др Марко К. Јакшић Некадашњи народни посланик и члан председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
„Ацо Србине“ као и прошли пут опет си изабрао твоју „Српску листу“ да са мном полемишеш. Није ми јасно зашто се кријеш иза ње. Препознао сам одмах твој стил, тон и начин реаговања. Или баљезгања како ти волиш да кажеш. Твој одговор је мало више непристојан, што не изненађује иако као председник треба много више да се цивилизовано опходиш. Наш народ зна да каже – према свецу и тропар или према човеку и беседа.
Суштински, твоје реаговање није одговорило ни на један аргумент због катастрофалне националне и државне политике коју водиш у јужној српској покрајини.
Мени иначе спочитаваш да сам ја у своје време у периоду од 2002-2008. године на северу КиМ био господар живота и смрти. Само живота мајсторе, а бојим се да си ти смрти. Уосталом, кад смо ја и моји били на власти Оливер Ивановић је био жив.
Неубедљиво браниш свог председника „Српске листе“ Горана Ракића да на влади самопроглашене републике Косово није гласао за изградњу војно-полицијских база на северу Косова и Метохије. Тек касније после три месеца он се повукао са функције министра. Као сепаратистички министар гласао је да се изграде војно-полицијске базе у Јарињу општина Лепосавић као и на три локације у општини Зубин Поток и то Горњи Јасеновик, Бање и Горње Падине. Гласао је и да се експропирше земља која је у власништву Срба. Његов наследник у истој влади Ненад Рашић гласао је касније да се прошири војна база у Горњем Јасеновику као и да се изгради нова у Шаљској Бистрици општина Лепосавић. Причаш бајке када кажеш да је председник општине Зубин Поток Срђан Вуловић поднео неку пријаву због градње војног објекта. Али не кажеш где и коме. Исти је иначе спречио да шиптарска општина Зубин Поток у време свог трајања, значи пре подношења оставки, расправља о тој теми. Претпостављам, што је и логично, да су и Ракић и Вуловић поступили по твојим инструкцијама.
Оно што је још чудно јесте и проблематично понашање „Српске листе“ током донешења одлука на сепаратистичкој скупштини о формирању војске Косова. Све ово је факат, али је необичан твој индиферентан став и према формирању војске Косова и према градњи касарни на северу КиМ. Пре неки дан режимиски лист Политика писао је да иза изградње војно-полицијских база на северу Косова и Метохије стоје Британци. Колико се сећам „Ацо Србине“ твој спољно-политички саветник је Тони Блер.
Ниси одговорио ни зашто је за време твоје власти тридесет хиљада Срба напустило Косово и Метохију. И зашто до дана данашњег на Косово и Метохију ниси вратио ниједног Србина. Ниси одговорио ни зашто је за тебе табу тема повратак Срба у јужну српску покрајину. Нема јасног одговора ни зашто си прихватио све диктате Приштине о границама српких општина јужно од реке Ибар чије постојање личи на индијанске резервате. Наша делегација у Бечу током преговора са Приштином 2008. године тражила је сем постојећих српских општина да се формирају и следеће Доња Гуштерица, Прилужје, Осојане, Горње Ајновце, као и општине са муслиманским становништвом Средска и Гора. Верујем да за пола ових насеља ти никада ниси ни чуо. Али ако се већ бавиш јужном покрајином неко је морао да те научи. У склопу нашег захтева за општином Прилужје био је и захтев да истој општини припадне и једна од термоелектрана где би Срби могли да раде.
Мени приговараш да не жалим насиље над децом из Штрпца. Жалим мајсторе као што жалим и насиље над било чијом децом. Добро је што је пронађен виновник злочина над децом из Сиринићке жупе јер би ти иначе као и по питању убистава српских младића у кафићу Панда у Пећи одмах оптужио државну безбедност Србије.
Кажеш да је границу између Косова и Метохије и остатка Србије поставио жути режим. Није тачно, поставио си ти. И не само границу, него и царину на административним прелазима Јариње и Брњак. Споразумом у Бриселу пристао си да тридесет посто прихода са ових прелаза иде Србима на северу Косова и Метохије. Срамота. Продао си државне ингеренције Републике Србије за тридесет посто прихода односно годишње за десет милиона евра. У прилогу ти достављам документ потписан од стране председника владе Србије Ивице Дачића 06.12.2012. године о постављању граница између јужне српске покрајине и централне Србије. Ако коза лаже, рог не лаже.
Импутираш мени да сам пријатељ са председником сепаратистичке владе у Приштини Аљбином Куртијем. У фундаменту он је мој политички противник. Па ти си у два наврата био његов коалициони партнер, а не ја. Ја иначе перманентно бојкотујем све сепаратистичке изборе, за разлику од тебе и твоје „Српске листе“ која по принципу квислинга легализује и легитимише сецесију јужне српске покрајине.
Говориш још да свака критика упућена теби значи напад на државу и на „Српску листу“. Понашаш се у стилу Луја XVI – држава то сам ја. Ја мајсторе не нападам државу него је браним од тебе јер ти представљаш само власт која је пролазна, а држава Србија је вечна. „Српска листа“ је небитна.
Пре два дана на Хепи телевизији рекао си да ће преостале институције које још ниси уступио Приштини као што су здравство, просвета, социјала, култура да иду под окриље Заједнице српских општина. Рекао сам ти да нам таква заједница не треба јер је она институција самопроглашене републике Косово што у преводу значи дефинитиван раскид Срба са државом Србијом. Таква заједница „Ацо Србине“ нама није потребна.
Иначе суштина твог бављења Косовом и Метохијом, иако о тој теми мало знаш још мање је разумеш, а по важећем Уставу Србије то није твоја надлежност, је само голи опстанак на власти. У ситуацији када ти је владарски трон угржен ти једну по једну надлежност Републике Србије уступиш сепаратистима у Приштини. То сводећи на метафоричке победе 5, 6 или не знам колико већ, према 0.
Cómo hemos trabajado de manera Dios nos ayudó.
19. јануар 2023.
