Драгана Трифковић за axar.az
Како коментаришете договор о куповини беспилотних летелица са Кином?
Србија је још пре годину дана разговарала са Кином о куповини беспилотних летелица за потребе Војске Србије. Ради се о беспилотним летелицама типа „јилонг 2“ које се користе на појединим ратиштима на Блиском истоку. Према тврдњама медија ове беспилотне летелице коришћене су у борбене сврхе у Либији и Египту у борбама против исламиста али и на ратишту у Јемену против Хута од стране Саудијске Арабије. Србија има намеру да набави шест беспилотних летелица од Кине, али још није познато када ће оне бити испоручене, односно када ће уговор бити дефинисан. Према незваничним информацијама, Србија ће набавити четири беспилотне летелице за извиђање и две наоружане за борбену употребу.
Што се тиче Србије, јачање ратног војног ваздухопловства борбеним беспилотним летелицама је добра вест и такве летелице за сада нема ни једна војска у региону. Ако говоримо о класичним беспилотним летелицама које служе за осматрање, прикупљање података и обавештајне делатности, Србија већ дужи низ година развија нове моделе беспилотних летелица. У свом саставу Војска Србија има моделе домаће производње, а најамбициознији пројекат „Пегаз“ може да буде усавршен преузимањем кинеске технологије. Овај модел домаће производње може да употреби и кинеске борбене системе како би била омогућена производња домаћих беспилотних летелица за борбену употребу. Од 2005. године Србија употребљава и израелске беспилотне летелице (класичне) које је недавно набавила хрватска војска.
Србија развија добру сарадњу са Кином кроз пројекат „Један појас један пут“ и у том смислу јачање војне сарадње је добродошло. Није познато како ће на то реаговати ЕУ с обзиром на то да је Србија кандидат за чланство. Што се Кине тиче она настоји да развија војну сарадњу са Европом а овакав договор са Србијом, уколико се реализује, представљао би први уговор такве врсте између Кине и неке европске земље. Недавно је кинески генерал Џанс Јоусја, потпредседник Централне војне комисије НР Кине боравио у посети Србији где је присуствовао војној вежби „Бегеј 2019“. Приликом ове посете било је речи и о набавци кинеског система ПВО „ФК-3“.
Да ли се опремање Војске Србије одвија по дугорочним плановима?
Србија у последње време набавља оружје са различитих страна, али се не стиче утисак да у томе постоји некакава стратегија. Наиме ако анализирамо начин на које су неке зељме реформисале и ојачале своје војне снаге, видећемо да су то урадиле кроз дугорочне стратешке планове са јасно постављеним циљевима на који начин треба да буде организована и опремљена војска како би одговорила савременим изазовима. Овде мислим на Русију, али и Кину, Индију. Србија је мала земља али без обзира на ту чињеницу јачање војске не може да се постигне без стратешког плана. То нам нажалост недостаје и ми нисмо видели никакав план реорганизације. Ако говоримо о војним кадровима мислим да они нису задовољни ониме што се дешава.
Набавка наоружања би такође морала да се спроводи кроз дугорочно планирање уз анализу највећих безбедносних изазова. У том смислу пре свега би Србији био потребан руски систем ПВО С-400. Чудно је да се Србија ипак уздржава од набавке руских система посебно што је цела војна индустрија бивше Југославије била базирана на руском наоружању.
На крају видећемо да ли ће бити и неких реакција са америчке стране јер сада заправо траје трка у томе ко ће коме да прода више оружја. САД наравно имају велике амбиције, а оне су водеће у технологији беспилотних летелица коју су развиле за примену у подручјима у којима интервенишу. До сада је америчка војска усавршила употребу борбених беспилотних летелица за уништавање задатих мета.
Кина је успела да постане озбиљна конкуренција САД јер је развила добру технологију која знатно мање кошта од америчке.
Разговор водио: Заур Мехдиев
28. Септембар 2019.