Епархија донела Резолуцију на свом годишњем Сабору и послала јасну поруку Влади Србије
Годишњи Сабор епархије Новограчаничко-средњезападноамеричка у Омахи, Небраска (Извор: Стање ствари)
Српска православна црква је најстарија национална институција српског народа која је у најтежим историјским тренуцима била звезда водиља српском народу и играла је кључну улогу у националном ослобођењу. И поред свих својих унутрашњих проблема који су евидентни, СПЦ је ипак задржала прво место по народном поверењу. Међутим, у последње време све су учесталији приговори који долазе како од народа, тако и од истакнутих јавних личности, да се црквени врх исувише повезао са властима пружајући им политичку подршку и да су поруке црквених великодостојника по питању Косова и Метохије исувише благе, па чак и двосмислене, као и да се глас цркве уопште не чује по питању многих друштвених проблема који задиру у саму природу православног моралног учења.
Епархија Новограчаничко-средњезападноамеричка на челу са владиком Лонгином прекинула је овај тренд „црквеног ћутања“ на свом Годишњем црквено-народном сабору одржаном у Омахи, Небраска, па је јасније и гласније од било ког другог црквеног тела СПЦ послала поруку не само по питању најактуелнијег националног проблема – Косова и Метохије, него и осталих горућих питања српског друштва, као што су промоција трансџендер и ЛГТБ идеологије српској омладини кроз школски систем. Ова резолуција такође шаље веома снажну поруку и актуелној америчкој администрацији по питању украјинског сукоба, као и израелско-палестинског конфликта у којем Америка игра кључну улогу блокирајући сваки покушај Савета безбедности УН у доношењу резолуције која би зауставила континуирани масакр над палестинским цивилима.
С обзиром да је епархија Новограчанико-средњезападноамеричка највећа епархија СПЦ у дијаспори и броји 42 парохије, 4 манастира и две државно признате црквене школе – а налази се на веома важном и великом географском простору САД у којем живи већина српског народа у расејању – ова Резолуција има велики значај, јер уверени смо, представља мишљење већине васколиког Српства. Једно је сигурно, ово је најсмелији и најсвеобухватнији документ који је у Српској православној цркви донет последњих година.
† † †
Ми, свештенство, свештеномонаштво и делегати Црквено-школских општина епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке, окупљени око свог Предстојатеља, духовног оца и епископа Господина Лонгина, сабрани на Годишњој епархијској скупштини 12. априла 2024. године доносимо ову
Р Е З О Л У Ц И Ј У
Као верни синови и кћери Српске Православне Цркве и духовна деца Св. Саве поздрављамо Његову Светост Патријарха Српског Господина Порфирија и све Отачаствене архијереје и просимо свети благослов.
Поздрављамо и наш многострадални српски народ на распетом Косову и Метохији упућујући молитве Господу и Богу нашему да спасе и заштити народ свој и да му ускоро подари дуго жељену слободу.
Иако лојални и примерни грађани САД, остајемо непоколебиви и верни у нашој љубави према Отаџбини Србији, Републици Српској и Црној Гори, па и ове године не можемо, а да не изразимо своју најдубљу забринутост поводом најважнијег националног питања за српски народ – Косова и Метохије.
Са великим неспокојем и узнемиреношћу већ годинама смо сведоци континуираног урушавања државности и територијалног интегритета Србије које је започето још потписивањем Бриселског споразума, а довршено такозваним Охридским споразумом прошле године. Пошто су свих 11. тачака овог документа постале познате јавности, јасно је и недвосмислено да се Република Србија обавезује да третира такозвану „републику Косово“ као де факто и де јуре независну државу, па према томе јасно је да овај документ представља врхунски облик кршења Устава Републике Србије, Повеље УН, и резолуције 1244, те га зато сматрамо чином достојним сваке правне и моралне осуде. Сматрамо да је за Српску Православну Цркву овај Француско-Немачки односно Охридски „споразум“ апсолутно неприхватљив, јер поред горе наведених разлога угрожава највиталније интересе СПЦ и народа на Косову и Метохији, доводећи у питање имовинско правни статус наших древних Немањићких светиња које се тамо налазе.
Манастир Нова Грачаница (Извор: Википедија)
Апелујемо и позивамо све представнике власти Републике Србије да у складу са демократским принципима и вољом већине српског народа, овај „споразум“, као и све претходне споразуме у којима су шиптарски сепаратисти добијали све, а Срби ништа, што пре одбаце и прогласе Косово и Метохију окупираном територијом.
Забринути смо чињеницом да се содомска трансџендер и ЛЏБТКју++ идеологија под плаштом „европских вредности“ на мала врата уводи у српски образовни систем, заједно са „родно равноправним“ језиком. Још од доласка комуниста на власт 1945. године врши се систематско затирање ћирилице, као српског идентитетског писма, које у ово наше време не само да не јењава, него достиже свој врхунац, а одговорност сносе не само они који су у власти, него и мас-медији који користе сваку прилику да се наругају српском језику кроз увођење бесрамности и вулгаризма. Следујући универзалној библијској истини да Бог створи човека по својему лику, мушко и женско створи их (Пост.1,27), савест нам налаже да гнусну сатанску идеологију осудимо, као и оне који је намећу српској омладини.
Такође, изражавамо своје најдубље огорчење, незадовољство и осуду Кијевског режима који већ годинама немилосрдно прогања канонску Украјинску Православну Цркву, којој је одузета једна од највећих светиња Свете Русије Кијево-Печерска Лавра. А све ово се на жалост догађа пред затвореним очима такозваног демократског запада, који је више пута показао да је ради „демократије и људских права“ спреман да пошаље своје „Милосрдне анђеле“ који су сејали смрт и осиромашеним уранијумом тровали читаве територије и народе. Молимо се Богу да се крвопролиће у овој земљи што пре заустави, те овом приликом позивамо актуелну администрацију САД да престане са подршком Кијевском режиму, који више и не крије своју приврженост нацистичкој идеологији. Молимо се Богу да се ова трагедија што пре оконча. Исто тако позивамо актуелну администрацију САД да се позабави горућим питањима која непосредно утичу на квалитет живота просечног америчког грађанина као што су све већа ерозија људских и грађанских права и слобода, (не)слобода медија и јавног изражавања, велика стопа криминала, све веће сиромаштво и инфлација, као и ужасно стање у којем се налази школство и инфраструктура, која све више личи на ону која се може видети само у земљама „Трећег света“.
Згрожени смо стравичним призорима из Палестине, а нарочито из Газе, где се пред очима целог света спроводи истребљење Палестинаца – као аутохтоног народа Свете Земље. Иако разумемо и саосећамо са страдањем недужних израелских цивила, не можемо да не подигнемо глас против страдања палестинске деце, као и уништавања цивилне инфраструктуре. Бојимо се, да би Христос када би се данас родио у Светој Земљи, морао да бежи у Египат, не од Иродовог мача, него од израелских бомби.
Да иронија буде већа, тај исти „демократски“ запад који подржава Израелски ционистички режим у овом злочиначком подухвату, припрема још једну резолуцију у Генералној Скупштини УН у којој желе да оптуже српски народ за наводни геноцид“ у Сребреници, само да би на тај начин скренули пажњу светске јавности од овог покоља Палестинаца, као и од колонијалних злодела, тог истог Запада, у којем су страдали милиони људи. Надамо се да већина држава чланица УН неће насести на ову подвалу и да ће се ујединити у неприхватању ове штетне резолуције.
Нашем верном народу у овој земљи поручујемо да чувају своју свету православну веру и црквено јединство, као и своје породице, као три највеће вредности, јер бити православни хришћанин јесте велика част, али и одговорност, увек имајући на уму речи Апостола Павла да је нама дато не само да верујемо у Христа Исуса, већ да за њега и пострадамо (Филип. 1:29) Живимо у свету који у злу лежи и где се грех глорификује као „цивилизацијска вредност“ али истински хришћани су се увек и свагда осећали као странци у њему, јер наша права отаџбина је на небу, у Царству Христовом. Пост, покајање и молитва су најбољи начин да се промени свет, јер промена почиње од нас самих, па зато истрајмо на овом светом путу до краја, јер без Голготе, нема ни Васкрсења.
Молимо се Богу, дародавцу свих добара да свима који су на власти, како овде, тако и у Србији просвети срце и разум да би схватили да је суд Божији последњи, те да своје функције обављају на корист народа и државе и пронађу дипломатска решења која су заснована на правди, јер једино тако можемо доћи до трајнијег мира и благостања свих народа.
У Омахи, Небраска, САД, 12. априла 2024.
Fuente: Стање ствари