Пише: Иван Поповић
Проблем израелско-палестинског сукоба изгубио је значај у светској политици. Јер нико више нема начина да реши ово питање. Међутим, проблем у овом сукобу је следећи. Сасвим се разликује од онога о чему се пишу књиге и потпуно је погрешно усмерити сав новац који Америка и други дају пре свега Израелу како би се проширио, али донекле и сачувао статус кво. Прво, овај сукоб није ни политички ни економски и није пуко питање друге државе. Све су то накнадни симптоми.
То је сукоб две религије – ислама и јудаизма. Дакле, пре свега, то је основа проблема. Муслиманима је најсветија особа пророк Мухамед, а Јеврејима Мојсије. Ни Саудијска Арабија ни Израел нису им најсветији. На Западу то знају неки људи, мислим на стручњаке који се тиме баве, али због политичке коректности ћуте или не знају. Проблем западних стручњака је следећи. Они који то знају, осим политичке коректности, наравно желе да читав живот примају огроман новац да би формално радили на помирењу између Израела и Палестине, али заправо су њихови резултати никакви и зато паразитирају и држе се на славинама државних буџета својих земаља. Други не знају зашто је религија срж свега. Зашто? Па зато што на Западу више нико не верује у Бога. Атеизам и секуларизација су овде толико јаки да је западном рационалном схватању стварности појам важности религије неразумљив. Даље, ако они донекле схватају стварност религије, како добро каже др Мирољуб Јевтић, онда на ову другу религију, односно ислам и јудаизам, гледају из хришћанског угла, што је потпуна грешка. Јер хришћанство није религија закона, а ислам и јудаизам јесу. Хришћанство у својој суштини не захтева никакву „принуду“ осим религије, ислам и јудаизам одређују прецизне законе и правила којих верник треба (мора) да се придржава.
Ако се на овај начин схвати сукоб између ове две државе, може почети да се решава. Али само тако да Палестинци и они Јевреји који су противници ционизма заједно и сами одреде своју будућност. Без Америке на првом месту. Али када ће се то догодити? Па вероватно никада, али чак ни то никада није условни појам, не значи да у арапском и јеврејском свету неће бити пронађени бриљантни умови који ће понудити праву перспективу у будућности. Било их је у прошлости, биће их и у будућности. Ово је сигурно тема на коју би могли да се напишу милиони страница, али увек је најбоље погодити проблем директно, а затим га дефинисати ако већ немамо готово решење које ослобађа проблем.
И треба имати на уму да по том питању Америка не игра случајну улогу, односно не игра улогу коју иначе игра. За америчке протестантске политичаре ово је верско питање. Хришћанска вера, протестантска традиција, према библијским записима, сужава важност обнове храма у Јерусалиму као толико важну ствар да је готово уздигнут на ниво догматике. Овде би се могло рећи да је за протестанте после Исуса најважнији сегмент хришћанске вере. Понављам, новац и политика и земља су додатак. Они произилазе из свега овога, али никако нису први проблем. Неко ко мисли да без овога икада може да стане на страну, буде на страни једне или друге државе, а да не продре дубоко у срж овога, као што је то радио Александар Вучић, не зна ништа о политици, а камоли о вери.
22. јун 2021.
