Económica experto del Centro de estudios geoestratégicos: verano caliente y más caliente otoño 2021. año

Después de una hora de distancia de más de la mitad de un año a partir de mis textos en este sitio, "una mirada a 2021. año " a partir de diciembre de 2020. y " la triste y sombrío invierno de 2021. "en Marzo de este año, pensé que era el momento para una nueva sección transversal y un resumen de las predicciones actuales de los acontecimientos económicos y políticos, tanto mundo y el nuestro. El orden de los temas tratados ha sido corregido parcialmente, y la última de la sección transversal de las economías del mundo no-Occidental, principalmente de Rusia y China, es ahora, en el primer capítulo. En general, en una escala significativa, las predicciones resultaron ser precisos y realistas, salvo, obviamente, el ritmo y la dinámica de ciertos acontecimientos económicos y políticos y los acontecimientos en el mundo y en nuestro país, pero sin duda, en un predominantemente gran escala, que está condicionado por el efecto prolongado de la actual pandemia, el movimiento del cual es casi imposible de predecir. Todas las probabilidades son de que el anuncio de un terremoto tectónico de la dinámica de sólo sirve para prolongar el plazo de un año de la previsión, es decir, la primavera y el verano de 2022., con una clara línea de tiempo, tal vez, en algunas formas, y hasta el año 2025. Lo que es cierto, estos cambios tectónicos va a cambiar el mundo existente más allá del reconocimiento, trayendo una completamente nueva constelación de potencia política y Económica Mundial, lo que sin duda se reflejan en los Balcanes y Serbia en sí.

Seguir leyendo

Милош Здравковић: Понижена Француска

Ретко је Француска знала за такво понижење.  Аустралија је у четвртак (16. септембра) најавила отказивање уговора од 56 милијарди еура потписаног 2016. о испоруци 12 подморница најновије генерације, у корист британске и америчке технологије.

У Ке Дорсеју (седишту француске спољне политике)  жале се на „на веома лоше вести због непоштовања дате речи“ и „озбиљну“ одлуку у смислу међународне политике.

„Једнострана, брутална, непредвидива одлука која много личи на оно што је господин Трамп радио“, занео се министар за Европу и спољне послове Жан Ив Ле Дриан, видно бесан на америчког савезника који је управо узео уговор века њему, тј. Француској.

Seguir leyendo

Вилијам Блум: Будите сумњичави према НВО

Најпознатији вашингтонски „алтернативни” новинар зове се Вилијам Блум, историчар је по образовању а постао је познат 2006. године када га је Осама бин Ладен поменуо као радикалног критичара интервенционистичке спољне политике САД чије књиге треба читати.

Seguir leyendo

Милош Здравковић: Авганистан је пропала мисија и лекција за будућност Запада

Повлачење америчких трупа из Авганистана довело је до јачања Талибана и неизвесности у региону, што Русија, Кина, Индија, Пакистан и Иран будно држе на оку, нарочито јер у суседним земљама, попут Русије у Таџикистану, имају војне базе, отворена или скривена партнерства у области одбране, као и велике амбиције у економији.

Стручњаци са свих меридијана сагласни су да велике силе страхују од дестабилизације овог појаса у Средњој Азији, али да такође полажу и велике наде у новонасталу ситуацију.

Seguir leyendo

Драгана Трифковић: Кримска платформа, потпуни дебакл украјинског председника?

Пише: Драгана Трифковић. директор Центра за геостратешке студије

 

У Кијеву ће уочи Дана независности Украјине 24. августа, бити одржан скуп под називом Кримска платформа. Према речима председника Владимира Зеленског, циљ пројекта је повратак кримског полуострва у састав Украјине. Зеленски је пројекат представио прошле јесени на заседању УН. У фебруару је потписао декрет о мерама усмереним на „де окупацију“ Крима. У оквиру тог документа, такође је наложио влади да организује први састанак у оквиру самита. Како је украјински лидер објаснио, то је „међународна платформа за проналажење и даљу примену сета мера за де окупацију полуострва и заштиту права становника Крима“.

Seguir leyendo

Мирослав Николић: Хоће ли се Србија удати војно?

Пише: Мирослав Николић

Баш као што мужеви и жене увек последњи сазнају за неверство свог брачног друга, тако и српска јавност увек последња сазна шта руководство земље ради када се састаје са угледним гостима из иностранства. Зато је ту страна штампа да нас о томе обавести.

Тако је, на пример, британски „Телеграф“ у јуну објавио интерју са министром одбране Беном Воласом, у којем се шеф британског одбрамбеног ресора хвали да је у току управо завршене посете Србији потписао са српским руководством значајан споразум, којим се спречава утицај Русије у тој балканској земљи. Чланак је објављен под пригодним насловом: „Велика Британија потписала уговор са Србијом против малигног утицаја Русије“.

Seguir leyendo

Драгана Трифковић: Нема више ко да ратује на Балкану, вратите се кући

Escrito Por: Dragana Trifkovic

Свака лаж траје онолико колико и сила која је заступа. Ако је судећи по томе, америчке шарене лаже о демократији и слободама су увелико потрошене. Међутим, америчке елите које немају нових идеја и даље се на њих ослањају, грозничаво желећи да их што више укопају у темеље држава које су имале несрећу да буду „демократизоване“ на овај или онај начин.   

Seguir leyendo

Милош Здравковић: Украјински покушај да се заустави Северни ток 2

Escrito Por: Miloš Zdravković

Тренутно у фокусу глобалних медија су пандемија Ковида 19, економска криза и заоштравање односа на релацији три најмоћније државе планете, САД, Русије и Кине. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, саудијска интервенција у Јемену, али из разлога западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче пандемија Ковида 19 и позиционирање моћних, где свакако стратешко и примарно место заузима питање трговине енергентима. Као једно од кључних „бојних“ поља намеће се и питање довршетка амбициозног гасовода Северни ток 2. Влада САД покушала је да тај велики инфраструктурни пројекат заустави прво медијски, па путем санкција, па путем исфабрикованих афера око руског опозиционара Наваљног…И сада када је све то пропало (Оператер пројекта „North stream 2“ планира да ће бродови полагачи завршити радове у данској економској зони у мају, а у Немачкој у јуну), последња нада да се макар одложи тај пројекат био би почетак новог рата у Украјини.

Seguir leyendo

Економски експерт Центра за геостратешке студије: Рат и идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Seguir leyendo

Драгана Трифковић: Јачање анти-америчког расположења на Блиском истоку, подстакнуто је неуспехом америчке политике

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.

САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.

Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.

Seguir leyendo