Владислав Сотировић: Зашто треба поштовати Русију у међународним односима или да ли је Запад “завршио” са Русијом?

Препорођена Русија

Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.      

Seguir leyendo

Económica experto del Centro de estudios geoestratégicos: donde tiene nuestro pensamiento económico actual ha ido?

Desde el comienzo de la publicación de mis artículos en este sitio web, seguidores y lectores han sido capaces de darse cuenta de que casi me regularmente tocado en este doloroso tema de la nuestra, especialmente en el artículo "la guerra de las ideologías, o hacia una saludable y contemporáneo concepto de desarrollo" a partir de Marzo de este año. Si algo turbado y en tiempo de guerra de la década de los 90 fue de alguna manera una justificación para todos nuestros económico vaga y a trompicones, y de transición en las dos primeras décadas de este siglo profundamente delimitado por un neoliberal concepto que tenían que ser estrictamente aplicado; ¿qué acerca de nuestra corriente de pensamiento económico, cuando, en un Interreg de una especie de Mundo de la realineación, somos testigos de la ruptura de los principales conceptos económicos y el nacimiento de varios nuevos al mismo tiempo? Es posible que nuestro pensamiento económico sigue siendo un difícil prisionero de la profunda caído Occidental neoliberal concepto, donde, aparte de las honrosas excepciones de Jovan Dušanić, Nebojša Katić y algunos de nuestros economistas, casi nadie debe quejarse de algunos de los nuevos económico idea, y especialmente la necesitaba desesperadamente nuevo concepto de nuestro desarrollo? No todos los intelectuales, en este caso un economista, que se lava las manos de la economía, incluso la política, es decir, de los temas más importantes de su sociedad, el pueblo y el estado, en el hecho de renunciar a su intelectual propia identidad, sino también en su identidad civil, mediante la comprensión de estas cuestiones clave ajena a los demás? - como parafraseado por uno de nuestros autores.

Seguir leyendo

Економски експерт Центра за геостратешке студије: Рат и идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.

Seguir leyendo