У московском Дому друштвених организација је у четвртак 22. јула одржан округли сто „Балкан и Кавказ, могућности, развоја сарадње“.
Организатор округлог стола био је Centro de estudios geoestratégicos из Београда уз подршку Координационог савета невладиних организација Русије.
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије рекла је да Центар за геостратешке студије жели да иницира развој сарадње између Балкана и Кавказа интензивирањем контаката и дискусија, што би требало да доведе до конкретних предлога како побољшати економску, културну, политичку и било коју другу сарадњу.
„На самом почетку желела бих да кажем неколико речи о теми данашњег округлог стола. Балкан и Кавказ повузује много сличности које је потребно да изучавамо и анализирамо. Посебно бих обратила пажњу на синхронизоване процесе који се тичу ових региона.
Деведесетих година прошлог века, поједини делови ових региона били су захваћени ратом. Проучавајући ратна дешавања у оба подручја, пронашла сам многе сличности и узрочнике. Бавила сам се доста темом радикализације умерног ислама на Балкану, који је био подстакнут спољним силама.
Поредила сам деловање спољног фактора у Грузији и њиховог утицаја на друштво и политичке елите, где сам такође нашла много сличности са Србијом. Исто бих могла да кажем и за Јерменију.
Наравно процеси на Балкану и Кавказу имају и своје историјске аспекте, али то није тема овог округлог стола, с обзиром на то да се бавимо актуелном ситуацијом. Ипак проналажење решења за развој сарадње подразумева свеобухватни и мултидисциплинарни приступ“ -навела је Драгана Трифковић у уводном делу.
У наставку свог излагања, Драгана Трифковић је говорила о геополитичкој повезаности Балкана и Кавказа:
„Кавказ и Балкан су исток и запад Црног мора, које је често у историји било средиште сукоба различитих страна. Због положаја ових региона и њиховог геополитичког значаја, стабилност ових региона зависи како од унутрашње ситуације, тако и од међународних околности и посебно односа великих сила. Сами региони су сложени по својој етничкој и религиозној структури, а велике различитости постоје и између држава ових региона, у економском и војно-политичком погледу. Специфичности и комплексности региона Балкана и Кавказа, могу да буду потенцијал развоја или са друге стране фактор дестабилизације у зависности од геополитичких процеса.
Данас смо сведоци тога да је Црно море поново у средишту геополитичког сукоба САД, ЕУ и Русије са друге стране. Државе Балкана и Кавказа, као што су Србија, Босна и Херцеговина, Грузија, али и Украјина, трпе велике притиске како би се приволиле да се укључе у евроатлантске процесе. Неке државе ових региона су свакако већ то и учиниле. Међутим основно питање је у којој мери су ти процеси погодни за развој држава. Ако говоримо о Балкану, не бих оценила да су се чланице НАТО као што су Албанија, Хрватска или Црна Гора стабилизовале, напротив. Стални извори сукоба постоје због тога што се није проступило решавању узрока проблема. С друге стране евроатлантске силе спроводе програме за спречавање ширења руског утицаја на Балкану и Кавказу, што још више дестабилизује оба подручја. Ту није реч само о спречавању политичког утицаја, већ и економског, културног, информационог и сваког другог.
Ако узмемо у обзир све те проблеме, потребно је да пронађемо моделе и механизме сарадње који би били подобни и за Балкан и за Кавказ, посебно што смо геополитички упућени једни на друге“.
Центар за геостратешке студије позвао је све учеснике округлог стола да наставе да се баве темом Балкана и Кавказа:
„Данашњи округли сто је, надам се, само почетак наше сарадње на изналажењу ових модела и механизама. С обзиром на то да постоје многобројни постојећи проблеми, и у комуникацији и у међусобном познавања проблематике, а тиме и у сарадњи, потребно је да пронађемо модел који ће се развијати ван наметнутих оквира стварања сукоба. Потребно је да пронађемо механизам око ког ћемо моћи да се ујединимо и да развијамо сарадњу на корист наших региона.
Центар за гестратешке студије позива све учеснике да наставе са активностима и иницијативом која се тиче теме Балкана и Кавказа и након округлог стола. Бићемо отворени за све предлоге и иницијативе и надамо се да ћемо успети да изнађемо начине за развој сарадње који ће дати конкретне резултате“- истакла је Драгана Трифковић.
24. јул 2021.