Светска економија даје јасне сигнале за то
На основу анализе Кондратјевих циклуса (појашњење: периодични циклуси наизменичних успона и падова модерне глобалне економије у трајању од 48 до 55 година, које је 1920. године описао Николај Кондратјев) и еволутивних циклуса светског политичког система, као и на основу емпиријске анализе актуелних догађаја и трендова са високим процентом вероватноће (око 90%), може се тврдити да ће се у наредним годинама избити „врућ“ локални рат, у ком ће Русија бити приморана да преузме директну и активну улогу.
Русија ће у овом рату морати да брани своје националне интересе и право на самосталност. Противници Русије биће Сједињене Државе и њихови савезници, укључујући разне терористе, авганистанске талибане и националисти из Украјине, из балтичких држава, Пољске и неких других земаља ЕУ.
Велика вероватноћа и у ствари неизбежност предстојећег „врућег“ локалног рата, проистиче из пресудно важне чињенице да Сједињене Државе не могу дефинитивно да превазиђу бројне друштвене и домаће последице глобалне кризе 2008–2009. и каснију рецесију (у ствари депресију), без великог рата који би променио целу геополитичку и геоекономску карту света.
Према речима стручњака, свака нова рецесија ће милионе Американаца ставити на ивицу преживљавања због огромних и растућих дугова, а америчка држава ће се суочити са озбиљним унутрашњим проблемима.
Још један разлог који условљава неопходност рата за Сједињене Државе је да без рата не могу да превазиђу растућу поделу америчких елита, поделу целокупног америчког друштва и да осигурају „јединство Запада“, односно потпуну подређеност земаља ЕУ Сједињеним Државама (то је немогуће елиминисати само пропагандом, санкцијама и русофобијом, па је управо потребан локални рат). САД је неопходно да победе у рату, који би оштро ослабио Русију, Кину и ЕУ и ојачао доминацију САД у свету.
Русија се сматра главним објектом будућег рата за Сједињене Државе, јер је она најважнија карика у ланцу држава чији се интереси разликују од интереса Сједињених Држава. Уклањањем или драматичним слабљењем Русије, САД ће моћи да униште планове Кине за стварање и развој пројекта „Један појас-један пут“, потпуно покори земље ЕУ, уништи Евроазијску економску унију и диктира њене услове на читавом постсовјетском простору.
Циљ „врућег“ локалног рата са Русијом је да се њој нанесе пораз и да се она ослаби или распарча без коришћења стратешког нуклеарног оружја, али коришћењем најновије војне технологије, високопрецизног и тактичког нуклеарног оружја „мале снаге“. Истовремено биће укључена „пета колона“ која постоји у Русији, и војним дејствима ће претходити разне провокације и покушаји „обојених револуција“.
Према еволуционим циклусима светског политичког система и специфичној анализи политичке динамике, најближа и веома реална аналогија будућег локалног рата је Кримски рат 1853–1856. у коме су се Отоманско царство, Британија, Француска, Краљевина Сардинија борили против Русије и Корејски рат 1950-1953. у коме су се Сједињене Државе и њени бројни савезници борили против СССР-а и Кине.
У оба случаја то је заправо био сукоб између Русије и англосаксонског света: у случају Кримског рата, Британија је била иницијатор и покретач анти-руске коалиције, у случају Корејског рата, САД.
Логика доследне припреме великог рата с Русијом укључује такве наизглед неповезане догађаје као што је “Арапско пролеће”, стварање ИСИС-а 2013. године, државни удар у Украјини 2014. године, Повлачење САД из Уговора о ракетама средњег и краћег домета, припрема за повлачење САД из Споразума СТАРТ-3. Амерички споразум са Талибанима, дестабилизација ситуације у Централној Азији, покушаји да се Белорусија одвоји од Русије, додела значајних средстава за дестабилизацију ситуације у Русији и припрему „обојене револуције“ у њој, итд.
Поред тога, у Сједињеним Државама се убрзано развијају нове и новије врсте ненуклеарног оружја, а огромна и све већа средства се издвајају за поновно наоружавање војске.
Истовремено, победе Русије у Јужној Осетији 2008. године и у Сирији 2015–2018. као и развој нових високотехнолошких оружја, са свим својим значајем, не би требало да допринесу умирењу и опуштености. И Грузија Саакашвилија, и озбиљнији противник – терористи у Сирији, нису били озбиљни противници.
Уочи 22. јуна 1941. СССР је победио јапанске трупе на језеру Хасан и Халхин-Гол, као и у рату са Финском 1939-1940. али совјетска држава није била спремна на рат са нацистичком Немачком.
Било је у совјетској војсци и новијих врста оружја, али није било у довољним количинама, а многи војници нису знали како да га употребљавају.
Изузетно је забрињавајућа чињеница што се показало да Русија, почевши од Кримског рата средином 19. века и завршно са јужноосетијским сукобом 2008. године, сваки пут није била спремна за рат, а нове врсте оружја нису успеле да уђу у војску пре рата, што је довело до великих и неоправданих губитака.
Тренутно, многе нове врсте оружја још увек нису уведене у масовну употребу у војсци, још увек се тестирају и усавршавају оружја као што су „Кинжал“, „Сармат“, „Посејдон“, „Циркон“ и други, број високопрецизних ракете „Калибар“ и број авиона (посебно бомбардера) је знатно мањи него у Сједињеним Државама.
Између осталог, авијација и високопрецизни пројектили, заједно са другим врстама модерног оружја, највјероватније ће се највише користити у предстојећем локалном рату (локалним ратовима).
Највјероватније позорнице рата могу бити Украјина, земље централне Азије, земље Блиског истока (Сирија) и земље балтичких држава. Највјероватније ће Сједињене Државе покушати да организују војне операције на неколико фронтова одједном, како би Русија распршила своје снаге и пажњу. Нешто слично се десило, на пример, током Кримског рата, када је Русија морала да се суочи са непријатељским снагама, не само на Криму, већ и на Балтику, у Белом мору, у Молдавији и Влашкој, на Кавказу, у Тихом океану.
Истовремено, важно је нагласити да ће Сједињене Државе углавном деловати индиректно, односно да ће ратовати туђим рукама уз помоћ Талибана, ИСИЛ-а, украјинских и литванских националисти и сл. углавном оних које тренирају амерички инструктори и генерали.
У другој фази, највероватније ће снаге НАТО-а, углавном америчке трупе, користећи најсавременије технологије (укључујући високо прецизно оружје, сајбер ратовање, саботаже, уништавање цивилних објеката) бити истовремено укључене, како би брзо сузбиле контролне центре непријатељских снага и створиле панику међу становништвом.
Највјероватнији временски оквир за врућу фазу „хибридног“ рата са Русијом је период 2024-2025. када се завршава мандат председника В.В. Путина. Међутим, припреме за ову „врућу“ фазу рата већ су у току и наставиће се током периода 2019-2024.
Покушаји да се „тестира“ Русија, да се ослаби, да јој се створе значајни проблеми у Централној Азији, у Украјини и на Блиском истоку, биће примењивани 2019-2023. Опасна тачка у којој се може појавити други војни сукоб је 2020-2021. уочи и непосредно након наредних председничких избора у Сједињеним Државама. Све веће економске и финансијске анти-руске санкције имају исту сврху.
За Русију, питање живота и смрти је спремност државе и друштва на такав развој, на “акутну” и “врућу” фазу рата, на недостатак илузија о могућности постизања споразума са Сједињеним Државама у периоду који се разматра до 2024-2025. Упркос припремама за рат, Русија није била спремна ни за Кримски рат, ни за Први светски рат, ни за Други светски рат, ни за рат у Афганистану 1979–1989. нити за први Чеченски рат.
Рачуница Сједињених Држава је да ће Русија поново бити неспремна за локални рат са масовном употребом конвенционалног, али високотехнолошког оружја, прецизног оружја, сајбер оружја, нуклеарних ракета мале снаге, на неколико фронтова. Поред тога, Сједињене Државе рачунају на акције „пете колоне“, на поделу у руском друштву и на руску елиту, на елементарно подмићивање, на националистичке и екстремистичке покрете у самој Русији.
Због тога је данас потребно припремити се за готово неизбежан будући рат, сутра ће бити прекасно. Изузетно је важно да се у најкраћем могућем року снабдеју војници у бројним трупама најновијим врстама оружја и, што је најважније, имају времена да се обучавају за њихово руковање. Као што је познато, на почетку Великог отаџбинског рата (Други светски рат) новим врстама оружја – тенкови КВ, Т-34, артиљерија великог калибра, авиони, Катјуше, а посебно новим поузданим типовима комуникација – трупе практично нису биле обезбеђене и често нису знале како да их користе. Последице тога су биле катастрофалне.
Тренутно је једна од рањивих тачака још увек поуздана комуникација и довољан број прецизног оружја. Сада ситуација није мање опасна, већ још опаснија и ни у ком случају не смемо да потценимо ову ситуацију ни противника. Иначе, Русија би могла да буде поражена, а пораз чак и у локалном рату у комбинацији са унутрашњом „обојеном револуцијом“ може да буде фаталан и коначан (примери су пораз Русије у руско-јапанском рату или неуспех СССР-а у Афганистану, који су играли важну улогу у пропасти државе).
У овом случају, Русија може изгубити свој суверенитет, независност и престати да постоји, што је циљ бројних спољних и унутрашњих антируских снага. Такође је немогуће очекивати да се војска научи како да се бори током рата, као што је то био случај током Великог отаџбинског рата (Други светски рат), јер ће се војне акције током локалног рата развијати врло брзо, и све може бити одлучено за неколико дана или сати.
Вреди се подсетити пророчког упозорења Маршала Жукова: „Моја реч вама, млади људи: будите увек будни! Дан кашњења у последњем рату коштао нас је веома скупо. Сада, у случају кризе, резултат могу одредити секунде”(Успомене и размишљања, 3 свеска).
Неопходно је да се у потпуности искористи преостало време до 2021-2024. да се припремимо за будуће изазове. Рат и огромни ризици повезани с њим могу бити ограничени само сталном демонстрацијом стварне (а не само пропагандне) спремности руских трупа да одбију агресију на различитим фронтовима, укључујући и „унутрашњи“ фронт.
Владимир Пантин – шеф одсека Националног истраживачког института светске економије и међународних односа „Е. Примаков“ РАН, доктор филозофије
Са руског превела: Драгана Трифковић
12. Април 2019.
