El foro fue inaugurado por el DPR Presidente Alexander Zakharchenko, y después de la parte general, el trabajo continuó en el plazo de tres paneles: soluciones políticas a la crisis, la cooperación económica del DPR y LPR con otras partes, la acción humanitaria y cooperación cultural de la DPR y LPR con otras partes. Al foro asistieron el presidente de la RPD de la Asamblea Andrei purgin, el Diputado Presidente Dprdenis Pushilin, el Ministro de Asuntos Exteriores Alexander Kofman, el diputado presidente de la LPR, Vladislav Deinego, Ekatarina Matyushenko, Ministro de Finanzas de la RPD, así como más de veinte invitados del extranjero, incluyendo: Alexey Zhuravchev - diputado de la Duma Estatal de la Federación de rusia, Jean-Luc Schaffhausen - MEP, Johann Beckmann - finlandés sociólogo y analista político, Manuel Ochsenreiter - Editor - En-Jefe de la revista alemana zuerst, Alessandro Mussolini-italiano político (Forza Italia), Evgenia uzunidi- diputado en el Parlamento griego (Syriza), Dragana Trifkovic - Director General del Centro de estudios geoestratégicos, Marcus Fronmeier - político alemán (Alternativa para Alemania), Colin Stevens - periodista de Gran Bretaña, Luis Dunvalder - el ex presidente de la región italiana de Tirol del Sur, Petros Papakonstatinu - periodista de Grecia, Stevica Dejanski - representante del Centro para el desarrollo de la cooperación internacional, Andrea vilotti - economista de Italia, Cavork Elmasyan - analista político de Siria, Alan Franny - Presidente de la organización francesa de ayuda de emergencia a los niños de Ucrania, Michael Bakú- el teniente de alcalde de la ciudad de Afula (Israel), Alejandro Bertoldi - político de Italia (Forza Italia), Max señuelo - periodista de Israel, Arno Soyez - director de la televisión francesa Libertés, Emmanuel LeRoy - francés de la organización de ayuda de emergencia a los niños de Ucrania.    

(Економски панел на тему: Mогућности Донбаса за развој економске сарадње у оквиру Украјине са другим државама)     

Тема излагања Драгане Трифковић: Поуке из Србије, сличности и разлике између Србије и Донбаса     

На самом почетку желим да вам пренесем поздраве из Србије, и да вам кажем да ми из Србије са великом пажњом пратимо дешавања у Донбасу. Сценарио рата у Украјини нам је више него познат, и он је само наставак рата који је почео на простору бивше Југославије пре више од две деценије  у оквиру стратегије опкољавања Русије.  Сва страдања која је српски народ преживео у њему, сада преживљавате ви овде. Од увезене револуције, преко медијских манипулација и лажи, до бомбардовања цивила и крвавог рата који се води. Нажалост део народа у Украјини који је индоктриниран мржњом, не може да схвати да узрок рата није етничке, већ политичке природе, и да су рат покренули политичари које је Запад изманипулисао.      

Још једна тешка заблуда је вера у то да ће  ЕУ донети Украјини просперитет. Имамо случајеве нпр. Бугарске, Румуније и Грчке које су осиромашиле уласком у ЕУ, као и пример моје земље која је кроз петнаестогодишње европске интеграције доведена у положај колоније. Већем делу Европе је јасно да ЕУ није модел који може да опстане на добробит свих који у њој живе и да је потребно пронаћи нови. ЕУ је у дугогодишњој економској али и политичкој кризи, из које се за сада не види излаз. Од како је економска моћ померила своје тежиште са Запада на Исток, Европа није успела да пронађе место у измењеним околностима. Она има потребу да се економски и енергетски повезује са евроазијским простором, али главна препрека томе су САД.  У томе и лежи узрок  рата у Украјини. Међутим сигурно  је да се процес промене односа светских снага који је у току неће зауставити, нити ће се односи вратити на на пређашње стање.  Брже прилагођавање променама омогућиће бољу позицију оним странама које су довољно мудре да их препознају и узму у обзир.     

Ја бих желела да вам пренесем искуство из Србије, као лош пример који може да вам укаже на то како не треба да поступате. Србија је прошла кроз економске санкције и крваве ратове а након тога је бомбардована 1999. противправно, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација  од стране НАТО алијансе коју је тада сачињавало 19 држава. Бомбардовање Србије оставило је трајне економске, еколошке и здравствене последице, бројне цивилне жртве и велику материјалну штету која се процењује на сто милијарди долара. Уништени су инфраструктурни и индустријски објексти, који су били и главни циљеви бомбардовања. Након тога имали смо такозвану револуцију коју је подржавао и финансирао Запад и на власт су дошле демократске и либералне структуре. Тада почиње разарање свих институција изнутра, а оне су данас доведене до огољене силе која спроводи туђе интересе. Одмах након доласка на власт прозападних структура, уништен је домаћи банкарски систем чије место су заузеле западне банке. Западне банке су Србији дале кредите са високим каматама за обнову онога што нам је Запад порушио. Као што сам већ напоменула, процес евроинтеграција довео нас је до економске неодрживости. Србија је као гест добре воље почела једнострано да примењује Споразум о стабилизацији и придруживање са ЕУ. Успостављањем зоне слободне трговине између Србије и ЕУ и укидањем царина на увоз робе из ЕУ и онако уништена српска привреда је дотучена. Српски пољопривредни производи нису могли да конкуришу европским из једноставног разлога што Србија издваја 2% из буџета за пољопривреду а ЕУ око 40% укупног буџета.  Због тога је Србија од пољопривредне земље која је накада извозила своје производе, постала земља која увози страну робу, док домаћи произвођачи немају могућност пласмана на нашем тржишту под таквим условима.  Још једна кључна ствар која утиче на свеукупни негативни  економски биланс је то што Србија не улаже у домаћу привреду већ је усмерена на привлачење страних инвеститора, који у Србији траже јефтину радну снагу и увећање сопственог профита. Поред тога руководство Србије под утицајем запада, жели да прода стратешки важне државне ресурсе као што је предузеће за телекомуникације и Електро-привреду Србије, чиме би се они нашли у рукама странаца. Недавно су српске власти потписале са НАТО који је извршио агресију на Србију, споразум Индивидуални акциони план партнерства, којим су обавезали Србију на не само војну, већ и економску и енергетску сарадњу са НАТО земљама, али и на унутрашње  уређење земље према потребама НАТО у готово свим областима. Ово нажалост није први споразум који су у име Србије потписале прозападне власти иако је чак 80% грађана Србије против сарадње Србије са НАТО.     

Са друге стране Србија је једина земља ван простора бившег Совјетског савеза која има потписан Уговор о слободној трговини са Руском Федерацијом, али пошто је српска привреда уништена Србија не може у довољној мери да користи тај уговор. Недавно је Србија, такође под уценом Запада, одбила понуђену помоћ и инвестиције од стране Русије за развој српске привреде, на сопствену штету.       

Из овога можете да закључите да морате да пођете од сопствених интереса и да се ослоните на сопствене ресурсе како бисте били заиста слободни. Ако ми данас поставите питање да ли је теже поднети рат или мир под окупацијом, мислим да вам се не би свидео мој одговор. Први приоритет за Донбас је успостављање мира, али то само по себи не подразумева и слободу.  Да бисте били слободни, треба да имате јаке институције, да сачувате своје ресурсе и да развијате сопствену привреду, невезано за одлуку о вашем будућем статусу.  Вама нису потребни кредити Међународног монетарног фонда, када имате ваше руднике угља, хемијску индустрију, металургију, наменску и пољопривредну индустрију. Потребно је  да добро управљате њима, да развијате домаћу привреду и да нађете тржишта на која можете да пласирате производе. Поред традиционално блиских веза са Русијом, Евроазијска економска заједница пружа огромне могућности.  Биће потребно доста рада и труда на обнови свега што је у рату уништено, али са јасно постављеним циљевима и народним консензусом можете да будете сигурни у успех.     

Уверена сам да ћете се суочити са свим изазовима и да ћете успети у изградњи, односно обнови ваше куће, као што сте се изборили за то да сами у њој доносите одлуке.     

Поред туге коју са вама делимо  због трагичних дешавања, делићемо у будућности ваш мир и напредак. Ви ћете за нас бити весник неке боље будућности.     

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије     

15. мај 2015.