Dragana Trifkovic

El artículo fue publicado en la edición impresa de la revista Persona Extranjera

Las tensiones que han crecido en los últimos años en las relaciones internacionales han llevado inevitablemente a la escalada, especialmente debido a que el establecimiento de la normal de diálogo entre las Grandes Potencias no era posible. La corrupción del sistema internacional ha llevado a la formación de los mundos paralelos que no de facto tienen demasiados puntos de contacto. Las diferencias se han vuelto irreconciliables de las cuestiones de interpretación del derecho internacional, la falsificación de la historia económico-relaciones comerciales y de comprensión de la seguridad. La operación especial de denacification y la desmilitarización de Ucrania, de la que Rusia comenzó en febrero, hace que estas diferencias aún mayores. Occidente no ve ningún peligro en la extremidad de Ucrania, de la glorificación del Nazismo y de la instalación de América misiles en las fronteras de Rusia, pero los temores de una "invasión rusa". Durante años, Rusia ha advertido de que se ve la expansión de la OTAN hacia sus fronteras como una amenaza a su propia seguridad nacional. Los Estados unidos y los países Europeos han impuesto imprudente sanciones a Rusia, mientras que culpar a Vladimir Putin por la falta de alimentos básicos y de la energía. La Federación de rusia introdujo nuevas normas en el comercio con los países Europeos. En las últimas semanas, hemos estado escuchando que amenazan a las advertencias sobre el posible uso de armas nucleares en ambos lados. El mundo está al borde de la guerra nuclear.

Интервју Драгане Трифковић објављен на порталу eurasia.expert

Како оцењујете специјалну операцију Русије у Украјини? Зашто је Русија морала да донесе такву одлуку?

Почетак војне операције Русије у Украјини, чији циљ је демилитаризација и денацификација Украјине, уводи нас у нови процес у геополитичким оквирима који ће имати дугорочне последице. Руска Федерација је настојала да добије безбедносне гаранције путем политичког дијалога, али то није било могуће.

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине, тече према плану.

Западни медији који пишу да „није успео Путинов блиц криг“ манипулишу јавност. Русија није планирала блиц криг и брзо окончање рата, како би се избегле цивилне жртве.

Наиме уколико би се Русија угледала на Американце, што се никад неће десити, она би војну операцију засновала на жестоком бомбардовању из ваздуха, без обзира на цивилне жртве и наношењу што веће материјалне штете (као у Србији 1999. године, затим у Ираку, Либији, Авганистану..).

У међународном прес центру МИА „Русија Данас“ одржана је конференција за новинаре поводом 23. годишњице почетка НАТО агресије на Србију. 

На конференцији су говорили: 

– академик (редовни члан) Српске академије наука и уметности, професор, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији од 2013. до 2019. године. Славенко ТЕРЗИЋ;
— инострани члан Српске академије наука и уметности, инострани члан Академије наука Републике Српске (Босна и Херцеговина), водећи истраживач Одељења за модерну историју земаља централне и југоисточне Европе Института славистике Руске академије наука Елена ГУСКОВА;
— професор Катедре за упоредне политичке науке МГИМО МИП Русије Елена ПОНОМАРЕВА;
– директор (српског) Центра за геостратешке студије Драгана ТРИФКОВИЋ.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, указала је на то да је рат у Украјини наставак НАТО агресије која је почела бомбардовањем Србије. 

Она се обратила следећим речима:

“ Драго ми је да могу да се обратим руској јавности поводом 23. годишњице почетка бомбардовања Србије. Знам да је ова тематика руској јавности веома добро позната и представљена у правом светлу у смислу јасног навођења узрока и последица бомбардовања Србије 1999. године. У западној јавности НАТО агресија на Србију се у највећој мери и након 23 године, представља на погрешан начин.  То је посебно важно да споменемо због актуелне војне операције коју Руска Федерација спроводи у Украјини. Иако рат у Украјини траје већ осам година од како је организован државни преврат подржан западним силама, западни медији су у протеклих осам година мало писали о овом рату и злочинима који су чињени над руским становништвом. Сада видимо да се ситуација потпуно променила, и да сви западни медији само о томе  пишу, износећи неистине у циљу дезинформисања светске јавности.

Због тога бих желела да укажем на примену доструких стандарда Запада када је у питању руска војна операција демилитаризације и денацификације Украјине.

У Москви је 11. марта  у Међународном мултимедијалном прес центру МИА-а „Русија данас“ одржана конференција за новинаре о оснивању Међународног народног трибунала за Украјину.

Интервју који је Драгана Трифковић дала eurasia.expert

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.

Драгана Трифковић за руски ИА РЕГНУМ

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине коју је покренула Руска Федерација са циљем спречавања геноцида над руским становништвом и приморавања на мир украјинског руководства, неопходан је корак ради успостављања мира. Након вишегодишњег инсистирања Русије на томе да се украјинска криза реши дипломатским и политичким путем, постало је очигледно да је то немогућа мисија.  Са руске стране уложено је много напора, али они су остали без резултата. Разлог томе је што Украјина није независна држава, а прекоокеанским супервизорима Украјине мир ни у једној опцији није прихватљиво решење. У америчком дискурсу је утемељена русфобна идеја Збигњева Бжежинског да руска слабост лежи у трајном одвајању Украјине од Русије. Управо с тим циљем је западна пропагандна и NGO машинерија била усмерена на поништавње заједничке прошлости Русије и Украјине и креирање конфликта између ове две државе. Систем корупције којим су поткупљивани чиновници у Украјини омогућио је да таква платформа постане државна политика. Тиме је и по хоризонтали и по вертикали успостављена контрола над државним апаратом Украјине и у великој мери над јавним мњењем.

Dragana Trifkovic, director del Centro de estudios geoestratégicos

„Русија је започела рат у Украјини“- вриште западни медији. Каква трула лаж. Рат у Украјини је почео 2014. године након организованог државног преврата, још једног у низу које су режирале САД.

Опијени лажним надама, несрећни Украјинци нису схватили да су само играчка у рукама силника из Вашингтона. Поред својих огромних ресурса и потенцијала, постали су просјаци пред вратима ЕУ, у коју нико и није намеравао да их прими.   

Тридесет година су западне силе кроз НВО и медије шириле анти-руску пропаганду у Украјини, желећи оно што је Бжежински сматрао нужним, да одвоје Украјину од Русије.

Интервју Драгане Трифковић, генералног директора Центра за геостратешке студије дат руском федералном информационом часопису https://persona-strany.ru/

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.