Пише: Драгана Трифковић, члан посматрачке мисије AFRIC
Демократска Република Конго је друга по величини афричка земља са популацијом од око 80 милиона становника. На афричком континенту заузима централно место и њена позиција је веома важна за све путеве у Африци. Међутим велики проблем представља нестабилна ситуација у земљи где су претходних деценија вођени крвави ратови. У два рата од 1996-1997 и 1998-2003 изгубљено је преко 5 милиона људских живота. И данас је ситуација у источном делу земље изван контроле, јер се ту налазе наоружане групације. Безбедносна ситуација је релативно стабилна у већим градовима али је слобода кретања ограничена.
Фото: Драгана Трифковић у Киншаси
Највећа несрећа Конгоа и народа који ту живе је превелико богатство земље. То је мотивисало колонијалне силе да крену у поход на Конго и искористе њено природно богатство и људске ресурсе. Нажалост колонизација није донела никакав напредак овој земљи, већ је несавладива похлепа западних сила дугорочно разорила ову земљу. Од изласка белгијских колонизатора из Конгоа 1960. године ни једна смена власти није прошла без конфликта. Западне земље су показале потпуну незаинтересованост за спровођење реформи и пружање помоћи овој земљи, али су остале заинтересоване за коришћење ресурса. Унутрашњи проблем који узрокују константну политичку кризу додатно су закомпликовани страним мешањем међународне заједнице, великих сила и суседних земаља. По степену сиромаштва Демократска Република Конго се налази међу најсиромашнијим земљама света иако поседује огромна природна богатства, руде, минерале и квалитетно земљиште.
Фото: Драгана Трифковић у Киншаси
У Конгоу се тренутно налази највећи контигент мировне мисије УН у свету, али то није превише допринело смиривању ситуације у овој земљи. У источном делу земље ситуација је и даље конфликтна. Постоје наоружане банде које нико не контролише.
Фото: Предизборна кампања у Киншаси
Актуелном председнику ДРК Џозефу Кабили је 2016. године истекао мандат и по Уставу ДРК (из 2006. године) он нема права да се поново кандидује. По Уставу ДРК председник се бира непосредним гласањем на слободним изборима и има права на један реизбор. Џозеф Кабила је дошао на власт 2001. године након што је извршен атентат на тадашњег председника Лорана Кабилу. Парламент Конгоа је донео једногласну одлуку да дужност председника преузме његов син Џозеф Кабила. Након доношења Устава 2006. године одржани су избори на којима је победио Џозеф Кабила а затим је поново изабран 2011. године. Изборна комисија је почетком 2016. године саопштила да не постоји могућност да се избори одрже у редовном року због тога што не постоје изборни спискови и да је потребно време како би се они припремили. Опозиционе партије су се успротивиле таквој одлуци и позвале на демонстрације на којима је дошло до немира. Католичка црква која има значајну улогу у друштву (око 40% верника у Конгоу су Католици) се такође успротивила одлагању избора и затражила од САД да спрече могућност институционалних промена које би омогућиле продуживање мандата Џозефу Кабили. После поновног одлагања избори су заказани за 23. децембар 2018. године.
Фото: Посматрачка мисија AFRIC у Киншаси
Независна изборна комисија Конгоа је дала акредитацију посматрачима AFRIC организације за планиране изборе, међу којима су представници како афричких тако и других земаља (Немачка, Србија, Индија, Малезија).
По доласку делегације међународник посматрача AFRIC сазнали смо да су избори одложени због тога што је избио пожар у складишту Изборне комисије у Киншаси при ком је уништено осам хиљада гласачких машина. Требало је да ове машине буду употребљене по први пут, уместо класичних гласачких листића и кутија.
Фото: Изборна кампања у Киншаси
Организовање избора у Конгоу заиста није лако. Земља је велика без потребне инфраструктуре и путева. Уколико неко хоће да путује од главног града Киншасе до Кисангани, трећег по величини града који је удаљен 1750 километара, може да изабере или авионски или речни транспорт. Друмски саобраћај између ова два града не постоји. Због тога дистрибуција гласачког материјала као и прикупљање истог није ни мало једноставно. Такође многим гласачима није једноставно да стигну до гласачких места због недостатка путева и недостатка струје. Поред тога у источном делу земље проглашена је епидемија еболе. Све ове чињенице као и безбедносна ситуација посебно на истоку отежавају спровођење избора. Ипак власт и Изборна комисија су обећале да ће избори сигурно бити одржани осим у три подручја у којима је проглашена епидемија еболе.
Фото: Киншаса
За изборе се регистровало око 43 милиона бирача и они ће имати прилику да гласају за новог председника Конгоа као и за посланике у Националном и Покрајинском парламенту. За место председника Конгоа се кандидовао 21 председнички кандидат, 15 358 кандидата за 500 места у Националном парламенту и 19640 кандидата за Покрајински парламент. Актуелни предсеник Џозев Кабила није кандидат због тога што му то Устав не дозвољава али владајућа странка Народна странка за обнову и демократију има свог кандидата, бившег министра унутрашњих послова Емануела Рамазанија Шадарија. Њему је ЕУ увела санкције за време док је био министрар унутрашњих послова због наводног кршења људских права током гушења протеста против владајућег режима. Од њега се очекује да ће наставити политику Џозефа Кабиле а да је могуће очекивати да ће Кабила поново да се кандидује 2023. године. Опозиција није успела да се уједини против владајућег режима, па тако има неколико противкандидата. Један од њих је Мартин Фајулу чију кандидатуру је подржало неколико опозиционих странака и двојица највећих опозиционара: Жан Пјер Бемба и Моисе Катумби. Он је скоро 20 година радио за америчку нафтну компанију „Мобил“ па га многи сматрају америчким кандидатом. У другом опозиционом савезу су Феликс Чисекеди председник партије Унија за демократију и социјални прогрес и Витал Камерхе лидер Уније за Конгоанску нацију. Чисекеди је наследио странку од свог оца Етиенеа, али нема такву подршку у народу какву је имао његов отац. Камерхи је бивши председник Парламента који се одрекао функције јер се разишао са Џозефом Кабилом. Након тога је основао своју партију.
Фото: Посматрачка мисија AFRIC у Киншаси
У сваком случају битно је да се избори коначно одрже и да буду прописно спроведени. Најважније од свега је да земаља сачува мир и да не дође до поновних сукоба који би водили ка новом грађанском рату. У Киншаси је последњих дана ситуација била тензична али није било никаквих немира. Приметно је да на улицама има доста полиције чији је задатак да сачувају ред и мир. Ко год да победи чекају га многобројни нерешени проблеми, јер су Конгоу неопходне реформе.
Фото: Река Конго у Киншаси
Највећи изазови су очување мира и побољшање безбедносне ситуације, решавање проблема великог сиромаштва, борба са корупцијом, изградња јаких институција државе и изградња преко потребне инфраструктуре.
29. Децембар 2018.
