никодима Милаша, епископа Далматинског, фототипско издање Епархије Далматинске, Београд-Шибеник, 2004. год).
Посебно треба нагласити, да се у 109. правилу VIII помесног сабора у Картагини, каже: „Сабор против Пелагија и Целестија… Предсједавајући свему сабору епископ Аврелије, при ђаконима, који су стојали, признано је од свију епископа картагинске цркве, који су овоме светоме сабору приступили и чија су имена и потписи приложени: Да Адам није створен од Бога смртним. Који каже, да је први човјек, Адам, створен смртним, тако да, сагријешио он, или не сагријешио, морао је опет умријети тијелом, то јест, изићи из тијела, не ради казне за гријех, него услијед природне неопходности, нека је анатема. (III Вас. 1,4; картаг. 110-116).
Због свега наведеног, сматрамо да је апсолутно недопустиво доводити у питање православне догмате на којима је свети Сава инсистирао и које је оставио у свом Законоправилу, као и изношење двосмислених или догматски нејасних формулација, које на жалост, српски патријарх Порфирије Перић и поједини епископи себи дозвољавају.
- Патријарх Порфирије Перић и Синодик Православља
Патријарх Порфирије Перић је 24. марта 2024. године, на Недељу православља, читао Синодик Православља у храму Светог Саве на Врачару, у Београду, где је према транскрипту, између осталог, рекао:
„Онима који погрешно уче о Духу Светоме, о томе да Он происходи од Оца – АНАТЕМА!
Онима који погрешно уче о Цркви Божјој као Телу Христовом – АНАТЕМА“!
Индикативно је, да снимак говора патријарха Порфирија Перића није објављен на званичној ТВ станици београдске патријаршије „Храм“, иако је пуштање аудио-визуелних записа са сличних догађаја уобичајена пракса на том каналу. Недвосмислено је, да се овакво саопштене анатеме могу тумачити као исповедање вере налик доктрини Римокатоличке цркве, што је запрепастило правоверне у Српској православној цркви, и изазвало огромну пометњу и узнемиреност међу свештенством и верницима, јер на тај начин су изречене АНАТЕМЕ НА ПРАВОСЛАВНЕ.
На овако велики скандал, одмах је реаговало Уредништво портала Борба за веру (27.03.2024), и објавило текст под насловом „Уредништво – Анти Свети Сава проклиње Српчад“! У тексту се између осталог наводи: „Порфирије је изрекао клетве на православне, и пред Богом нема (језуитских) играрија типа: ‘ви га нисте разумели’ или ‘превод Синодика’ је лош. Као што већ рекосмо – нема ‘пуј, пике, не важи!’“.
„Порфирије је све ово урадио потпуно промишљено и намерно. Индиректно, он је исповедио Филиокве, то јест папистичку ‘бабунску реч’. Он, као филокатолик тако и верује. Рачунао је на то, да ће присутни у Храму Светог Саве акламативно потврдити његове анатеме, што су они и учинили. То су они који се причешћују на Свакој Литургији, без припреме, па су сада, као плод, задобили не расуђивање, највећи дар духовни, него безумље (јер, како другачије објаснити да они углас потврђују Порфиријеве клетве, које су клетве и на њих саме?!). Они помињу свете који су се сваколитургијски причешћивали. Један од њих био је и Свети Теодор Студит, који је, баш зато што се стално причешћивао, био спреман да положи живот за иконопоштовање (а они изричу проклетства на православне на ‘дан одбране икона’). Свети Теодор Студит веома је јасан и недвосмислен:
‘Заповест је Господња да не остајемо неми у временима када је вера у опасности. Када је у питању вера, нико нема право да каже, ко сам ја? Нема право ни свештеник, … ни владар,… ни земљоделац, … ни бескућник који једва долази до дневног следовања. Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован!?’“.
Све до сада наведено, без сумње указује да је патријарх Порфирије Перић исповедио ФИЛИОКВЕ, то јест духоборачки папизам, те било какав покушај оправдања да је у питању „погрешан превод или само игра речи“, у потпуности одбацујемо.
Другим речима српски патријарх Порфирије Перић уместо да поштује јеванђелске речи, Христове речи о томе да Дух Свети „од Оца исходи“ (Јн 15,26) он се приклонио духоборству Латина, по којима Дух Свети исходи и од Сина! Ради тога су искварили Символ вере додавши Filioque.
Познато је да је спор око Филиокве стар око хиљаду година, и због њега су се заљуљали темељи Христове Цркве. Због тога се Црква и поделила 1054. године на Православну и Римокатоличку, када је дошло до Велике шизме или раскола. Временом је Римокатоличка црква увела бројне новотарије и лажна учења, тако да су осим Филиокве, до данас увели: Папски примат, Непогрешивост, Безгрешно зачеће Богородице, Чистилиште, Света Евхаристија, Индулгенција, Крштење, Свето миропомазање итд.
Јереси римокатолика су билe искључиво њихове „привилегије“. Основна кривица православних, по њима, била је у томе што никада нису желели да прихвате учење Запада. Ово је показатељ да су православни увек остали верни традицији вере, предате од прве апостолске цркве. Насупрот томе, паписти су временом одсецали себе од тела Цркве падајући у све веће и веће догматске грешке, и на тај начин ширили јаз између Источне и Западне цркве.
- Епископ Пожаревачко-браничевски Игњатије Мидић
На жалост, напред реченим се не завршава списак јереси које постоје под сводовима Српске православне цркве. Њима би додали и учење епископа Пожаревачко-браничевског Игњатија Мидића, који хули на учење Светог Јеванђеља, јер на предавањима из догматике студенте теологије учи „да је људска душа смртна“!!!
Ко се искрено каје и хоће да се спасе, не сме да одступи са пута којим су ходили наши свети преци: не сме да пристане на екуменизам, папизам и модернизам, као ни на учење попут епископа Пожаревачко-браничевског Игњатија Мидића.
- Патријарх Порфирије Перић тражио да Православна црква у Америци призна „Македонску православну цркву – Охридску архиепископију“!
Још једна скандалозна вест у вези са патријархом Порфиријем Перићем, стигла нам је са руског православног телеграм канала Правблог, а то је да је „на захтев српског патријарха, Православна црква у Америци признала „Македонску православну цркву – Охридску архиепископију“. На каналу Правблог се, између осталог, наводи да је Свети архијерејски синод Православне цркве у Америци на седници одржаној 21. маја 2025. године потврдио пуно евхаристијско заједништво са епископима, свештенством и верницима зване Македонске православне цркве – Охридске архиепископије.
Одлуку о признавању те „цркве“, објавио је поглавар Православне цркве у Америци, Његово Преосвештенство архиепископ вашингтонски и митрополит целе Америке и Канаде Тихон, у извештају од 15. јула 2025. године, који је поднет на 21. Свеамеричком црквеном сабору, одржаном 14-20. јула 2025 г. у Фениксу, савезној држави Аризона, САД.
Према писању портала liturgija.mk „канцеларија митрополита Тихона и архиепископа охридског и македонског Стефана тренутно ради на организацији саслуживања које ће се одржати у Саборном храму Св. Николе у Вашингтону, и које ће бити крунисано свечаним признањем аутокефалности Македонске православне цркве, која ће на тај начин заузети место поред Православне цркве у Америци, као потпуно аутокефална помесна православна црква“.
После свега реченог, остаје нам да упитамо патријарха Порфирија Перића и његовог духовног оца владику Бачког Иринеја Каранушић-Буловића, да ли су до сада наведене скандалозне поступке самовољно и свесно предузимали против интереса Српске православне цркве, или им је неко диктирао шта и како да чине?
Такође питамо, из ког разлога се запоставља Одлука Светог архијерејског сабора из 1939. године о томе да је Светосавска – Крмчија (Законоправило) Светог Саве званични номоканонски Зборник СПЦ? Ваљда зато што се не примењује и што епископи не желе да народ чита какви треба да буду епископи и свештеници. То су прави разлози због којих епископ бачки Иринеј Каранушић-Буловић није дозволио да се у Новом Саду јавно изложи Законоправило Светога Саве.
У циљу распарчавања Српске православне цркве, Свети архијерејски сабор је поверио бачком епископу Иринеју Каранушић-Буловићу да измисли 26 архиепископа, противно оснивачу – Светом Сави који је нашу цркву основао са једним архиепископом.
Дакле, то питање постављамо с обзиром на невероватну подударност одлука које доносе појединци у Српској православној цркви, са геополитичким плановима колективног Запада у вези са уништењем Православне цркве – путем фрагментације (уситњавања) тела цркве као и појавом јереси у складу са западним геополитичким интересима?
Исто тако се питамо, на основу којих аргумената је Свети архијерејски сабор укинуо некадашњу одлуку такође Светог архијерејског сабора број 44/зап. 10 од 24. маја 1967. године о ОДБИЈАЊУ захтева Светог архијерејског синода Македонске православне цркве бр. 226 од 3. фебруара 1966. године, да се аутономној Македонској православној цркви да аутокефалност?
На основу свега напред изложеног, питамо патријарха Порфирија Перића и епископа Бачког Иринеја Каранушић-Буловића: Ко вам је дао право – да бројну културну и духовну баштину Немањића, Мрњавчевића, Бранковића и др, као и гробља на којима почивају посмртни остаци највећих јунака које је српски род имао у својој историји (између осталих и деде потписника ових редова, др Аврама који је као Грк лекар добровољац у српској војсци, положио живот у 47. години за српске националне интересе) – предате у руке онима који су на идеологији комунизма створили једну титоистичко-атеистичко-секуларну творевину, засновану на антисрпству, користећи се именом грчке Македоније, која је више од 3000 година била Хеленска и таква ће остати до краја света.
И коначно, како тај скандалозни чин Светог архијерејског сабора Српске православне цркве објаснити Његовом високопреосвештенству охридском митрополиту Јовану, кога су власти из Скопља држале утамниченог више од једне деценије, и који је био спреман да живот положи за Христову Цркву; како разумети поништење именовања охридског архиепископа Јована, коме је патријарх Павле издао Потврду (Пбр. 172 од 24. маја 2005. године) у којој пише да је изабран „за Архиепископа охридског и Митрополита скопског, Председника Светог архијерејског синода аутономне Православне Охридске архиепископије и Поглавара исте… Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Господин Јован јесте канонски и законски Предстојатељ Охридске архиепископије, аутономне Православне Цркве у оквиру Српске Патријаршије, и да сви треба да га признају и уважавају“; шта рећи осталим српским владикама које је именовала Српска православна црква да начелствују у Скопљу, Охриду, Битољу…; како погледати у очи српски живаљ тог краја, кога македонски неокомунисти стално прогањају и сатиру.
- ЗАКЉУЧАК
После свега наведеног, питамо патријарха Порфирија Перића и епископа Бачког Иринеја Каранушић-Буловића: Да ли је могуће да верујете да ће било која световна власт остати вечна и незамењива, без обзира на околности у којима се чинила моћном и силном! Требало је да знате да закон пролазности ставља печат на сваку земаљску личност и прекрива је мраком нејасног сећања или потпуног заборава.
Подсетићемо вас да је чак и настојање моћне царске власти у Византији да успостави верско јединство почетком седмог века, довело до појаве Монотелитизма, проглашеног за јерес, која је потресла целу Цркву. Томе се супротставио само један једини човек, свети Максим Исповедник (581-662), и на тај начин, као једина свећа која светли, сачувао Православно учење. Временом је чак и име некада моћне Византијске царевине изгубило сваку звучност за ухо савременог човека, а како ће тек бити са именима данашњих слабашних и безначајних велможа!
Зато ћемо, „Центар за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, и ја као његов председник, ако буде потребно, остати последњи светионик одбране Христове Цркве, јер ћемо увек бити непоколебиви и доследни у остваривању мисије коју спроводимо: заштита хришћанског идентитета као носећег стуба националног идентитета сваког православног народа, без којег ниједан народ нити држава не би могли да опстану; као и одбрана јединства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која је у данашњем времену угрожена више него икада пре у својој дугој историји.
То ћемо чинити без обзира на претње, игнорисања и уцене којима смо изложени; без обзира на чињеницу да се налазимо у срцу дехристијанизоване Европе, која је одавно одбацила лик Богочовека Христа; Европе у којој се толерише и промовише сатанистичко деловање као највеће зло у историји људског рода; материјализованој и духовно палој Европи која је Господа Бога заменила за новац који је уздигла на пиједестал божанства; Европи у којој се афирмише девастација породице као основне ћелије сваког нормалног и здравог друштва.
- Порука за патријарха Порфирија Перића и епископа Бачког Иринеја Каранушић-Буловића:
Морали сте знати да је људски живот веома кратак и пролазан!
Ми данас живимо историјске тренутке, када се са оним што чинимо, уписујемо у историју!
Срећом, бићемо уписани на потпуно различитим странама историје!
Fuente: Centro de estudios geoestratégicos
Instrucciones:
https://stanjestvari.com/2025/05/12/obracanje-sa-saboru-povodom-ispovedanja/
28. јул 2025.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文