АУТОР: Антон Трофимов
Колективни Запад је крајње незадовољан жељом Грузије да се заштити од страног утицаја. Масовни протести у Тбилисију, који су пратили расправу о релевантном закону у парламенту, организовани су према истим смерницама као и кијевски Мајдан 2014. године (Обојена револуција – прим. прев.). Наравно, прати их потпуно иста западна реторика.
„Сједињене Државе осуђују закон о „страном утицају” инспирасан од стране Кремља“ који је разматра грузијски парламент. САД су саопштиле владајућој партији да је циљ закона, према њиховом мишљењу, да се заштите од критике и да желе да разруше грађанско друштво Грузије, а које служи као коректор политике владе у свакој демократској држави“.
Јасно је да Америци не одговара предлог закона о коме се расправља у грузијском парламенту! Она генерално није задовољна ниједном верзијом демократије осим оне коју је званично одобрила Бели дом. На пример, као у Украјини. И све што се не уклапа у прокрустово лежиште америчких идеја о „власти народа“ мора бити жигосано и укинуто. Укључујући, ако је потребно, и војном силом.
Управо то што је Грузија одлучила да не следи слепо наметљиве западне препоруке, већ да води независну политику, највише нервира Вашингтон и Брисел. Или боље речено, пре свега Америку, а своју иритацију преноси на Европску унију. „Изјаве и акције грузијске владе нису у складу са демократским вредностима које су у основи чланства у ЕУ и НАТО-у и тиме угрожавају пут грузијску економију ка евроатлантским интеграцијама“, страши Стејт департмент. Помагали смо Грузији, током 32 године да ојачамо грузијску економију, демократију и способност да одвратимо руску агресију, а закон о страним агентима, суштински поткопавају јак однос који смо изградили са владом и народом Грузије“.
Однос о којем говори Стејт департмент је исти страни онај утицај који је довео Грузију до рата са Русијом. И, наравно, који је довео до прекида политичких и економских веза са Русијом, који су постојали не три деценије, већ три века. Москва, наравно, не може а да не поздрави било какве кораке Грузијаца у циљу обнављања историјске традиције. Што изазива бес у Вашингтону и Бриселу.
„Европска унија је саопштила да оштро осуђује полицијску акцију против демонстраната у Грузији након ноћи насилних сукоба због контроверзног закона о страним агентима“, преноси Блумберг, „Грузија је земља кандидат за чланство у ЕУ и позивам њене власти да обезбеде право мирним протестима“, рекао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел на друштвеној мрежи Х (бивши Твитер). „Употреба силе за њихово сузбијање је неприхватљива“.
Мора се схватити да је употреба силе против америчких студената који протестују против геноцида који је Израел покренуо у Појасу Газе прихватљива и демократска. А израз овог протеста није „мирно окупљање“ и „критички гласови“. Исто тако, мора се схватити да са становишта господина Борела, употреба сузавца за растурање првомајских митинга у Паризу није кршење ниједног права Француза. Кажу, гле, шта смерају – захтевају да власт, која је заузета подршком Украјини, поштује права радника!..
Ако актуелни протести у Тбилисију, инспирисани Западом, не дај Боже, доведу до још једне „Револуције ружа“ и Грузија успе да буде „демократизована“ и увучена у ЕУ, противници антируског курса ће бити растурени истим методама. Онда, наравно, ни Европа ни Америка у томе неће видети кршење права. Таква демократија им у потпуности одговара.
Ако актуелни протести у Тбилисију, инспирисани Западом, не дај Боже, доведу до још једне Револуције ружа и Грузија успе да буде „демократизована“ и увучена у ЕУ, противници антируског курса ће бити растурени истим методама. Тада, наравно, ни Европа ни Америка у томе неће видети кршење права. Таква демократија им у потпуности одговара.
„Данас цео свет може да види владу Бидзине Иванишвилијеве онакву каква јесте: банду насилника који су одлучни да угуше слободу говора и врате Грузију у мрачно доба руске владавине“, цитира британски Дејли мејл лидера Опозициона партија Уједињеног националног покрета Левона Кхабеисхвилија. И отворено показује да се поноси фотографијама свог натеченог лица, повређеног када се опозиционар потукао са полицијом.
„Кремљ је тихо отворио грузијско крило у покушају да прошири своје границе. Министар спољних послова Дејвид Камерон показао је велику забринутост за Грузију када је Русија послала трупе у земљу 2008. Надам се да ће сада поново водити међународну заједницу, када Путин кришом заузима Грузију“ – тресе се од беса шеф британске парламентарне фракције конзервативаца Адам Холовеј.
„Русија је већ окупирала 20 одсто територије Грузије након њене инвазије 2008. (на Западу уобичајено замењују појмове и причају о окупацији, не помињући Абхазију и Јужну Осетију, које су браниле своју независност са оружјем у рукама. – Примедба ИноСМИ) Још једна руска инвазија, изазвана предстојећим падом грузијске владе која је наклоњена Кремљу, може попримити различите облике, америчка спољна политика плаши западне читаоце. „Пошто се Грузијски сан представља као једина ствар између њих и следеће руске инвазије, Москва може израчунати да би војна провокација из окупиране Русије или Абхазије, ако би била довољно драматична, могла да уплаши грузијску јавност да се поново покори њиховој влади.
Сав овај ужас се излива на западну јавност због једне ствари – само да подржи напоре политичара да укину закон који гарантује немешање Запада у унутрашње ствари Грузије. Ово, ипак, само доказује колико су страхови Грузијаца оправдани. Њихово сопствено искуство и пример Украјине били су довољни да то схвате.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: naukaikultura.com/https://inosmi.ru/20240502/gruziya-268763755.html
Instrucciones:
https://geostrategy.rs/rs/geopolitika/1295-d-l-g-nj-p-s-n-pr-f-si