Пише: Никола Милованчев
Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.
У Словенији се каснило са увођењем мера контроле на граници, која је уведена тек 11. марта, иако је ситуација у северној Италији била алармантна већ крајем фебруара, а први случај заразе у Словенији регистрован је 4. марта. Можда је разлог неодлучности било ишчекивање избора нове владе: стари премијер Марјан Шарец је одступио крајем јануара а влада десног центра Јанеза Јанше састављена је тек у петак, 13. марта. Новоизабрани премијер се после избора обратио сажетим, али јасним саопштењем о мерама за сузбијање вируса: за то му је било потребно шест минута. Одмах се почело с одлучнијим мерама.
Од понедељка, 16. марта, затворене су школе, прекинут је јавни саобраћај и отказане јавне приредбе, затворене су непрехрамбене трговине, занатске рање, теретане, кладионице итд. У неким сегментима ситуација је била супротна мерама у Србији: док је у Србији са радом прво престала Народна скупштина, а фризерске радње, теретане и кладионице наставиле су с радом до 1. априла, у Словенији се стало на становиште да је парламент уставно највиши орган власти у држави и да влада или председник, који су по хијерархији нижи носиоци власти, не могу да одлучују о раду скупштине односно да прекидају њен рад. Влада је чак желела да парламент стално заседа, да би могле да се уводе економске мере за које су биле нужне промене закона: први пакет мера, усвојен у марту, био је у висини од око три милијарде евра. У том пакету су донесене мере за очување радних места и деловања предузећа, помоћ самозапосленима, побољшање социјалног положаја становништва, помоћ пољопривреди итд. Други пакет мера, који је парламент усвојио крајем априла, донео је око две милијарде средстава, пре свега као кредитну линију за ликвидност привреде.
Сада, у мају, припрема се трећи пакет мера, пре свега у области јачања привредног раста, инфраструктуре и помоћи туризму. Из тих разлога су парламентарни одбори и сам државни сабор (”Državni zbor”) у непрестаном деловању. Прихваћена је и једна допуна пословника парламента: да у ванредним околностима седнице могу да буду и на даљину, уз употребу телекомуникацијских средстава. Влада једино није успела да озакони употребу војске у полицијске сврхе, за шта је потребна двотрећинска већина свих посланика. Опозиција на то није пристала, иако је било наглашено да се војска неће користити по градовима, већ само тамо где је потребна: за заштиту границе и то у појасу од само пет километара.
Што се тиче међународног положаја, ту је Србија била у предности: унутар Европске уније је помоћ у медицинској опреми изостала, а Србија је имала разумевање пријатељских држава Русије и Кине. Зато су словеначке власти морале више да се сналазе, набављајући опрему искључиво комерцијалним каналима.
За разумевање словеначке ситуације у здравству треба напоменути да је ових тридесетак година од распада СФРЈ преовладавало мишљење да треба чувати јавно здравство и школство, јер су то носиоци стабилног друштва (лиценце за приватне факултете се, на пример, много теже добијају него у Србији, и мање их има). Осим тога, јавне здравствене и геронтолошке установе су у другачијем положају у погледу избора водећих кадрова. У Словенији се водећи кадрови тих установа (исто је и у образовању) бирају на јавним конкурсима.
Ретке су институције у којима влада или министарства имају право да постављају руководиоце. И случајеви постављања вршиоца дужности су изузеци, а њихов мандат ограничен је на годину дана (као и у време СФРЈ). Овакав начин постављања директора отежава политичко кадровање у стручним установама, иако и тога има, и обезбеђује компетентност директора.
Ванредно стање словеначке власти нису прогласиле, нити би се парламент с тим сложио.
Постоје још две друге, немедицинске разлике између Словеније и Србије, које се јако одражавају на резултат борбе против пандемије. Прва је однос јавних масовних медија према извештавању о мерама владе. Критичност према мерама државних органа је у Словенији велика, чак и у медијима у власти државе. Председница Друштва новинара је, на пример, ушла у полемику са председником владе, истакавши да је РТВ Словеније сервис јавности, а не сервис власти. Друга разлика је у већој скромности и одговорности код давањa оцена јавних личности о ситуацији. Рецимо, на дан када је др. Несторовић похвалио Србију као (успешно) острво у Европи, у Србији је било 424 новозаражених, а у Словенији седам, али се тамо нико није похвалили да су успешни, а камо ли да су острво успеха. Одговорност за изговорену реч јавних личности утиче на озбиљност прихватања тих речи код грађана. Одмеренијим приступом носилаца јавних функција Словенци су постигли да њихове изјаве грађани (барем велика већина) озбиљно схватају и да се онда тако и односе према мерама власти, што на крају донесе резултат.
Никола Милованчев, правник и публициста
Политика – 14. мај 2020.
