Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos
На иницијативу „Центра за геостратешке студије“ уз подршку г. Бошка Обрадовића и „Српског покрета Двери“, захваљујући љубазности нашег домаћина чешког посланика г. Јаромира Кохличека у Европском парламенту је 28. новембра одржана конференција под називом „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“. На конференцији је делегација из Србије у саставу: професор Слободан Самарџић- бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије, Драгана Трифковић- директор „Центра за геостратешке студије“ и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“ и Марија Јањушевић-народни посланик и члан Председништва „Српског покрета Двери“, имала прилике да поразговара са посланицима ЕУ о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и да им изложи своје ставове о самој суштини конфликта као и да предложи решења. Велики допринос овом скупу дао је г. Жак Огар-бивши командант француских снага КФОР-а на Косову и Метохији, аутор књиге: „Европа је умрла у Приштини“.
Фото: Европски Парламент
Конференцију је отворио посланик Европског парламента г. Јаромир Кохличек који је изнео следећа запажања: „Следеће године треба да обележимо двадесету годишњицу НАТО агресије на Југославију. После масовног уништења земље усвојена је Резолуција 1244 УН која осигурава територијални интегритет Југославије, односно Србије. Пошто је план Мартија Ахтисарија о независности Косова одбачен, локалне албанске власти су прогласиле независност 2008. године. Ова одлука је у супротности са Резолуцијом 1244 УН усвојеном 1999. године. Овакав развој је потенцијално веома опасан за стабилност Европе. Ми снажно протестујемо против овакве илегалне активности која може у будућности да дестабилизује многе европске државе“.
Фото: г. Јаромир Кохличек у Европском парламенту
„Зато позивамо политичаре ЕУ да зауставе ове нежељене активности. Косово и Метохија је доказало своју неспособност да функционише са садашњом влашћу као независан ентиет. Они настављају етничко чишћење територије без обзира на међународну правну основу. Косово и Метохија је било, јесте и остаће у саставу Србије“ истакао је г. Кохличек.
Видео: Конференција за новинаре у Европском парламенту
У наставку конференције реч је узео професор Слободан Самарџић који је говорио на тему: „Десет година неуспеха наметнутог и насилног решења“. Он је у свом говору истакао да: „Овакав епохални неуспех ЕУ није био препрека за то да преузме медијацију у тзв. Бриселском дијалогу између Београда и Приштине. Очекивани циљ дијалога је свеобухватна нормализација односа између две стране. Заправо, прави циљ је признање Косова од стране Србије. Косово би требало да буде међународно призната држава. Ако Србија, наиме, призна Косово, Резолуција 1244 де јуре губи своје правно значење, пошто добровољно одрицање од дела своје територије које је држава извршила није у супротности са међународним правом. Бриселски дијалог и постигнути споразуми (2013, 2015), заправо не помињу реч признање. Само се наводи да свако од договорених питања треба да се спроведе у складу са уставом или законом Косова. Један други документ ЕУ, међутим, најављује стварну намеру ЕУ. То је тзв. преговарачка позиција ЕУ у вези са преговорима о придруживању између Србије и ЕУ (2014). Овде може да се прочита (члан 23) да у одређеној фази преговора Србија и Косово треба да свеобухватно нормализују своје односе потписивањем правно обавезујућег споразума. Ова необична формулација избегава реч „признање“, али указује на њено право значење. То практично значи да је ЕУ уцењивала процес приступа Србије признавањем Косова.
Фото: професор Слободан Самарџић
Основни проблем је чињеница да ЕУ на дуги рок није спремна и способна да се проширује. Суочава се са дубоком и дуготрајном унутрашњом кризом која не дозвољава чак ни идеју о проширењу. Због тога је Европска Унија разлоге своје политике проширења од питања интеграција претворила у геополитичко питање. У том смислу, изгледи су лоши за успех, имајући у виду да је њена безбедносна и одбрамбена политика углавном једна неуспешна страница у њеној историји. Због тога ЕУ снажно инсистира на томе да Србија призна Косово у замену за вечни пут ка ЕУ. Можемо закључити да је ЕУ током протеклих десет и по година створила типичну државу изван закона – Косово, чије постојање трајно угрожава читав регион“.
Dragana Trifkovic је говорила на тему: „Хитна потреба враћања у међународноправни оквир“. Она је подвукла да: „Сада се налазимо у завршници Бриселских преговора који нису донели никаве резултате али ЕУ жели да до маја следеће године када су нови избори за Европски парламент оконча ове преговоре „Свеобухватним мировним споразумом“ који треба да потпишу Београд и Приштина. Такав документ, који саставља ЕУ већ увелико усаглашава са председником Србије Александром Вучићем и такозваним председником Косова Хашимом Тачијем. Он обухвата и идеју о разграничењу између Срба и Албанаца за коју се залаже председник Србије Александар Вучић и која подразумева прекрајање постојећих граница Србије као и предају готово целе територије Косова и Метохије Албанцима и дела југа Централне Србије. За узврат Србија треба да задржи контролу над малим делом севера Косова где већински живе Срби, што треба да буде представљено као успех за Србију. Свеобухватни мировним споразумом се такође заснива на Ахтисаријевом плану о независности Косова. У њему се реч независност нигде не спомиње али тај документ апсолутно заокружује косовску независност. Овај документ треба да послужи и за притисак пре свега на Русију да дозволи независном Коосву улазак у УН. У том смислу у самом документу је изражен захтев за промену Резолуције 1244.
Фото: Драгана Трифковић у Европском парламенту
Молим вас који сте у Европском парламенту да учините све што можете да не дође до потписивања таквог документа јер он представља грубо кршење међународног права, Устава Републике Србије и представља пут за легализацију једне криминалне државе. Неопходно је да се питање решавања Косова врати у међународно правне оквире и уставно правне оквире Србије. Бриселски преговори су доживели неуспех и они морају под хитно да буду прекинути. Једино место за решавање питања Косова су УН. У супротном европске земље ће носити историјску одговорност за урушавање владавине права, за подстицање сепаратистичких покрета, дестабилизацију Балкана и нарушавање државног интегритета Србије. Бојим се да ће уз Србију и европске земље платити превисоку цену због проблема који ће бити изазвани урушавањем међународног права и правила по којима је свет функционисао, уколико се такви правци не зауставе“.
Својим присуством и излагањем на конференцији г. Жак Огар је пружио велику подршку Србији. Тема његовог говора названа је по књизи „Европа је умрла у Приштини“, чији је он аутор. У свом говору г. Огар је образложио: „Шта би сутра рекли у Француској ако би се париско предграђе Сен Сен Дени (Seine Saint Denis), сада углавном насељено странцима из Северне Африке, самопрогласило као „независна република“? Ово је у суштини сам проблем Косова. Ова агресија НАТО-а над Србијом на Косову 1999. године представља кршење међународног права, кршење поштовања суверенитета држава, кршење поштовања граница. И ова марионетска држава – без идентификованих ресурса – неодржива као таква – сада је извор јаких тензија на читавом Балкану. Сведоци смо тога сваког дана. Резолуција 1244, која нас подсећа на основни принцип Косова-Метохије као неотуђивог дела Републике Србије, наследнице Савезне Републике Југославије, као и на неопходност демилитаризације ОВК, прекршена је два пута:
– Прво, једностраним проглашењем независности од стране албанских побуњеника;
– И сада спремношћу да своје локалне безбедносне снаге трансформишу у праву војску.
Фото: г. Жак Огар
Резолуција 1244, која је и даље на снази, забрањује то! Због тога, ако желимо да избегнемо нове пожаре у региону, неопходно је вратити се на основе које Резолуција 1244 веома добро изражава на свој начин. Косово и Метохија су интегрални и неотуђиви део Републике Србије. Нека врста аутономије је сасвим могућа, али уз поштовање суверенитета српске државе. Коначно, допустите ми да додам да је помирење између различитих заједница које живе на Косову, једино могуће ако се установи историјска истина као и ако се добро дефинишу одговорности свих страна. Зато ми се чини да је неопходно да судски поступак који је започет у Европској унији пре неколико година у вези са ратним злочинима, а нарочито у вези са гнусном трговином органима коју је Дик Марти осудио у свом извештају и чије резултате смо очекивали 2015. године, буде поново активиран и извршен до краја. Кредибилитет Уније је у питању“.
Марија Јањушевић је говорила на тему: „Европска унија уцењује Србију Косовом – унутрашње последице“. Она је у свом говору нагласила: „Србија би потписивањем правно обавезјућег споразума, на који је свим средствима присиљава ЕУ, признала ампутацију покрајине као последицу рата из 1999. Мировни уговори имају апсулутну супремацију у правном поретку, на унутрашњем, а посебно на међународном плану. Евентуални Вучићев потпис правно обавезујућег споразума нико и никад више неће моћи да повуче због легалности поступка и осталих страна у преговорима. Мировни уговори се не ратификују у парламентима због овлашћења које ЕУ има од Генералне скупштине УН (па тако и Савета безбедности) да у преговорима буде званични преговарач и гарант договореног и потписаног.
Фото: Марија Јањушевић на КЗШ у Европском парламенту
„Српски покрет Двери“ већ дуже од годину дана на почетку сваког скупштинског заседања, без изузетка и паузе, захтева да се на дневни ред Народне скупштине уврсти тема Косово и Метохија али без успеха, јер владајућа већина то не жели. Да ли су западни чиниоци могли да замисле бољу власт у Србији од овакве? Нису могли ни да сањају да ће експеримент промене свести, бар у овим владајућим слојевима, уродити плодом. Па како да их не чувају „као мало воде на длану“, јер није само Косово у питању, већ и пројекат потпуне зависности тзв. српског фактора на Балкану. ЕУ најпре тражи решавање поглавља тридесет и пет па све остало, што је заправо једна омча коју ЕУ држи све време Србији о врату. Да би се одржао мир, треба реафирмисати међународно право и спорове решавати дипломатијом, уз подједнаки третман свих учесника у међународним односима, који имају субјективитет“.
Након тога отворена је дискусија. Учесници конференције су усвојили следеће закључке које ће европски посланици изложити Одбору за спољне послове ЕУ:
- ЕУ треба да буде привржена поштовању међународног права. У том смислу не треба да предлаже или усваја документа која крше међународно право и Устав других држава.
- Бриселски преговори о Косову нису успели. Београд и Приштина треба да наставе преговоре о решавању овог питања у УН у складу са Резолуцијом 1244.
- ЕУ треба да пружи подршку Београду и Приштини за повратак избеглих лица са Косова и Метохије. Србија треба да предложи ЕУ стратегију повратка избеглих лица на Косово.
- Међународна заједница је дужна да обезбеди услове за нормалан живот Србима на КиМ.
Видео: Конференција о КиМ у Европском парламенту
19. Децембар 2018.
