Escrito Por: Dragana Trifkovic
Недавно је Демократска странка Србије потписала Меморандум о сарадњи са Путиновом странком Јединственом Русијом. То је стратешки документ којим су дефинисани конкретни кораци које ће две стране заједнички да предузимају. Поред очувања Косова и Метохије у саставу Србије и правно-формалног утемељивања војне неутралности Србије, потписнице су се обавезале да „пружају подршку и спремне су да пруже допринос даљем развоју сарадње између Руске Федерације и Републике Србије у економској сфери“.
Демократска странка Србије сматра да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.
Шанса Србије је у преусмеравању средстава из буџета, која одлазе на стране инвеститоре и улагање у домаћу производњу. Уз то је неопходно да Србија има своју државну Инвестиционо-развојну банку која би била темељ развоја домаће привреде. То су уједно и идеје за које се залаже коалиција ДСС-Двери на предстојећим изборима.
Руско тржиште нуди несагледиве могућности Србији, а посебно у садашњим условима због санкција ЕУ према Русији и прекида сарадње Русије и Турске.
У складу са потписаним Меморандумом као и политичким и економским програмом Демократске странке Србије, члан Председништва ДСС-а Драгана Трифковић одржала је састанак у Москви са г-ђом Татјаном Легчилином, замеником директора Привредне коморе РФ департамента за односе са иностранством. Том приликом г-ђа Легчилина је потврдила да је Руска Федерација изузетно заинтересована и опредељена за повећање економске сарадње са Србијом, не само због економских разлога већ и због изразито пријатељских односа две земље. Србија би могла одмах да повећа извоз својих производа у Руску Федерацију, посебно пољопривредних производа. Такође Русија је заинтересована за сарадњу на пољу грађевинарства и српске компаније би могле да заузми упражњена места турских компанија.
Србија није искористила шансу у претходном периоду да такве кораке направи. Могуће је да је таква одлука донета због захтева ЕУ да Србија не увећава извоз производа у Русију, што је крајње штетно по домаћу пољопривреду и равно самокажњавању. Уколико се таква политика хитно не промени, Србија може да буде дугорочно оштећена. Развој домаће пољопривреде, улагање средстава из буџета за помоћ српским пољопривредницима и стратешко усмеравање на руско тржиште могу драстично да побољшају положај српских сељака.
Поред оваквих решења за домаћу привреду и економску сарадњу са Русијом за коју ће се залагати, Демократска странка Србије ће захтевати да се сарадња са Руском Федерацијом институционализује. Србија има министра за европске интеграције, Канцеларију за европске интеграције, Агенцију за европске интеграције и многобројне друге структуре државне администрације које се баве европским интеграцијама, међутим нема ни једну институцију која се бави сарадњом са Руском Федерацијом. Сматрамо да је за развој сарадње са Руском Федерацијом неопходно да се отвори барем канцеларија за сарадњу на државном нивоу. ДСС је формирала Одбор за сарадњу са Руском Федерацијом у оквиру странке, као и Одбор за развој српско-руских економских односа, кроз које ће уложити додатне напоре да пронађе добра решења и програме, као и начине реализације у циљу помоћи домаћој пољопривреди и српским сељацима.
13. април 2016.
