Пише: Милош Здравковић
Две моћне нације, Кина – највећи светски увозник нафте и гаса, и Русија – највећи нето извозник енергије – имају добре разлоге за одржавање живих дипломатских односа. Као комшије, они допуњују једни другима стратешке недостатке. Русија има обиље природних ресурса, али се бори да диверсификује своју економију, нарочито извоз сировина и енергената, док Кина има јаку продуктивност у различитим секторима, али се ослања на увоз минерала, сировина и енергената.
Енергија стоји као главна веза између економија ове две земље. Поред, доказано перспективних нафтно-гасних аранжмана, Пекинг планира да изгради још нуклеарних електрана у земљи, уз помоћ руских стручњака. Са друге стране, Москва жели да ојача своју домаћу производњу обновљиве енергије уз подршку кинеских „зелених предузећа“. И што је најважније, Русија може да обезбеди довољно нафте и гаса за Кину.
Највећи бизнис у историји
Извршни директори из руског нафтног и гасног гиганта Газпрома и Кинеске националне петролејске корпорације ЦНПЦ (највећи светски енергетски дистрибутер) састали су се у Пекингу како би разговарали о напретку на изградњи гасовода.
Трасе ће водити од Сибира, а то Кини треба да обезбеди 38 милијарди кубних метара природног гаса годишње у наредних 30 година. Прва фаза изградње гасовода преко источне трасе већ је почела у мају 2015. Два енергетска гасна џина су ушла у преговоре да изграде гасовод и преко западне маршуте.
„Потписивање уговора о источном путу је створио солидну основу. Наши разговори о западном путу напредују добрим темпом“ – рекао је председник Газпрома Алексеј Милер, у изјави за „Пипелине Интернатионал.“
Председник Кине Кси Ђинпинг и руски председник Владимир Путин су у Москви прошле године заједнички објавили потписивање гасног договора „тешког“ 400 милијарди долара. Гаспром је у преговорима са ЦНПЦ, предложио да повећа обим извоза гаса на 100 милијарди кубних метара годишње за Кину. Зато је неопходна изградња западне руте, а финализација тог посла представљала би највећи бизнис у историји.
Размена „кноw хоw“
Москва настоји да прошири и ојача свој енергетски сектор помажући Пекинг да изгради више нуклеарних електрана у Кини почевши од 2016. године. Руско државно нуклеарно предузеће Росатом, према (Руссиа Инсидер), пристало је на пројекат заједничког улагања за изградњу брзих реактора у сарадњи са Кинеском нуклеарном корпорацијом. Росатомови стручњаци су већ посетили Харбин, главни град покрајине на североистоку Кине, како би проценили изводљивост изградње две нуклеарне електране.
На „Атомекспо“ форуму у Москви, Кирил Комаров, заменик генералног директора Росатома рекао је: „До сада је већина кинеске нуклеарне изградње била на приморским локацијама. Међутим, земља такође има потребе за нуклеарним електранама у унутрашњости како би намирила своју енергетску потражњу. Русија је несумљиви светски лидер у изградњи и експлоатацији унутрашњих нуклеарних електрана.“
Као светски лидер у производњи и извозу нафте и гаса, Русија рутински не подржава „зелену глобалну агенду“, али РенеwаблеWорлдЕнергy.цом обелоданио је Путинову одлуку да одобри програм субвенција за јачање чисте енергије. Москва је обећала да ће проширити удео обновљивих извора енергије на руском тржишту од 0,8% (крајем 2014.) на 2,5% до 2020. Претпоставља се да је за тај помак потребно инострано знање.
Прошлог лета кинеска компанија за соларне системе са седиштем у Амур Сириус (Русија) освојила је субвенције Москве да се изгради соларна електрана која може генерисати 175 МW електричне енергије за потребе руских домаћинстава у Амур Сириус. То је први велики пројекат на простору бившег Совјетског Савеза из области соларне енергије. Искуства Кине у изградњи највеће хидроелектране на свету „Три клисуре“ (пројекат вредан преко 50 милијарди долара), биће пренета руском државном предузећу Русхидро, а у плану су заједничке инвестиције у Сибиру. Иначе у напред поменутом Харбину кинеска влада је основала центар за подршку кинеским „зеленим компанијама“ које планирају да освајају тржиште Руске федерације.
Сједињене Америчке Државе су увеле санкције против Русије због сукоба у Украјини, па су на тај начин „гурнуле“ Москву у загрљај Пекинга. Санкције ометају способност пре свега руског енергетског сектора и компанија да користе финансирање западних банака и ометају пословање и трговину. Кинеске банке и инвестициони фондови су ипак брзо попуниле празан простор, а тиме добиле могућност какву никада раније нису имале. Замениле су монопол англо-америчких банака и осигурања у промету и трговини нафте, гаса и нафтних деривата.
Сходно томе, потреба Пекинга за енергијом, а Москве за новим тржиштима приморале су обе земље да сарађују свом снагом, максимално користећи снагу геополитичког консензуса. Енергија ће „зацементирати“ савез два народа у деценијама које долазе.
ПРЕДВИЂАЊА
Кина постаје главни купац руских енергената (преузима водећу улогу од Европе).
Руска федерација гради велике енергетско–инфраструктурне пројекте у Сибиру, завршава раније започете нафтно-гасне терминале на Пацифику и велику већину извоза пребацује на азијско–пацифички регион. До 2025. године Јапан и Јужна Кореја постају велики купци Руског гаса и нафте.
Уз помоћ Росатома, Кина постаје држава са највећом инсталисаном снагом у нуклеарним реакторима на свету.
Користећи природне потенцијале, Кинески „кноw хоw“, Русија постаје највећи европски произвођач електричне енергије из водених токова.
Кина преузима готово целокупно светско тржиште производње соларних панела.
19. јун 2015.