Преносимо: Дејвид Д. Килпатрик, (The New York Times)
Абу Даби, Уједињени Арапски Емирати – Принц Мохамед бин Зајед, двадесетдеветогодишњи командант готово занемарљивих ваздухопловних снага Уједињених Арапских Емирата, дошао је у Вашингтон да купује оружје.
У месецима након ирачке инвазије на Кувајт 1991. године, млади принц је желео да купи толико војне опреме како би заштитио сопствену нафтом богату монархију – од хелфајер ракета до Апач хеликоптера и авиона Ф–16 – да се Конгрес забринуо да он може да дестабилизује регион.
Али је Пентагон, покушавајући да створи предусретљиве савезнике у Заливу, препознао принца Мохамеда као партнера који обећава. Омиљени син полуписменог бедуина који је основао Уједињене Арапске Емирате, принц Мохамед је био озбиљан, пилот хеликоптера обучаван у Британији који је убедио свог оца да пребаци четири милијарде долара у Трезор Сједињених Држава (United States Treasury) како би помогао финансирање Рата у Ираку 1991. године.
Ричард А. Кларк (Richard A. Clarke), тадашњи помоћник државног секретара, уверио је законодавце да млади принц никада неће постати „агресор“.
„УАЕ нису сада нити ће икада бити претња по стабилност или мир у региону“, рекао је Кларк у сведочењу пред Конгресом. „То је тешко и замислити. Заправо, УАЕ су сила мира“.
Тридесет година касније, принц Мохамед, сада педесетосмогодишњак, принц престолонаследник Абу Дабија и де факто владар Уједињених Арапских Емирата је можда најмоћнији вођа у арапском свету. Он је такође међу најутицајнијим страним гласовима у Вашингтону, који инсистира да Сједињене Државе усвоје његов све ратоборнији приступ региону.
Принц Мохамед је готово непознат америчкој јавности и његова мајушна држава има мање становника од Род Ајланда. Али он је можда најбогатији човек на свету. Он контролише државно богатство вредно 1,3 билиона долара (1012), више него што има било која друга држава.
Његове операције зарад остваривања утицаја у Вашингтону су постале легендарне (господин Кларк је постао богат док је био на његовом платном списку). Његова војска је најснажнија арапска армија, опремљена кроз сарадњу са Сједињеним Држава да изводи високотехнолошко надзирање и борбене операције далеко изван сопствених граница.
Деценијама, принц је кључни амерички савезник, који прати америчко вођство, али сада он иде сопственим путем. Његове специјалне снаге су активне у Јемену, Либији, Сомалији и Северном Синају у Египту. Он ради на томе да се осујете демократске транзиције на Блиском истоку, помажући постављање поузданог аутократе у Египту и гурајући у први план свог протежеа у Саудијској Арабији.
Повремено, принц делује супротно америчкој политици и дестабилизује регион. Групе за заштиту људских права критиковале су га збогз заточеништва дисидената у земљи, његове улоге у изазивању хуманитарне кризе у Јемену и подршке саудијском принцу чији су агенти убили дисидентског писца Џамала Кашогија.
Ипак за време Трампове администрације, његов утицај у Вашингтону изгледа већи него било када раније. Он је присан са председником Трампом, који често прихвата принчева гледишта о Катару, Либији и Саудијској Арабији, чак пре него савете званичника сопственог кабинета или високог особља задуженог за националну безбедност.
Западне дипломате које познају принца – знаног као М.Б.З. – кажу да је опседнут двама непријатељима, Ираном и Муслиманском браћом. Господин Трамп настоји да снажно делује против оба и прошле недеље је предузео кораке како би премостио противљење Конгреса да би наставио продају оружја и Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима.
„М.Б.З има изузетан начин да саопшти Американцима сопствене интересе али да то делује као да даје добар савет о региону“, рекао је Бен Роудс (Ben Rhodes), заменк саветника за националну безбедност за време председника Барака Обаме, чије су симпатије за Арапско пролеће и преговоре са Ираном изазвали жестоке критике емиратског принца. Када је посреди утицај у Вашингтону, додао је господин Роудс, „М.Б.З. је класа за себе“.
Принц Мохамед радио је грозничаво пре председничких избора да се пробије до Трамповог круга и испословао је тајни састанак током транзиционог периода са председниковим зетом Џередом Кушнером. Принц је такође покушавао да удеси разговоре између Трампове администрације и Русије, што је био потез који га је касније упетљао у истрагу специјалног истражитеља о страном мешању у изборе.
Данас, најмање пет људи који раде за принца Мохамеда су обухваћени криминалним истрагама које су проистекле из тог истраживања. Редовни посетилац Сједињених Држава током три деценије, принц Мохамед не долази већ две године, делимично и због страховања да би тужилац могао да тражи да се испитају он или његови сарадници, судећи према двоје људи који су упознати са његовим размишљањем. (Његов брат, министар спољних послова, је посећивао САД).
Амбасада Уједињених Арапских Емирата у Вашингтону одбила је да коментарише. Многи принчеви амерички браниоци кажу да је разборито од њега што покушава да обликује политике Сједињених Држава, што чине многе владе, и да он види сопствене интервенције као покушаје да надомести америчко повлачење.
Но, критичари принца Мохамеда кажу да је његов успон показни пример ненамераваних последица. Опскурни млади принц кога је Вашингтон усвојио као гипког савезника сада распирује ватру у његовом нестабилном региону.
Наоружавањем Уједињених Арапских Емирата тако напредном технологијом за надзор, командосима и наоружањем, образлаже Тамара Кофман Витс (Tamara Cofman Wittes), бивши званичник Стејт Департмента и сарадник Брукингс Института (Brookings Institution), „ми смо створили малог Франкенштајна“.
Савршени принц
Већина чланова арапских владајућих кућа су трбушасти, празноснословно опширни и склони кашењењу. Не принц Мохамед.
Дипломирао је са осамнаест година британски официрски тренажни програм у Сандхарсту (Sandhurst). Остао је витак и у доброј форми, а са посетиоцима размењује савете о справама за вежбање, и никада не касни на састанке.
Амерички званичници га стално описују као концизног, радозналог и, чак, скромног. Сам себи сипа кафу а како би потцртао своју љубав према Америци, понекад каже посетиоцима да је своје унуке инкогнито водио у Дизнијев свет (Disney World).
Одваја време за ниже рангиране америчке званичнике а више угледнике поздравља на аеродрому. Са стидљивим, искривљеним осмехем, он ће понудити обилазак своје земље, а потом сести у хеликоптер како би летео са својим гостом изнад небодера и лагуна Дубаија и Абу Дабија.
„Увек постоји фактор одушевљење са М.Б.З-ијем“, присећао се Марсел Ваба (Marcelle Wahba) бивши амерички амбасадор у Уједињеним Арапским Емиратима.
У престоници, Абу Дабију, надгледао је грађевинску помаму која је сакрила некадашњу обалу иза вештачких острва. Једно од њих планирано је да постане финансијски дистрикт попут Вол Стрита. На другом је смештен кампус Њујоршког универзитета, франшиза Лувра и планирано истурено одељење Гугенхајма.
Када се сусретне са Американцима, принц Мохамед наглашава оно по чему су Уједињени Арапски Емирати либералнији од суседних земаља. Жене имају више прилика: трећина министара у влади су жене.
За разлику од Саудијске Арабије, Уједињени Арапски Емирати допуштају хришћанске цркве и хиндуистичке храмове и храмове Сика, делимично да би изашли у сусрет многољудној страној радној снази (процењује се да земља има девет милиона становника, али мање од милион грађана; остатак су страни радници).
Како би потцртао ову тему, принц је прошле године оформио Министарство толеранције и објавио да је ова година „Година толеранције“. Он је био домаћин Специјалне олимпијаде и папе Франциска.
„Мислим да је урадио изврстан посао не само у диверсификовању економије већ и у диверсификовању система мишљења становништва“, рекао је генерал Џон Р. Ален (John R. Allen), бивши командант америчких и НАТО снага у Авганистану који је сада председник Института Брукингс. (У међувремену, генерал Ален био је саветник министра одбране Уједињених Арапских Емирата).
Уједињени Арапски Емирати су мајушна федерација градова-држава, но, процењује се да само Абу Даби располаже са 6 процената светских доказаних нафтних резерви, што га чини примамљивом метом за веће суседе попут Ирана. Када су Уједињени Арапски Емирати стекли самосталност од Британије 1971. године, ирански шах је заузео три спорна острва у Персијском заливу.
Муслиманско братство, деведесет година стари исламистички покрет основан у Египту, постало је мејнстрим у многим арапским земљама. У вези са њим, принц Мохамед каже да је његова бојазан много личнија.
Његов отац је именовао истакнутог члана Братства, Езедина Ибрахима (Ezzedine Ibrahim) за тутора принца Мохамеда, а овај је покушао да индоктринира свог ученика, што је имало обратан ефекат.
„Ја сам Арапин, ја сам муслиман и ја се молим. Седамдесетих и раних осамдесетих био сам један од њих“, рекао је принц Мохамед америчком дипломати који га је посетио 2007. године, како стоји у поверљивој депеши коју је објавио Викиликс. „Верјем да ови људи имају план деловања“.
Прибојава се од привлачности исламистичке политике за његово становништво. Чак и до 80 посто војника у његовим снагама одазвало би се позиву „неког светог човека из Меке“, рекао је једном приликом америчком дипломати, судећ према депеши коју је објавио Викиликс.
Из тог разлога, дипломата каже, принц Мохамед дуго заступа став како арапски свет није спреман за демократију. Исламисти би добили било које изборе.
„У било којој муслиманској држави, видећете исти исход“, рекао је 2007. године на састанку са америчким званичницима, „Блиски исток није Калифорнија“.
Уједињени Арапски Емирати почели су да допуштају америчким снагама да делује из база у овој држави током Заливског рата 1991. године. Од тада принчеви командоси и ваздушне снаге су били распоређивани са Американцима на Косову, у Сомалији, Авганистану и Либији, као и против Исламске државе.
Регрутовао је америчке заповеднике да воде његову војску и некадашње шпијуне да организују његову обавештајну службу. Такође је прибавио више наоружања током четири године пре 2010. него свих осталих пет заливских монархија заједно, укључујући 80 ловачких авиона Ф–16, 30 хеликоптера Апач, и 62 француска авиона Мираж.
Поједини амерички официри описују Уједињене Арапске Емирате као „малу Спарту“.
Уз помоћ савета некадашњих водећих војних команданата међу којима и некадашње министра одбране Џејмса Матиса и генерала Алена, принц Мохамед је чак развио емиратску одбрамбену индустрију која производи амфибијска оклопна возила позната као „звер“ и друга. Већ се испоручују клијентима у Либији и Египту.
Уједињени Арапски Емирати такође припремају нисколетећи елисни бомбардер за противпобуњеничку борбу – идеја коју је господин Матис дуго предлагао за Сједињене Државе, изјавио је њему блиски некадашњи официр.
Принц Мохамед често казује америчким званичницима да он види Израел као савезника против Ирана и Муслиманског братства. Израел му довољно верује да му је продао надоградње за његове Ф-16–ице, као и напредни спајвер (шпијунски софтвер, прим. прев) за мобилне телефоне.
За многе у Вашингтону, принц Мохамед је постао најбољи амерички пријатељ у региону, савесни савезник на кога може да рачуна за различите задатке од контрирања иранском утицају у Либану до финансирања грађевинских подухвата у Ираку.
„Добро је познато да ако вам је потребно да се нешто уради на Блиском истоку“, присећа се Ричард Џ. Олсон (Richard G. Olson), бивши амерички амбасадор у Абу Дабију, „Емирати ће то одрадити“.
Принц постаје неваљао
Принц Мохамед као да је пронашао сродну душу када је председник Барак Обама преузео дужност 2009. године, изјавио је члан особља Беле куће. Обојица су били независни, аналитични и заинтересовани за велика питања. Током неког времена, Обама је тражио телефонске разговоре са принцем Мохамедом више него са било којим другим страним лидером, према сећању неколико виших званичника Беле куће.
Али Арапско пролеће се препречило између њих. Устанци су преплавили регион. Муслиманско братство је побеђивало на изборима и изгледало је да господин Обама одобрава демократске захтеве – иако је у Сирији, где је устанак претио емиратском непријатељу, он одбијао да предузме војну акцију.
А онда се дознало како је Обамина администрација била укључена у тајне нуклеарне разговоре са Ираном.
„Они се нису осећали само обманути – осећали су да их је Обамина администрација издала, и мислим да је принц Мохамед то осећао нарочито и лично“, рекао је Стивен Хедли (Stephen Hadley), који је обављао дужност саветника за националну безбедност у администрацији Џорџа В. Буша и који је био близак принцу.
Након устанака, принц Мохамед је видео Уједињене Арапске Емирате као једину од двадесетдве арапске државе која и даље стоји на ногама, са стабилном владом, функционалном еконимијом, способном војском и „умереном идеологијом“, рекао је Абдулхалек Абдула (Abdulkhalleq Abdulla), емиратски политиколог који је повезан са високим државним званичницима.
„УАЕ су део овог врло опасност региона који сваким даном постаје све опаснији – препун хаоса и ратова и екстремиста“, казао је. „Тако да је мотивација била следећа: ако ми не кренемо на лоше момке, они ће доћи по нас“.
Код куће, принц Мохамед је унајмио компанију повезану са Ериком Принсом (Erik Prince), оснивачем приватне безбедносне компаније, некада познате као Блеквотер, да оформи једну групу колумбијских, јужноафричких и других плаћеника. Он је скршио сваку назнаку отпора, ухапсио је петоро активиста зато што су организовали петицију за спровођење демократских реформи (коју је потписало само 132 људи) и похапсио је десетине људи осумњичених да су симпаризери Муслиманског братства.
Уједињени Арапски Емирати су, такође, до даске притисли гас своје машине утицаја у Вашингтону. Они су били међу највећим трошаџијама међу страним владама на вашингтонске адвокате и консултатне. Платили су целих 21 милион долара 2017. године, према евиденцији Центра за одговорну политику (Center for Responsive Politics).
Они су задобили добру репутацију са милионским донацијама након природних катастрофа и настоје да обликују јавну дебату давањем милиона водећим тинктенковима.
Блискоисточни институт (The Middle East Institute) недавно је примио 20 милиона. Његов председавајући је господин Кларк, некадашњи званичник кој је прогурао одбрамбене уговоре са УАЕ. Након што је напустио владу 2013. године, он је такође основао консултантску фирму којој су Уједињени Арапски Емирати примарни клијент. Није одговорио на захтев да прокоментарише ове наводе.
Емиратски амбасадор Јусеф Отаиба (Yousef Otaiba) покуцао је на многа врата која су му отворена у Белој кући и на Капитол Хилу, заговарајући став да господин Обама препушта регион екстремистима и Ирану. Сам принц је ово гледиште заступао на највишем нивоу. „Очитао ми је буквицу“, присетио се бивши министар одбране Роберт Гејтс (Robert Gates).
На Блиском истоку, принц Мохамед више ради него што прича. У Египту је подржао војни удар 2013. године који је оборио са власти изабраног председника, лидера Муслиманског братства. На Рогу Африке, послао је снаге у Сомалију, прво да се боре против пирата а потом против екстремиста. Наставио је са изградњом трговачких лука и поморских база око Аденског залива.
У Либији, принц Мохамед је пркосио америчким молбама и ембаргу Уједињених нација тако што је наоружавао снаге вође милиције Халифе Хафтара који жели да постане либијски моћник. Емиратски пилоти изводили су ваздушне нападе на Триполи и на крају су основали ваздухопловну базу у источној Либији.
У прошлости, принц је тражио „зелено светло“ од Вашингтона, рекла је госпођа Ваба, бивши амерички амбасадор. Сада може да пошаље упозорење, каже она, али „више не тражи допуштење“.
Саудијска Арабија, див из суседства, сукобљавала се са Уједињеним Арапским Емиратима око границе и такође је, као регионални тешкаш, ограничавала емиратску спољну политику. До краја 2014. године, положај принца престолонаследника – следећег у реду наслеђа – припао је добро познатом непријатељу емиратског принца.
Стога се он упустио у унутрашњи саудијски сукоб око наслеђивања и водио је одсудну лобистичку каппању у Вашингтону у корист мало познате алтернативе: дведесетдеветогодишњег принца Мохамеда бин Салмана, омиљеног сина остарелог саудијског краља.
„М.Б.З-ијева порука је била, ако ми верујете и ако вам се допадам, допашће вам се и овај момак зато што смо он и ја од истог кова“, присећао се господин Роудс, Обамин саветник.
У марту 2015, двојица принчева су заједно напала Јемен како би потиснули францију повезану са Ираном. Потом су, када је саудијски принц консолидовао своју моћ 2017. године, прекинули све трговиснке и дипломатске везе са Катаром како би га пристиком навели да прекине подршку Муслиманском братству.
И за сукоб у Јемену и за онај у Катару рутински се каже да их предводе Саудијци, али емиратски принц је био први који је настојао да их прогура у Вашингтону, сећа се господин Роудс и други некадашњи званичници.
До краја 2015, кажу америчке дипломате, принц Мохамед је такође предложио да Уједињени Арапски Емирати и ново саудијско вођство могу бити кључни да заинтересују Палестинце за неки нови мировни споразум – што је такозвани „од споља ка унутра“ приступ договарању.
Али за то, принц Мохамед је сачекао нову администрацију.
Сви принчеви људи
Требало је то да буде лично опраштање.
Упркос њиховим великим разликама, принц Мохамед је остао у срдачним односима са господином Обамом, и председник је мислио да између њих постоји узајамно поштовање, према наводима четири висока званичника Беле куће. Тако да, када је принц затражио да се по последњи пут сусретну, као пријатељи, господин Обама се сложио да ручају у Белој кући у децембру 2016. године.
Али принц Мохамед је одустао без много објашњавања. Уместо тога одлетео је за Њујорк како би се лицем у лице састао са Џередом Кушнером и другим саветницима изабраног председника, Доналда Џ. Трампа.
Како би се удесио овај састанак, принц Мохамед се обратио финансијеру, Ричарду Герсону (Richard Gerson), оснивачу фирме Фалкон Еџ Капитал (Falcon Edge Capital). Он је годинама радио са принцом и такође је био пријатељ господина Кушнера.
„Увек сам на располагању као поверљиви канал када год вам је потребно да дискретно нешто пренесете“, написао је господин Герсон принцу након избора у приватној поруци, једној од неколико које је Тајмсу на располагање ставила трећа страна и које су независно потврђење. Потписао је другу поруку са „ваш лојални војник“.
Планирано је да пут буде тајан, али су обавештајне агенције регистровале принчев долазак. Саветници господина Обаме били су запањени. Али принц Мохамед је већ радио на поништавању резултата политика [Обамине] администрације, говорећи саветницима господина Трампа о опасности од Ирана и о палестинским мировним разговорима, према наводима двојице људи упознатих са садржајем ових састанака.
„Били су дубоко импресионирани вама и већ су уверени да сте њихов прави пријатељ и најближи савезник“, написао је господин Герсон принцу након састанака.
Принц Мохамед се такође позиционирао и као посредник према Русији.
Један од млађе браће принца Мохамеда упознао је господина Герсона са руским бизнисменом који је деловао као веза између председника Владимира В. Путина и монарха у државама Персијског залива, према извештају специјалног истражитеља. Руски бизнисмен, Кирил Дмитријев (Kirill Dmitriev) саветовао се са господином Герсоном око „плана помирења“ између Сједињених Држава и Русије, и недуго пре инаугурације господин Герсон је саставио сажетак плана на две странице за господина Кушнера.
Господин Герсон је одбио да да изјаву за овај чланак.
Идућег месеца, у јануару, принц Мохамед је позвао господина Дмитријева у једно емиратско одмаралиште на Сејшелима да упозна некога за кога су мислили да представља Трампов тим: господина Принса, оснивача Блеквотера који је регрутовао плаћенике за Уједињене Арапске Емирате.
Зашто је принц Мохамед настојао да повеже Русију са круговима сарадника око господина Трампа остаје тема расправе, али он је годинама покушавао да одврати Путина што даље од Ирана, према наводима америчких дипломата и процурелих имејлова из емиратске амбасаде у Вашингтону.
Али тужиоци су такође истраживали активности других оперативаца и посредника који су радили за принца а који су покушавали да се додворе круговима око Трампа.
Истражитељи и даље испутују контакте [Трампове] кампање са израелским специјалистом за манипулацију на друштвеним мрежама који је радио за принца Мохамеда и либанскоамерчког биснисмена који је деловао као његов емисар.
Канцеларија специјалног истражитеља је такође испитативала Рашида ал–Малика, емиратског грађевинског предузимача који ради у Лос Анђелесу и који је близак принцу Мохамеду и његовом брату – шефу емиратске обавештајне службе. Господин ал–Малик је такође близак са Трамповим пријатељем Томом Бараком (Tom Barrack) и истражитељи се питају да ли је ал–Малик био део илегалне шеме за остваривање утицаја, према наводима двоје људи упознатих са овом проблематиком.
Друга истрага, покренута због навода узбуњивача, испитује могућност да су Уједињени Арапски Емирати користили сајбершпијунске технике бившег америчког оперативца како би шпијунирали америчке грађане.
Ипак, принчевом додворавању Трамповој администрацији тиме није нанета штета. Током две и по године после његовог првог састанка са господином Кушнером, принц Мохамед је добио готово све што је тражио из Вашингтона.
Неустрашиви принц
Сваке зиме, принц Мохамед позива финансијске менаџере и бивше званичнике у Абу Даму на окупљање којим демонстрира свој глобални утицај.
Списак гостију прошлог децембра обухватио је бившег британског премијера Тонија Блера, бившег француског председника Николаса Саркозија, бившег државног секретара САД Кондолизу Рајс, господина Хедлија, саветника за националну безбедност из Бушовог времена; америчке инвеститоре Мохамеда А. Ел–Еријана, Дејвида М. Рубинштајна и Томаса С. Кампала; кинеског информатичара и ивеститора Каи–Фу Лија.
Неузнемирен истрагом, принц је такође позвао и Димитријева, руског бизнисмена повезаног са господином Путином.
Принчеве интервенције после Арапског пролећа тешко да су стабилизовале регион. Један саветник послат у Каиро да помогне ситуацију у умирућој економији вратио се озлојеђен.
Египатска војна влада и даље зависи од милијарди долара годишње помоћи од Уједињених Арапских Емирата и заливских савезника, а упркос помоћи Емирата и израелским ваздушним ударима, Каиро се и даље није изборио са милитантним активностима сконцентрисаним на Северном Синају.
Изолација Катара није успела да доведе до промене његове политике. У Либији, Халифа Хафтар је заглављен у крвавој пат позицији.
Принчев продор на Рогу Африке покренуо је такмичење за приступ и утицај међу ривалима као што су Турска и Катар. У Сомалији, након оптужби за примање мита које је изнела крхка централна власт, емиратске снаге су се преоријентисале на полунезависне области Пунтленд и Сомалиленд.
Џибути, наводећи као разлог занемаривање, прошле године је сменио управнике луке из Емирата кинеским супарницима.
„Он мисли да је Макијавели али делује више као Мусолини“, рекао је Брус Ридел (Bruce Riedel), истраживач на Брукингсу и некадашњи званичник Централне обавештајне агенције (ЦИА).
У Саудијској Арабији, принц је био осрамоћен закључком америчких обавештајних служби да је његов саудијски штићеник наредио брутално убиство господина Кашогија, саудијског дисидента који је живео у Вирџинији и био колумниста листа Вашингтон пост. Њихова заједничка, четири године дуга интервенција у Јемену претворила се у живи песак, са страшним цивилним жртвама.
„УАЕ су мрља на савести света – УАЕ, како им се сада влада, крше сваку норму цивилизованог света“, рекао је конгресмен Ро Кана (Ro Khanna), демократа из Калифорније.
Ипак, принчева позиција код Трампове администрације и даље остаје снажна. Предлог „споља ка унутра“ за израелско–палестински мир преко кога је овлаш прешла Обамина администрација је у сржи Кушнерових планова који се формулишу.
Трамп је изнова и изнова прихватао становишта емиратског принца: прихватањем саудијског штићеника наког Кашогијевог убиства, поздрављањем изолације Катара чак иако су јој се државни секретар и министар одбране јавно успротивили, раскидањем нуклеарног договора са Ираном, тражењем да се Муслиманско братство означи као терористичка група, и стављањем вета на законски предлог којим би се прекинула америчка војна подршка саудијским и емиратским снагама у Јемену.
У априлу, господин Трамп је јавно прихватио омиљеног емиратског вођу милиције у Либији један дан након што је телефоном разговарао са принцом Мохамедом – иако је државни секретар Мајк Помпео раније инсистирао да се исти вођа повуче.
Господин Матис, некадашњи министар одбране, прошлог месеца је одржао предавање у Абу Дабију које је спонзорисао принц Мохамед. Када се придружио Трамповој администрацији, Матис је објавио како је примио 242.000 америчких долара годишњу накнаду као и акције као члан борда одбрамбене компаније Џенерал дајнемикс (General Dynamics) која обавља велике послове са Абу Дабијем. Он такође ради као про боносаветник принца Мохамеда.
„Ово је Година толеранције. Колико земаља на свету сада има годину толеранције?“, упитао се господин Матис. „Не знам ни за једну“, рекао је. „Ви сте пример.“
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
26. Јун 2019.