La geopolítica y la política

Драгана Трифковић: Ко режира кризу на Косову?

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Многобројни светски медији извештавали су претходних дана о ескалацији сукоба на административним прелазима Јариње и Брњак који се налазе између централне Србије и јужне српске покрајине Косово и Метохија. Реч је заправо о класичним граничним прелазима који су супротно важећој Резолуцији СБ УН 1244 и Уставу Републике Србије, инсталирани након што се са тим сагласило садашње руководство Србије у децембру 2012. године (1).

Влада Републике Србије сама је финансирала изградњу граничних прелаза и постављање царинске контроле између Косова и Метохије и остатка Србије.

Такође након потписивања Бриселског споразума 2013. године Србија је сама угасила институције државе Србије на територији Косова и Метохије, односно безбедносних структура и правосудних органа. Тиме су преостали Срби на Косову и Метохији препуштени сепаратистичким структурама независног Косова.

Тренутни протести на граничним (административним) прелазима који трају већ десет дана, почели су након одлуке Приштине о замени српских регистарских таблица приликом уласка на Косово и Метохију и распоређивања припадника специјалних косовских јединица РОСУ (2).

Револтирани Срби су блокирали путеве који воде ка административним прелазима.

Поред косовских безбедносних снага на територији јужне српске покрајине налази се НАТО под мандатом КФРОР-а, који је изразио забринутост због напетости на граници и послао додатне снаге да примире ситуацију.

За то време српски председник Александар Вучић подигао је борбену готовост српске војске и послао авијацију да надлеће територију у близини граничних прелаза.

У међувремену се разјаснило да је председник Србије Александар Вучић лично потписао 2016. године тајни договор о реципроцитету са председником сепаратистичке владе Исом Мустафом.

Овим договором Београд је пристао на то да Приштина примени исте мере према возилима из Србије, какве Србија примењује према возилима са ознакама сепаратистичког Косова. Тиме се званични Београд сагласио са тиме да се укину српске таблице на територији Косова и Метохије у корист регистарских таблица независног Косова.

Добро обавештени кругови на Косову и Метохији тврде да је садашњи инцидент око регистарских таблица договорен приликом недавне посете Ангеле Меркел. Александар Вучић је и до сада успевао да задовољи немачке прохтеве на штету државних и националних интереса.

И док се многобројни медији баве темом могуће поновне ескалације сукоба на Косову и Метохији, чини се да ситуација није ни приближно тако опасна колико на први поглед делује.

Наиме подизање борбене готовости војске Србије је нешто што званични Београд често предузима, али само у циљу дизања прашине. Територију Косова и Метохије контролишу НАТО снаге, а руководство Србије њих сматра фактором стабилности.

Ни у ком случају се садашње руководство Србије не би усудило да се умеша у  надлежности НАТО на Косову и Метохији, чак и у случају када на то има право. Наиме, по Резолуцији Савета безбедности УН Србија има право да тражи повратак до 1000 припадника српских безбедносних снага на територију Косова и Метохије, али председник Србије ни једном није поменуо то право. Напротив, упорно истиче како Србија на Косову и Метохији нема ништа, без обзира што по међународном праву Србија има све.

Докле год се НАТО снаге налазе на територији Косова и Метохије, не постоји опасност од избијања сукоба. И сам председник Александар Вучић се обратио НАТО са захтевом да помогне око смиривања ситуације.

Да ствари буду парадоксалније, док војска Србије по ко зна који пут учествује у позоришној представи, излажући се чак и подсмеху Албанаца, представници такозване Српске листе обезбеђују припаднике специјалних јединица РОСУ и помажу им у обављању посла на Јарињу и Брњаку.

Истовремено, Србе који долазе на барикаде обезбеђују косовске полицијске снаге, па се чини да је све то једна добро режирана представа са обе стране.

Што се тиче сепаратистичких власти на Косову које сада предводи Аљбин Курти, њима таква ситуација сасвим одговара због предстојећих локалних избора, јер се показало да позитивно утиче на њихов рејтинг.

С друге стране, Александар Вучић садашњу ситуацију користи за анимацију националних бирача, говорећи да неће дозволити погром Срба или било какве проблеме на Косову и Метохији. Суштински, Вучић је довео до тога да Србија нема више никакву контролу над јужном српском покрајином, а тиме и себе у позицију да ни о чему не одлучује када је у питању Косово и Метохија.

Националистичка реторика и популизам увек преовладавају у предизборној кампањи, а на пролеће 2022. године се одржавају председнички и по свој прилици ванредни парламентарни избори у Србији. Из тог разлога, Александру Вучићу сасвим одговарају садашње тензије са Косовом, за предизборну кампању.

Истовремено, док Александар Вучић глуми заштитника српског Косова, истовремено не предузимајући никакве конкретне кораке, представници Српске листе који представљају експозитуру Вучићеве Српске напредне странке на Косову и Метохији где су део власти сепаратистичких структура, воде предизборну кампању с обзиром на то да учествују на сепаратистичким изборима на Косову и Метохији.

Српски градоначелници у општинама на северу Косова одбили су понуду КФОР-а да та мисија НАТО-а преузме надгледање граничних прелаза Јариње и Брњак, уместо Специјалне јединице полиције Косова. То је изјавио министар полиције сепаратистичких структура Косова Џељаљ Свечља на конференцији за новинаре 28. септембра у Приштини.

Без обзира на реакције српских структура које учествују у раду „независног“ Косова, грађани српске националности се ни мало не осећају безбедно на Косову и Метохији, о чему сведоче перманентни напади на српско становништво. Такође ни КФОР није допринео томе да напади престану, па је пребијање српске деце, крађа имовине, претње и насиље нешто што одликује свакидашњи амбијент Косова и Метохије.

Званична Москва је изразила забринутост због нових дешавања на Косову и Метохији и по ко зна који пут упутила апел међународној заједници да је неопходно да се косовски проблем решава мирним путем у складу са међународним правом.

На позив српских власти, амбасадор Русије у Београду Боцан Харченко је 26. септембра посетио граничне прелазе ка Косову и Метохију у пратњи министра одбране Небојше Стефановића и начелника Генералштаба војске Србије, генерала Милана Мојсиловића.

Истога дана посланик Вучићеве Српске напредне странке у Скупштини Србије Драган Шормаз, изјавио је за медије да Русија дестабилизује читав Балкан (3). Ово није први пут да посланик владајуће партије износи такве оптужбе на рачун Русије, што сигурно не би могао да учини без одобрења странке којој припада. У супротном би био искључен из Српске напредне странке и иступао би као самостални посланик.

Иако је председник Србије Александар Вучић више пута потврдио да наставка преговора са Приштином у Бриселу неће бити, све док се косовска полиција Росу не повуче са граничних прелаза (4), он је и овог пута прекршио своју реч. У Бриселу су се 29. септембра састали преговарачки тимови Београда и Приштине са специјалним изаслаником ЕУ за дијалог Мирославом Лајчаком.

Поред тога у Брисел је долетео и специјални изасланик САД за Балкан, Габриел Ескобар, који се такође састао са преговарачким тимовима (5). То представља директно мешање САД у преговарачки процес између Београда и Приштине на платформи Брисела.

Потребно је напоменути да су САД преузеле самосталну иницијативу за решавање косовског питања још за време Доналда Трампа, када је у Белој кући потписан Вашингтонски споразум (6).

Овај споразум поред одредница о Косову, садржи и ставке које се тичу сузбијања утицаја Русије и Кине на Балкану.

Ако говоримо о легитимности америчког учешћа у преговарачком процесу између Београда и Приштине, потребно је напоменути да је руководство Србије 2007. године на челу са Војиславом Коштуницом, када су вођени преговори о Косову у Бечу, упутило позив Русији да се укључи у преговарачки процес. Представник руске стране у преговорима који су се тада водили у формату ЕУ, САД и Русија, био је актуелни амбасадор Русије у Београду, господин Боцан Харченко.

Иако су руски званичници више пута изјавили да су спремни да се поново укључе у преговарачки процес о Косову на позив српских власти, овај позив до данас није уследио.

Поставља се питање због чега актуелно руководство Србије пристаје на мешање САД у преговарачки процес у Бриселу, не инсистирајући да се укључи и руска страна?

Због тога, уколико руководство Србије има намере да предузме било какве кораке у одбрани интегритета државе, што до сада није био случај, неопходно је да покаже озбиљност.

Први корак би био излазак представника Српске листе из сепаратистичких институција Косова, што би довело до пада косовске владе која предузима акције против Србије.

Други корак би био ресетовање преговарачког процеса у Бриселу који до сада за Србију није донео ништа позитивно. Посебно ако узмемо у обзир чињеницу да албанска страна није испунила ни оне договоре који су већ утврђени, као што је формирање Заједнице српских општина по законима независног Косова.

Трећи корак би подразумевао да српско руководство упути позив Руској Федерацији да се активно укључи у решавање косовског питања и јасан став званичне Србије да косовски проблем може да се решава искључиво и складу са међународним правом, Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије.

У супротном, све што уследи биће наставак режиране представе у којој Србија губи суверенитет над својом јужном српском покрајином, а САД и НАТО учвршћују своје позиције на Балкану.

16. октобар 2021. 

 

autor-avatar

Acerca de Центар за геостратешке студије

Centro de estudios geoestratégicos es una organización no gubernamental y sin fines de lucro, fundada en Belgrado en la asamblea fundacional celebrada en 28.02.2014. de conformidad con lo dispuesto en el art.11. y 12. La ley de asociaciones ("Gaceta Oficial Rs", no.51/09). por un período indefinido de tiempo, con el fin de alcanzar los objetivos en el campo de la investigación científica de geoestratégica de las relaciones y la preparación de documentos de estrategia, el análisis y la investigación. La asociación desarrolla y apoya proyectos y actividades dirigidas al estado y a los intereses nacionales de Serbia, que tiene el estatuto de una persona jurídica y que está inscrita en el registro, de conformidad con la ley. La misión del Centro de estudios geoestratégicos es: "estamos construyendo el futuro, debido a que Serbia se lo merece: los valores que representan, son establecidas a través de nuestra historia, cultura y tradición. Creemos que sin pasado no hay futuro. Por esta razón, con el fin de construir el futuro, debemos conocer nuestro pasado y valorar nuestras tradiciones. Los verdaderos valores están siempre conectados a tierra, y el futuro no se puede construir en una buena dirección, sin que la fundación. En una época de trastornos cambio geopolítico, es crucial para tomar decisiones sabias y tomar las decisiones correctas. Vamos a ir de todos los impuestos y distorsionada ideas y artificial insta. Creemos firmemente que Serbia tiene la suficiente calidad y el potencial para determinar su propio futuro, independientemente de las amenazas y limitaciones. Estamos comprometidos con el serbio posición y el derecho a decidir nuestro propio futuro, teniendo en cuenta el hecho de que, históricamente, han sido muchos los desafíos, las amenazas y los peligros que hemos superado. " Visión: el Centro de estudios geoestratégicos aspira a convertirse en una de las principales organizaciones del mundo en el campo de la geopolítica. Él también quiere convertirse en una marca local. Vamos a tratar de interesar al público en Serbia en temas internacionales y reunir a todos aquellos interesados en la protección del estado y de los intereses nacionales, el fortalecimiento de la soberanía, la preservación de la integridad territorial, la preservación de los valores tradicionales, el fortalecimiento de las instituciones y el estado de derecho. Vamos a actuar en la dirección de encontrar personas de ideas afines, tanto en el ámbito nacional y en el mundo público. Nos centraremos en la cooperación regional y la creación de redes de relacionadas con las Ong, tanto a nivel regional e internacional. Vamos a lanzar proyectos a nivel internacional para apoyar el reposicionamiento de Serbia y la preservación de la integridad territorial. En cooperación con los medios de comunicación casas, vamos a implementar proyectos que se centran en estos objetivos. Vamos a organizar la educación del público interesado a través de conferencias, mesas redondas y seminarios. Vamos a tratar de encontrar un modelo para el desarrollo de la organización que permitan la financiación de las actividades del Centro. Construir un futuro juntos: Si usted está interesado en cooperar con nosotros, o para ayudar a la labor del Centro de estudios geoestratégicos, por favor póngase en contacto con nosotros por e-mail: center@geostrategy.rs

Deja una respuesta

Tu dirección de correo electrónico no será publicada. Los campos obligatorios están marcados con *